Nemački penzioneri beže u Bugarsku, ima li nade za bolji život srpskih penzionera?
I u Nemačkoj, najjačoj ekonomiji Evrope, ima loše stojećih penzionera, ali oni su se snašli – migracijom "na Istok“. Šta čeka buduće penzionere u Srbiji
Od siromaštva u starosti strahuju i na bogatom Zapadu, a kamoli u Srbiji. Čak i u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope i njenoj najjačoj ekonomiji, Nemačkoj, siromašni građani nisu retkost.
Štaviše, svaki sedmi stanovnik stariji od 65 godina živi na ivici siromaštva, podaci su Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. Čak i ako je radio ceo životni vek. Ali za svoju muku sa finansijama pojedini penzionisani Nemci su našli rešenje, pokazuje jedna reportaža "Dojče velea“.
Penzioner Herbert živi u hamburškom kvartu sa socijalnim kirijama koji je sada na lošem glasu zbog mnogo imigranata. Ceo život je radio kao zavarivač u lokalnom brodogradilištu, a danas živi sa 900 evra penzije, od čega mu polovina odlazi na kiriju. Zbog svoje nezavidne finansijske situacije, gde mu je "jedini luksuz pokoja kutija cigareta“, primoran je da jednom nedeljno ide u "narodnu kuhinju“. Tamo za dva evra beskućnici i socijalno ugroženi uzimaju koliko im treba namirnica.
Ali ne žele svi da se pomire sa takvim statusom, pa su neki Nemci našli, pomalo neobično, rešenje za svoje "treće doba“. Ana Holt je takođe nemačka penzionerka. Ali ova nekadašnja frizerka ne živi u otadžbini. Za svoju penzionersku domovinu odabrala je – Bugarsku.
Pročitajte još:
U mestu Malko Adrijanovo živi već 14 godina sa svojom penzijom od 500 evra, što je polovina prosečne nemačke penzije. Od ušteđevine je kupila kuću za 10.000 evra i sada u njoj živi skromno, ali mnogo bolje nego što bi živela u Nemačkoj.
- Meni je to dovoljno. Ovde u Bugarskoj mogu da se vratim suštinskim stvarima, a to je "šta znači biti čovek" – kaže Ana.
Kakva je "alternativa“ za srpske penzionere?
Za razliku od Ane Holt, koja je našla “rezervnu domovinu“, srpski penzioneri su više u situaciji njenog "kolege“ Herberta. Ali, za razliku od onih nemačkih penzionera koji imaju i ispotprosečne penzije, ovdašnja situacija nije sjajna ni za one koji imaju prosečne penzije.
Dobro za "budžet“, ali loše za ljude
Male srpske penzije su razlog zašto država ne stoji loše po makroekonomskim parametrima – kada se gleda učešće penzija u BDP-u. Ali, ističe Arandarenko, ljudima koji te male iznose primaju veoma je loše ako nemaju oslonac u porodici ili neke vanredne prihode od imovine. U mnogim drugim zemljama, uključujući i neke na Zapadnom Balkanu, zbog toga je uvedena neka vrsta socijalne penzije. Razlika između najniže i najviše starosne penzije u Srbiji je 9:1, dok je u većini zemalja u okruženju ta razlika dosta manja. U Sloveniji ili Slovačkoj, koje imaju sličan sistem kao naš, ona ne prelazi odnos 1:4 ili 1:5.
U Srbiji je trenutno penzija nešto manje od 30.000 dinara (255 evra), ali ni to nije najveći problem, kaže za 24sedam profesor Mihail Arandarenko sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
- Imamo penzioni sistem kao Nemačka, i to zvuči dobro, ali zapravo nije. Nije zbog toga što Nemačka ima kompletan sistem socijalne podrške, i u okviru njega penzijski, a kod nas je on "go“. Naši penzioneri ne samo što imaju daleko manje penzije nego njima fiksni troškovi imaju mnogo veći udeo u penziji nego što je to slučaj u Nemačkoj. Lekovi koštaju približno isto svuda, hrana manje-više takođe, ali onda ovde kada imate penziju 200 evra, na to otpada mnogo više nego kada imate 800 evra, što je i dalje penzija sa kojom ste socijalni slučaj u Nemačkoj – objašnjava Arandarenko.
Socijalnu sigurnosnu mrežu čine socijalno stanovanje, tj. male kirije, dodatni novčani iznosi za hranu, sve do narodnih kuhinja koje nisu ni nalik srpskim kuhinjama.
Profimedia
- Recimo, ako ste mlađi penzioner, i još u snazi, imate mogućnost da dobijete posao od nekoliko sati dnevno kako bite popravili svoj materijalni položaj. Svega toga kod nas nema, ali je ogroman broj penzionera koji su u još gorem stanju jer nisu imali "redovan“ penzijski staž zbog naše dugotrajne tranzicije. Ili su imali male plate devedesetih, ili su im one isplaćivane kroz neke neoporezive delove, pa im nisu uplaćivani odgovarajući doprinosi, ili nisu uopšte. Danas imate ljude sa fakultetom koji odlaze u penziju i dobijaće 200 evra mesečno zbog malih uplata ili nešto kraćeg staža iz tranzicionog vremena – kaže Arandarenko.
A situacija bi mogla da bude još gora, jer tih penzionera koji imaju u penzijskom stažu "deset potpuno neregularnih godina iz devedesetih“ i dodatnih deset "tranzicije“ posle toga biće sve više.
- Ti ljudi će biti osuđeni na trajno siromaštvo ukoliko država nešto ne preduzme. "Švajcarska formula“ indeksacije penzija tu ništa ne rešava, ona samo zakucava postojeću razliku između onih koji imaju velike i mnogo više onih koji imaju male penzije. Rešenje, naravno, postoji, a to je da se ubuduće penzije ne povećavaju linearno, odnosno ne u istom procentu. Već tako da oni sa manjim penzijama dobiju realno veće povećanje. Brojne države to rade – zaključuje Arandarenko.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari