U svetu postoje i ovi čudni porezi, a neki bi nama dobro došli
Poreze niko ne voli, čak ni kada su „normalni“ ali u svetu postoje i oni neobični
Samo smrt i porez su neizbežna stvar, kažu u razvijenom svetu a za one najčešće svi znamo - porez na promet (famozni PDV), imovinu, dohodak, dividende, deviznu štednju… - ali postoje i oni koji nisu široko rasprostranjeni.
Među one nama čudne, mada bi neki trebalo da se primene i kod nas poput poreza na „džank fud“ tj. nezdravu hranu, na portalu Kamatica.com su pobrojali nekoliko.
Jedan od nama neobičnih ali sasvim logičnih je porez na borovnice, koji se plaća u državi Mejn u SAD, državi poznatoj po borovnicama. Kao posledicu velike proizvodnje, država Mejn je uvela porez na borovnice, koji se trenutno naplaćuje tri centa na kilogram ali divljih borovnica.
Ovo se uglavnom radi da bi se sprečila prekomerna berba voća, koja bi bila štetna po privredu države a porez plaćaju prerađivači i uzgajivači voća.
Pročitajte još:
Komisija za divlje borovnice iz Mejna je, međutim, zatražila da se zbog krize uvede jednogodišnja pauza u prikupljanju ovog poreza.
Na drugom kraju sveta postoji porez na robote. Ovaj porez se u Južnoj Koreji primenjuje od 2017, kako bi efektivno smanjio poreske olakšice za ulaganja u robotiku, i pokušao da uspori gubitak radnih mesta izazvan primenom robota u industriji.
Ovi gubici posla nisu štetni samo za radnike i njihove porodice, već i za državu u celini, pošto smanjuju poreske prihode koje prave ljudi.
Porez na podrigivanje krave
Porez na kravlje podrigivanje bio je kratkotrajan na Novom Zelandu, a prvobitno ga je predložila bivša premijerka Džasinda Ardern. Ovo je uglavnom predloženo kako bi se smanjile emisije staklene bašte, kao što je metan, u čemu poljoprivredna industrija obično igra značajnu ulogu.
Međutim, usledile su oštre kritike, jer su farmeri na Novom Zelandu već bili znatno efikasniji na ovom polju nego kolege u većini drugih zemalja. Kritičari su takođe istakli da će nametanje više poreza na emisije poljoprivrednicima, bez jasnog plana ili efektivnih alata o tome kako da ih smanje, verovatno izazvati gubitak radnih mesta, povećanje cena hrane i smanjenje prihoda od izvoza.
Ovo je dovelo do toga da je Novi Zeland nedavno ukinuo porez na podrigivanje krava, ali ovu ideju preuzeli su sada u Evropi. Danska vlada se nakon više meseci teških pregovora dogovorila sa poljoprivrednicima, proizvođačima i ekološkim grupama da od 2030. godine oporezuju emisije metana koji proizvode domaće životinje poput krava i svinja.
– Bićemo prva zemlja na svetu koja će uvesti pravi porez na CO2 u poljoprivredi. Druge zemlje će biti inspirisane njime – izjavio je Jepe Brus, ministar za poreze, prenosi „Figaro“.
Danska, koja do tada ima za cilj da smanji emisije gasova staklene bašte za 70%, odlučila je da cilja na metan koji emituju krave, svinje i ovce.
Porez na čips
U Srbiji bi porez na krave, s obzirom na to kakvo nam je stanje u govedarstvu, sada bio preuranjen ali bi sledeći porez mogli/morali da uvedemo.
Mađarski porez na proizvode za javno zdravlje, kolokvijalno poznat kao porez na čips, je porez na raznovrsnu nezdravu hranu sa visokim sadržajem soli, šećera i drugih sastojaka koji se obično smatraju nezdravim. Ovo je nametnuto da bi se podstaklo stanovništvo na zdravije izbore, kao i da se smanji gojaznost među tinejdžerima.
Donet još 2011. godine, dolazi u obliku akcize od 4 odsto na upakovanu hranu i piće, uključujući slatkiše, začine, bezalkoholna pića, čips i voćne džemove.
Druge zemlje, kao što je Meksiko, takođe imaju porez na nezdravu hranu, u ovom slučaju porez od 8%, koji je uveden 2013. na artikle uključujući slatkiše, prerađenu hranu na bazi žitarica, puter od orašastih plodova i grickalice, sve klasifikovane kao neesencijalne.
Indija takođe ima porez na masnoću u nekim državama, uključujući Keralu i Gudžarat, koji se prenosi na hranu kao što su hamburgeri i pice.
Beri Popkin, istraživač politike ishrane Univerziteta Severne Karoline, rekao je, kako je izvestio Vox:
Porez na ispiranje toaleta
Jedan od najbizarnijih poreza, ali je zapravo veoma ekološki, je onaj na ispiranje toaleta. Taj porez je uvela država Merilend u SAD na broj puta koji su stanovnici puštali vodu u toaletu. Novac prikupljen od uredbe ide za obnovu zaliva Česapik, koji je bio teško pogođen porastom kolonija algi koje žive isključivo od fosfora i azota. Visina poreza primenjenog 2004. godine, prvo je bila 30 dolara, da bi se udvostručila 2012.
Prema podacima iz 2017. godine, vidljiva su poboljšanja bistrina vode, pokrivenosti zaliva travom a u vodi nije bilo oblast bez kiseonika po prvi put u deceniji.
– Možda potrošimo 5% do 7% budžeta za hranu na slatke napitke, ali trošimo još 15% do 20% na nezdravu hranu. Ako uzmemo zemlju kao što je SAD, 33% do 57% kalorija koje adolescenti dobijaju je od nezdrave hrane – upozorava Popkin.
Porez na ime beba
Jedan od najneobičnijih poreza ima Švedska i to je onaj na biranje imena bebe.
Ukoliko je ime neobično, ili teško za izgovor, roditelj plaća posebnu taksu od oko 717 evra. Neka imena kao što su Alah i Ikea su potpuno zabranjena, dok su druga pomalo neobična imena kao što su Lego i Gugl i dalje prihvaćena. Imena kao što su Veranda, Metalika i Supermen takođe nisu dozvoljena.
Imena švedske dece treba da odobri poreska agencija zemlje pre nego što dete napuni peti rođendan.
Nekoliko drugih zemalja takođe ima ograničenja za imena beba, a Japan i Francuska imaju zakon protiv sramotnih ili ponižavajućih imena ), dok Novi Zeland zabranjuje upotrebu bilo kakvih zvaničnih titula kao imena. I Srbija ima zakon protiv određivanje pogrdnog imena za dete, imena kojim se vređa moral ili je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari