Šta smo najviše kupovali u 2023. i koliko smo više potrošili
Godinu za nama u maloprodaji je obeležilo značajan rast vrednosti trgovine ali i pad količina koje smo kupili u prodavnicama. A kupovali smo najviše…
U srpskim hipermarketima, supermarketima i bakalnicama ove je godine prodato robe široke potrošnje za nešto od petine nova više nego što je to bilo prethodne godine. Podatak da je zabeležen rast vrednosti od 18,7%, deluje da kao da je srpskim potrošačima skočio standard ali, nažalost, ovo povećanje rezultat je skoka drugačije vrste – skoka cena odnosno inflacije.
Sa inflacijom koja je za 2023. godinu prosečno iznosila manje od 8% (tačnije 7,8%) ali je u svom piku u februaru i martu prebacivala 16% međugodišnje, tržište maloprodaje je naraslo na oko pet milijardi evra.
No, kada odbijemo zlosrećnu inflaciju, zvanična statistika Republičkog zavoda nam kaže da smo zapravo kupovali manje za 2,3% (podaci RZS za prvih 11 meseci 2023.).
A šta je od onog što smo kupovali imalo najveće skokove u tih 18.606 prodavnica robe široke potrošnje (bez specijalizovanih, pekara, mesara, HoReCa ali i sve prisutnijih diskontera), koliko ih je izbrojao „NielsenIQ“?
Pročitajte još:
Prema analizama „Nielsena“, sada mnogo više kupujemo pivo (+13%), od „hrane“, i deterdžent za veš od neprehrambenih proizvoda (31%). Ono bez čega ne možemo, su i kafa, bezalkoholna pića ali i – sladoled. Kod ovog slatkiša u trećem kvartalu je zabeležen skok obima prodaje od gotovo 30%.
Za razliku od sladoleda, gde cena ne raste tokom sezone, za veći novčani obim prodaje kod deterdženta je zabeležen rast cene gotovo dvostruko veći od proseka inflacije - 31% a ni omekšivači tkanina ne zaostaju mnogo sa 21%.
Koliko smo platili više?
Dati neku brojku koliko smo zbog visoke inflacije ove godine platili više samo za najosnovnije potrepštine je teško ali evo neke grube računice i to prema zvaničnim podacima RZS.
Državna statistika kaže da je su hrana i bezalkoholna pića poskupela 20,2% u prvih deset meseci ove godine u odnosu na isti period prethodne. Na to treba dodati i poskupljenje od 8,7% kod alkoholnih pića i duvana.
Pixabay/stevepb
Uzimamo do oktobra, jer za tada postoji poslednji podatak RZS o prosečnoj plati. A plata od 84.694 dinara ih ovog oktobra je za godinu dana porasla nominalno 15% a realno nešto oko 3%, kada se odbije inflacija.
Kad „plata ide na hranu“ nema mesta štednji
Prodaja u sektoru robe široke potrošnje (FMCG) u vreme krize najbolje je pokazala odnose standarda i kupovne moći potrošača u Evropi. U Istočnoj Evropi tokom poslednjih 12 meseci zabeležen je dvocifreni rasta vrednosti maloprodaje, što je više nego u Zapadnoj Evropi, gde su cene rasle ali manje. Međutim, i pored toga što su cene manje, u Zapadnoj Evropi su ljudi kupovali manje jer su tako mogli da uštede a da bitno ne umanjuju svoj životni standard. Na Istoku, a posebno u Jadranskom (Adriatik) regionu, količinska potrošnja je prilično stabilna i značajno viša u poređe-nju sa ostatkom Evrope. Tu nije bilo mesta štednji, jer najveći deo plate ionako ide na hranu.
Ako se zna da se u Srbiji, po Anketi RZS o ličnoj potrošnji domaćinstva, na hranu i bezalkoholna pića kao i na alkohol i duvan troši 41% kućnog budžeta, to znači da je prošlog oktobra za to potrošeno nešto viš od 30.000 dinara mesečno a ovog 8.800 dinara (oko 75 evra) više.
Ko se tu najviše opario?
Prema analizi „Nielsena“ nekim trgovcima je ova kriza bila više majka nego maćeha.
Svi tipovi prodajnih kanala zabeležili su rast vrednosti u Srbiji. Najveći rast imali su, shodno uslovima krize u kojima se kupuje jeftinija roba - diskontne prodavnice. Kod njih je novčani obim prodaje porastao za 31%, a tome je doprinelo i to što ima se broj u Srbiji povećava prilično odlučnim nastupom jednog inostranog lanca.
Raste obim i kod hipermarketa, kojih ove godine broj nije pao kao 2022. (za 12%). I tamo je roba jeftinija nego u manjim objektima, pa su prodavali više iako je „velika kupovina“ kod građana bilo manje u 2023.
A u Srbiji mesta za diskonte ima još ali i za privatne robne marke trgovaca, koje su u poslednjim godinama olakšale potrošačima breme inflacije, koštajući mnogo manje nego izvikani međunarodni brendovi.
U regionu, Slovenija trenutno ima najviši udeo vrednosti privatnih marki od 37%, u Hrvatskoj je 21%, dok je kod nas teka na nešto više od 13%.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari