Of-šor firme: Zašto se osnivaju i kako tačno teče istraga kada su sumnjive?

Otvoriti firmu na of-šor destinaciji u Srbiji se, generalno, smatra sumnjivim ali takva praksa raširena je u svetu i mnogobrojni su razlozi zašto to vlasnici kapitala rade. A kada je stvar zaista sumnjiva, u principu se može istražiti, kažu finansijski stručnjaci iz “Deloitte Srbija“ koji za 24sedam objašnjavaju zašto se i kako osnivaju of-šor firme i kako se istražuje njihovo poslovanje.

Većina velikih kompanija koje rade u Srbiji nisu mogle da biraju gde će imati centrale, jer su im holding kompanije u matičnim zemljama u inostranstvu ili biranim zemljama gde je povoljniji poreski tretman, poput Kipra, Irske ili Holandije. One manje, koje se osnivaju na of-šor destinacijama, za to imaju različite razloge.

Jednostavnije i osnivanje i upravljanje

– Po mom iskustvu manji porez nije glavni ili najčešći razlog zašto neko osniva firmu u of-šoru. Mnogo uobičajeniji razlog je jednostavnije osnivanje, jednostavnije upravljanje preko posrednika, advokatske kancelarije ili nekog tamošnjeg direktora, jednostavnije transakcije sa vlasnicima, lakša prodaja preko holding društva nego prodaja firme ili dela firme u Srbiji… A tek onda povoljniji poreski režim, recimo za dividende ili prihod od intelektualne svojine. Naravno, postoje i osnivači kojima je glavna ideja da što jednostavnije novac iz nekog posla, preko of-šor firme, prebace na lični račun – kaže za 24sedam Pavle Kutlešić, viši rukovodilac u odeljenju za poresko savetovanje “Deloitte Srbija“.

Kutlešić ističe da, generalno gledajući, može biti poreski povoljnije da firmu osnujete na Kipru, u Irskoj ili Holandiji, nego na egzotičnim destinacijama poput Britanskih Devičanskih ostrva, Trinidada i Tobaga, Sent Kitsa i Nevila, britanskog Ostrva Men…

– Pogledajte svetske gigante iz IT industrije, koji su zbog niskih poreza na intelektualnu svojinu pretežno registrovani u Irskoj. Za Srbiju je karakteristično i da ne blagonaklono gleda na klasične of-šor zone i drakonski naplaćuje porez po odbitku od 25 odsto za svaku isplatu prihoda od kamata, autorskih naknada i drugih usluga, pa se to u principu i ne isplati. Naš zakonodavac na sve transakcije ka tim zonama gleda kao na transakcije povezanih lica, te može doći do dodatnog oporezivanja kroz tzv. transferne cene. Uz to, svaka transakcija mora da se pravda u posebnom izveštaju Poreskoj upravi jednom godišnje – objašnjava naš sagovornik.

Neke od tih “egzotičnih“ jurisdikcija zahtevaju, kako dodaje, da povremeno budete i tamo, što se manjim firmama dodatno ne isplati, odnosno može biti i skupo i problematično.

– Osim ako nije u pitanju neka druga namera vlasnika novca – zaključuje Kutlešić.

A kada je nešto sumnjivo…

Istraga sumnjivih poslova firmi koje su povezane sa firmama ili su im matice na of-šor destinacijama počinje u tužilaštvu i obično je povezana sa paralelnom istragom nekog prethodnog krivičnog dela, navodi za 24sedam Elizabeta Ester Milenković, rukovodilac u sektoru za upravljanje rizicima “Deloitte Srbija“

Tržište nekretnina pali alarm

Elizabeta Ester Milenković navodi i da je saradnja sa nekim of-šor destinacijama limitirajuća ne (samo) zato što one ne žele da sarađuju, već i zbog slabo dostupnih relevantnih podataka. Posebno imajući u vidu, kako kaže, da se firme osnivaju na of-šor destinacijama sa ciljem, između ostalog, otvaranja raznih nerezidentnih računa na drugim lukrativnim destinacijama, što dodatno komplikuje istragu. Srbija je po tom pitanju “na donjoj sredini“, iako ima dobar zakonodavni okvir, ali on se samo formalno koristi i njegova suštinska primena je značajno umanjena u praksi.

– Zbog toga, između ostalog, imate i ovakvo tržište nekretnina. Jedino u Srbiji i u vreme krize rastu i gradnja i cene stanova, a znamo kolike su prosečne plate. To je dobar indikator da tu nešto nije u redu i da se možda “pere novac” – ističe ona.

– Tužilaštvo može i samostalno da pokrene istragu, na osnovu javnih informacija, čak i iz medija. U svetu su poznati slučajevi da se krene od dokaza koji su dobro potkrepljeni izveštajima istraživačkih novinara. Ali, mnogo češće se radi o dopunskoj, finansijskoj istrazi koja ide paralelno sa istragom o nekom prethodnom krivičnom delu, bilo da se radi o korupciji, privrednom kriminalu ili trgovinom narkoticima, gde je potrebno utvrditi i finansijske tokove novca, odnosno “pranje para” – naglašava Elizabeta Ester Milenković, koja je učestvovala u međunarodnim istragama takvih dela.

U istrazi u Srbiji se sarađuje sa policijom i Upravom za sprečavanje pranja novca, koja dobija podatke o svim potencijalno sumnjivim transakcijama ali to je, ističe ovaj ekspert, suviše veliki broj podataka da bi se krenulo odatle.

– Finansijska istraga mora da se fokusira i tužilaštvo u startu mora da stvori ideju šta se desilo u nekom krivičnom delu kako bi u tom pravcu krenulo da sakuplja dokumentaciju radi dobijanja dokaza. Za to se angažuju profajleri, razni eksperti, sudski veštaci… Istražuje se ko su povezana lica, da li postoje privredna društva iz inostranstva, pogotovo u of-šor zonama, da li je bilo sumnjivih učestvovanja na tenderima, dobijanje javnih nabavki, osnivanja firmi pred same konkurse i slično – nabraja moguće razloge ovaj finansijski stručnjak.

Zaplena, pa detaljna i dugotrajna provera

Na zahtev tužilaštva, policija zaplenjuje svu potrebnu dokumentaciju, od ugovora i faktura, do i-mejl i telefonske komunikacije, a onda se u drugoj fazi gledaju transakcije po računima i kako se tok novca uklapa u opštu sliku o krivičnom delu.

Istraga obično zahteva i podatke iz inostranstva i to se dobija kroz sistem tzv. međunarodne pravne pomoći. Ona se obavlja kroz saradnju pravosudnih i policijskih organa, kao i kroz saradnju Uprave sa ostalim finansijsko-obaveštajnim službama u okviru Egmont grupe (grupa finansijsko-obaveštajnih agencija 164 zemalja u svetu). Iako se ti podaci mogu koristiti samo u obaveštajne svrhe, ne mogu se koristiti kao dokaz u sudskom postupku, oni mogu predstavljati veoma važne podatke za samu istragu. Kada se pomoć zatraži, mora se obrazložiti na kakvo se delo sumnja i dati neki dokazi, kao i period na koji se sumnja, da bi se dobili podaci.

Pročitajte još

Počinje privatizacija velikih firmi: Ko je prvi na spisku, po kom modelu će se prodati i zašto su neki “na čekanju”

Zvanično stanje: Imamo manje i nezaposlenih i zaposlenih

– Neki od njih se dobijaju lakše, recimo da li određena kompanija postoji i kakva je njena vlasnička struktura, a neki teško ili nikako, kada su u pitanju bankarski računi i transakcije. Nema tu “fišing ekspedicije“, mora se dati potkrepljeno obrazloženje jer niko vam neće dati osetljive podatke o svojim firmama tek tako. Tehnički, sve se može lako dokazati, pitanje je samo ostvarenja pune saradnje – ističe Elizabeta Ester Milenković.

Za finansijske istrage je karakteristično da traju i po nekoliko godina, upravo zbog analize opsežne dokumentacije i potrebe međunarodne saradnje. U principu, sve je moguće dokazati, samo je pitanje ostvarivanja pune saradnje.

– A saradnja institucija je potrebna i kod kuće, jer u Srbiji postoji dovoljno znanja i ekspertize i u tužilaštvu i u policiji, samo je često pitanje političke volje da se neki slučaj pokrene. Obrazovanjem “task forsa“, odnosno grupe eksperata iz carine, Poreske uprave, tužilaštva, policije i eksternih eksperata, gotovo svaki posao može da se reši – smatra Elizabeta Ester Milenković.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi