Stanogradnja stala, samo EXPO može „izvući“ građevinarstvo

Građevinarstvo kao jedan od motora rasta srpske ekonomije, čak i u uslovima ekonomske krize i recesije koja je zatresla Evropu usled šoka od monetarnog sažimanja, moglo bi da se ove godine nađe u problemu ukoliko se ne preokrene negativan trend u stanogradnji, koji je započet startom 2024.

Na usporavajući vetar u prsa srpskog građevinarstva ukazuje broj izdatih građevinskih dozvola koji je, prema svežim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu pao za 11% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

A manji ukupan broj novih građevinskih dozvola nije, nažalost, jedini parametar koji je ovde duboko „u crvenom“ jer svaki sledeći je u poslednjem izveštaju RGZ sve lošiji i lošiji. Dozvole za novogradnju, što je ono što zapravo ceo ovaj deo privrede (od građevinskih materijala, preko mašina i opreme, do same grad-nje) vuče napred, su na minus 16,5%.

Kod onog što interesuju širu populacija, kao što je obim stanogradnje (i s njom povezane cene stanova), tu je broj izdatih dozvola procentualno još manji. U martu je izdatih dozvola za stanove u novogradnji bilo za 17,7 % manje nego pre godinu dana, a kod dozvola za kuće (stambene zgrade sa jednim stanom) za gotovo 20%.

Ovo čak nije i najveći pad kod broja dozvola za gradnju stanova, jer uz januaru je minus bio 43%, koliko nije bio ni u pet meseci „dozvola u minusu“ sredinom prošle godine.

Stagnacija u stanogradnji je na terenu primetna već više od pola godine, samo se završavaju započeti poslovi a novih gradilišta ima manje. Kao glavni razlog za to obično se navodi manja potražnja za stanovima usled visokih cena a kao rešenje se vidi pad kamatnih stopa bankarskih kredita za kupce, koji se očekuje tek negde početkom sledeće godine.

Nisu kamate glavni problem

Međutim, ne slažu se svi sa time da su kamate, odnosno manja dostupnost novca, gorući problem. Naime, uticaj kamatnih stopa na stanogradnju je u Srbiji manji nego u svetu, rekao je nadavno za 24sedam Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

– Domaći investitori veliki deo svog biznisa finansiraju iz sopstvenih sredstava a ne iz kredita kao u upore-divim zemljama, pa to kod nas nije glavni problem. Slabiji uticaj kamata vidi se i na tome što su u Srbiji cene stanova najmanje pale, u odnosu na okruženje i Evropu, jer i kupci nekretnina u Srbiji su „gotovinske platiše“. Problem su visoke cene a one će polako padati, kada jednom krenu a to neće biti tako brzo kao što se mnogi potencijalni kupci nadaju – istakao je Arsić.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Zastoj u stanogradnji ne vidi se (još) u zvaničnoj statistici, koja za I kvartal 2024. godine beleži vrednost izvedenih građevinskih radova veću za 22% u tekućim cenama u odnosu na I kvartal 2023. godine. U stalnim cenama (koje isključuju uticaj poskupljenja) rast iznosi 18,3%.

Međutim i tu se vidi velika razlika, kada se pogleda struktura. Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost radova na zgradama porasla je 8,3%, a na ostalim građevinama gotovo triput više - 23,3%, u stalnim cenama.

Upravo te „ostale građevine“ i održavaju visok doprinos građevinske industrije celokupnoj privredi i BDP-u. Tu prednjače velika ulaganja u putnu infrastrukturu, koja će se nastaviti i u 2024. godini. Ove godine trebalo da se završi izgradnja 166 kilometara autoputeva i brzih drumskih saobraćajnica, kao i brza železnička pruga Novi Sad - Subotica u dužini od 108 kilometara.

Prošle godine je krenuo saobraćaj na 87 kilometara novih puteva, a poslednji od njih je deonica Ruma – Šabac.

Izgradnja putne infrastrukture bi trebalo da održi svoj deo doprinosa ukupnom privrednom rastu, ali onaj dodatak koji bi trebalo da opravda procene da će rast BDP Srbije u 2024. godini da bude 3,5% je početak građevinskih radova na objektima za Međunarodnu izložbu EXPO 2027.

A tu se ne radi samo o izgradnji grandiozno zamišljenim objektima kao što je Nacionalni stadion, već i o velikom broju „kvadrata“ nekretnina koje će se nakon izložbe naći na tržištu kao stanovi za prodaju. Radi se o 2.800 stanova, odnosno 166.000 kvadratnim metara, što će značajno popraviti ponudu u Beogradu a možda i uticati na pad cena na tržištu generalno.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi