Krediti za stanove „u minusu“: Građani duguju 13 miliona evra manje

Omiljena srpska inveticiona igra "uzeti kredit za stan" ili "dozvoljeni minus" je u dubokoj nevolji.

Građani i njihove „hitne“ potrebe, ali u Srbiji i navike da relativno lako posežu za keš kreditima, uvek su bili lagodan način za banke da zarade. U vreme krize, koja se protegla sa pandemijske na finansijsku, fokus se nešto promenio sa finansiranja želja (kreiranih marketingom), na finansiranje osnovnih životnih potreba i plaćanje svega mimo redovnih mesečnih računa.

To pokazuju i danas objavljeni redovni mesečni izveštaj Udruženja banaka Srbije, u kome se vidi dalje ubrzano slabljenje stope rasta kreditnog zaduženja kako privrede tako i građana.

I dok je privreda očigledno odustala od novih kredita, pa je suma kredita u oktobru bila manja nego što je bila u septembru (0,1% kod kompanija i 0,7% kod preduzetnika), građani su se još malo zadužili ali je i tu evidentno splašnjavanje entuzijazma za ulazak u nove dugove.

- Očigledno je da je opšta neizvesnost i pad standarda naveo građane da se opreznije zadužuju a i banke su pooštrile uslove kreditiranja. Naravno, razlog broj jedan su visoke kamatne stope koje neće brzo ići nadole. Centralne banke sada kažu da trenutno razmišljaju samo o tome da li da se pauzira podizanje referentnih kamatnih stopa ili ne – kaže za 24sedam profesor Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije.

Krediti za stanove „u minusu“

Građani Srbije su ovog oktobra dugovali bankama samo oko 495.000 evra više nego što je to bilo u septembru i to je veoma loš podatak za ovdašnje banke. Prošle godine ta mesečna razlika je bila čak 53 miliona evra.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Kada se pogledaju krediti po nameni, građani su u oktobru uzeli 639 miliona dinara (5,5 miliona evra) gotovinskih kredita više nego u septembru. To je samo 0,01% odsto više.

Doduše, rupe u kućnim budžetima su zahtevale da se uzme dvostruko više kredita ovog oktobra prema septembru (5,5 miliona evra) nego što je to bilo 2022. (2,5 miliona) ali je godišnja stopa rasta u oktobru ipak pala na 4,6 odsto. U prvim mesecima ove godine bila je gotovo 6%.

Bankama je još gora situacija kod stambenih kredita, koji ne da imaju slabu stopu rasta nego su u mesečnom padu od 0,2%. Ne zvuči dramatično, ali godišnji rast u oktobru od 7,9% je za 41% manji nego što je to bilo u maju (13,3%). A gotovo identičan je bio visoki godišnji rast u novembru 2022. godine.

Građani su krajem oktobra dugovali 5,6 milijardi evra za kupljene stanove, što je gotovo 13 miliona manje nego u septembru.

Prošle godine oktobarski saldo za nekretnine je bio u plusu 53 miliona evra u odnosu na prethodni mesec, pokazuje redovni mesečni izveštaj Udruženja banaka Srbije.

- Pad stopa rasta je očekivan. Niko nije mogao da računa na to će one rasti unedogled i sad su na nivou koji je veoma visok. Da li će neka banka sad spustiti kamatu, ne bi li privukla nove dužnike, teško je reći. Možda kod nekih proizvoda, ali to je pitanje različito kod svake pojedinačne banke, jer sve imaju različite rizike naplativosti kredita – objašnjava Grubišić.

Kamate će pasti...

Kakva je sudbina kredita u bliskoj budućnosti, teško je reći, ali se zna da su niske kamatne stope svakako daleko u budućnosti.

Popuštanje monetarnih uzda i hlađenje ekonomija po svetu, a tako i u Srbiji, nije ni na dnevnom redu centralnih banaka. To su potvrdili i šef američkog Feda, Džerom Pauel, i šefica evropske ECB, Kristin Lagard, rečima su spremni da kamate drže „dovoljno dugo“ jer je i inflacija „previše visoko i previše dugo“.

Fed je u sredu zadržao kamatnu stopu na istom niovu drugi put zaredom, a slično je postupila i ECB prošle nedelje, i to prvi put u više od godinu dana.

Inflacija je doduše pala, ali njena struktura nije dobra jer kor inflacija je i dalje visoka, čak raste, a cene hrane nikako da se smire.

U Evropi, odakle nam stižu kamatne stope na kredite u evrima (preko famoznog euribor), inflacija je pala na manje od 3%. To na prvi pogled izgleda veoma dobro, jer dugoročni cilj ECB je 2%, ali prema najsvežijoj izjavi člana IO ECB Isabel Šnabel, „ne mogu se još zatvoriti vrata za povećanje kamata“.

- Trebalo nam je godinu dana da spustimo inflaciju sa 10,6% na manje od 3% a očekujemo da će nam trebati još dvostruko više da se vrati na 2% - istakla je ova profesorka finansija sa Univerziteta u Bonu a prenosi Blumberg.

Znači, eto nama pristojnih kamata na kredite već tamo 2026. godine.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi