Puni kao brod: Po rezervama zlata smo osmi u CIE, treba li nam još?

Srbija po pitanju zlata i zlatnih rezervi prati svetske trendove, i to ne jedan nego dva. Zlatne rezerve se konstantno uvećavaju već godinama, a sada se krenulo put zemalja koje zlatne poluge iz tradicionalnih svetskih utočišta u Evropi i SAD “vraćaju” u zemlju. Da li će se tempo kupovine zlata održati ili je zlata dosta, NBS šalje pomešane signale, a neki ekonomski stručnjaci u zemlji i svetu ukazuju na nedostatke i držanja (pre)velikih količina zlata, kao i na držanje “kod kuće”.

Zašto vraćamo zlato?

Zlato su prebacile Nemačka (od 2013), Holandija (2014), Austrija (2015), Rumunija (zakon iz 2019), Poljska (2019), ali i Belorusija, Mađarska, Turska… Ove godine i Srbija.

– Sa ekonomskog stanovišta teško je razumeti i zašto se gomilaju zlatne rezerve preko neke opravdane mere i zašto se ono drži kod kuće. Ovih 36 tona zlata, vrednih oko dve milijarde dolara, sasvim je dovoljno za rezerve i sve preko toga bi bilo pasiviziranje finansijskog resursa koji može da bude korisniji negde drugde – kaže za 24sedam profesor emeritus Ljubomir Madžar.

Madžar napominje da je zlato garancija za strane finansijere i kreditore da će dugovi i druge obaveze biti plaćeni, a da se ono praktično nikada ne koristi. A i kada bi se koristilo, u trenucima ekstremne krize lakše ga je unovčiti za potrebna plaćanja u inostranstvu iz Njujorka, Londona ili Ciriha nego iz Beograda. To pokazuje i zašto jedna Švajcarska, pojam sigurne destinacije za svetski novac, deo svojih zlatnih rezervi drži u Banci Engleske i Kanadskoj centralnoj banci.

Ugledni srpski ekonomski stručnjak ukazuje da ni Srbiji ni većini drugih pomenutih zemalja ne preti nikakav rizik za zlato na mestima u inostranstvu gde je ono čuvano.

– Racionalan razlog bi bio strah da će zlato u inostranstvu da bude prisvojeno, ali nama to ne preti. A transport zlata, kao i njegovo čuvanje kod kuće, košta, a pitanje je i da li mi imamo uslove da ga čuvamo kao što je ono čuvano u SAD ili Londonu – dodaje Madžar.

Takvog stava je do prošle godine bila i NBS, jer je na pitanje 24sedam iz oktobra o tome gde se nalaze rezerve iz centralne banke odgovoreno: “Od ukupne količine zlata, u trezoru Narodne banke Srbije nalazi se oko dve trećine, dok se oko trećine nalazi na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu, čime je postignuta odlična diversifikacija mesta držanja zlatnih rezervi, što dodatno jača njihovu sigurnost.”

Srpsko zlato u srpskim trezorima

Zlatne rezerve, gotovo obavezan deo državnih rezervi jedne zemlje, dostigle su ove godine količinu od gotovo 37 tona. I sva ta gomila poluga od pre nekoliko meseci se nalazi u trezoru Narodne banke Srbije, rekla je ovih dana guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Poslednji transporti su bili 12 tona zlata kupljenih u svetu 2020. godine i jedna tona koja je odranije bila u Banci za međunarodna plaćanja (BIS) u Bazelu. U trezor su početkom godine stigle i dve tone zlata iz topionice kineskog “Ziđina” u Boru, odakle se otkupljuje sva domaća proizvodnja.

Sa takvom “repatrijacijom” zlata Srbija se pridružila nizu zemalja koje su u poslednjih sedam-osam godina vratile deo ili čak cele zlatne rezerve u zemlju iz trezora FED-a u Njujorku, Banke Engleske u Londonu ili Švajcarske i Francuske.

Upravo primer Nemačke je iz NBS istaknut kao “primer opšte prakse”, a kao obrazloženje tog poteza navedeni su i “problemi u dopremanju poslednje tone zlata” i “sporovi nekih drugih zemalja koje su držale zlato u Londonu”. Međutim, ni pojedini svetski stručnjaci nisu uvereni da su to dovoljni ekonomski razlozi ni da se velike rezerve drže “kod kuće”.

Kristijan Paun, profesor ekonomije na Univerzitetu u Bukureštu i šef Centra za međunarodne ekonomske odnose, rekao je nedavno za Eureporter.co da držanje zlata sa sobom nosi prilične troškove.

– Zlato ima problem sa međunarodnom likvidnošću i centralne banke imaju samo nekoliko mogućnosti da ga se brzo “reše” ako je to potrebno. Uz to, sa sobom nosi i probleme skladištenja, transporta, rukovođenja i obezbeđenja. To su važni troškovi koji ne mogu da budu ignorisani i ne može ih priuštiti mnogo banaka – kaže Paun.

Dobra strana zlata u aktuelnom trenutku u svetu je da njime može da se “pegla” inflacija povlačenjem viška evra u situaciji finansijske ekspanzije koja sa sobom nosi pretnju rasta cena. Ali to je prednost zemalja evrozone, u koju Srbija ne spada.

Idemo li na 50 tona?

Da li će Srbija ostati na ovih četrdesetak tona zlata ili će se ubrzo ići na 50, kako se najavljivalo iz vrha države, videćemo dogodine. Guvernerka Jorgovanka Tabaković je rekla da je zemlja zasad zadovoljna s trenutnim nivoom zlata i da je NBS ostvarila cilj da ima 12,6 odsto deviznih rezervi u zlatu, “što je i dalje ispod proseka razvijenih zemalja od 19,4 procenta”.

Pročitajte još:

Zavirite iza glamura na superjahtama: Ispovesti ljudi koji znaju sve o tome

Crnogorci „zaostaju“ 20 evra: Stigla statistika julske plate

Kada je reč o kupovini novih količina zlata, Tabakovićeva oprezno kaže da će NBS razmotriti kada je pravi trenutak za to, “odnosno kada su najbolji mogući tržišni uslovi”.

U 2020. godini centralne banke u svetu su uvećale zlatne rezerve za 275 tona, ali su u prethodne dve godine kupile više nego u ranijih 50 godina. U 2018. to je iznosilo 650, a u 2019. blizu 656 tona zlata.

Sa gotovo 37 tona Srbija je osma po količini zlata u regionu Centralne i Istočne Evrope, kažu podaci “Vorld gold kaunsila” (World Gold Council) iz aprilskog preseka. Više zlata od nas u neposrednom komšiluku imaju Rumuni (104 tone), Mađari (95) i Bugari (41), dok recimo Hrvati uopšte ne drže zlato u rezervi, a Crnogorci su sve svoje založili treći put za kredit kod banke “Kredi Svis” 2017. godine, i tako će ostati do 2027. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi