Da li je kućama „odzvonilo“ na tržištu nekretnina: Svi gledaju stanove, ali...
Imati krov nad glavom nekada se podrazumevalo da znači kupiti ili sagraditi sopstvenu kuću, ali danas kao da skućiti se znači kupiti isključivo stan. Da li pada potražnja za kućama?
Kuće su uvek bile nešto posebno u svetu nekretnina, pa i danas se na razvijenom Zapadu podrazumevaju kao komfor i stil života svojstven srednjoj i višoj ekonomskoj klasi, dok se ona radnička tiska u malim stanovima, a ona najviša širi po penthausima i danas modernim „kondominiumima“.
Međutim, u poslednjih nekoliko godina, a možda i duže, stekao se utisak sa tržišta nekretnina da se kuće malo traže i da je za njih zainteresovana samo posebna vrsta kupaca. Međutim, brojke ne pokazuju da je popularnost kuća nešto posebno pala i da se tu nešto menja. Stanova jednostavno ima više, jer ih se znatno više i gradi, ali je kod stanova i veći pad u broju kupoprodajnih ugovora, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Ilustracija 24sedam/G.M.Š, podaci RGZ
Prodaja kuća u slobodnom padu, pogotovo u Vojvodini
Prema Izveštaju o stanju tržišta nepokretnosti u 2023. godini, stanova prodato je 41.896, a kuća „samo“ 21.027. No, promet kuća je bio 15,3% manji nego u 2022. godini, dok je kod stanova taj pad bio 18,8%. Istovremeno, kod kuća je vrednost tržišta zbog manje prodaje (ali i cene) pala 18,8%, a kod stanova kojima su cene padale sporije – 16,7%.
Pročitajte još:
Razlog za slabiju prodaju kuća je suštinske prirode – kuća je još manje investicija nego što je to stan jer brže gubi vrednost (ako se ne ulaže u njeno održavanje, što opet smanjuje potencijalni profit). Drugi veliki razlog na srpskom tržištu je to što je teže da u vrednost kuće „parkirate“ stotine hiljada evra kada su one mnogo manje vrednosti.
Ima, doduš,e kuća koje vrede milione - najskuplja je u 2023. prodata na Savskom vencu za 4,8 miliona evra, ali u proseku koštaju mnogo, mnogo manje.
Ilustracija 24sedam/G.M.Š, podaci RGZ.
U prometu kuća u 2023. godini na celokupnom srpskom tržištu najviše su bile zastupljene kuće sa površinom od 70 do 120 metara kvadratnih, kojih je bilo 46% prometa. Kada se tome doda da su one manje (od 20 m2 do 70 m2) imale sledeća 32% odsto tržišta, vidi se da ne ostaje mnogo za investitore sa viškom novca.
Kuće površine od 120 m2 do 170 m2 zauzimaju tek 16% tržišta, a priznaćete da to ipak nisu neke „vile“. Za one veće do toga, gde se mogu naći respektabilni primerci, ostaje samo simboličnih šest odsto tržišta.
Ovaj relativno veliki pad potražnje za kućama izgleda još lošiji kada se pogledaju detalji. Tržište je u godišnjem plusu od većih gradova samo u Beogradu (3%) i Šapcu (4%), dok minus ide do gotovo 30% u Novom Sadu (29%) i nešto manje u Sremskoj Mitrovici (22%) i Kikindi (21%).
A i u Beogradu je raspoređenost potražnje veoma šarolika. Dok se u Sopotu prodaja srozala za 21%, a u Mladenovcu za čak 31% (da zanemarimo strogi centar gde je kuća malo, kao što su Savski venac sa -27% i Stari grad sa -31%), u Grockoj i na Voždovcu je procvetala sa rastom od 25% i 35%. Apsolutni šampion za prošlu godinu je beogradska opština Zvezdara, sa rastom od 138%.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari