Inflaciju visokom održavaju - mlekare

U analizi Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast cena hrane od 22,3% u tri kvartala ove godine pokazao se kao nešto što je guralo inflaciju naviše, i pored njenog trenda pada u drugoj polovini godine. A kod hrane, najviše su se rastom istakle cene mlečnih proizvoda, koji su otišle naviše za godinu dana 33,9%.

Međutim, ne zaostaje mnogo ni povrće, koje je za prvih devet meseci ove godine poskupelo 32,6%, dok je meso skuplje „samo“ 16,2%, a hleb i žitarice 18,4%.

Kućne budžete u istom periodu opteretila su i poskupljenja struje za 21,3 odsto i ogreva za 26,3 odsto međugodišnje. Poskupljenje struje i gasa, ono oktobarsko, imaće svoju ulogu u održavanju inflacije povišenom i u godišnjoj analizi.

Mlečni proizvodi najviše su „namučili“ novčanike potrošača, piše Biznis.rs. Među njima najviše jogurti, i to voćni i sa dodatkom žitarica, a zatim sve vrste svežeg sira i punomasno mleko.

Mlečni proizvodi su, kako ističe Republički zavod za statistiku (RZS) u novembarskom izdanju „Trendova“, učestvovali u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena sa 12,4%.

U analizi se ističe da međugodišnji rast cene povrća, koji je za tri kvartala ove godine iznosio 32,6%, postepeno usporava u poređenju sa prvom polovinom godine.

– Rast cena i dalje je najviše određen cenom crnog luka, krompira (naročito crvenog), paprike, šargarepe i paradajza, koji čine jezgro rasta cena povrća u prva tri kvartala 2023. godine, dok je jedini deflatoran uticaj imala cena belog luka – ističu analitičari RZS.

Afrička kuga ne da da se smiri cena svinjetine

U međugodišnjem rastu cene mesa od 16,2% u prva tri kvartala 2023. godine, trend je najviše bio određen rastom cene svinjskog mesa bez kostiju i svih vrsta slanine, zatim goveđeg i junećeg mesa bez kostiju i kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa. Ukupno učešće ovih kategorija u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prva tri kvartala 2023. iznosilo je 41,6%.

Kod svinjetine je presudila afrička kuga svinja, zbog koje je smanjena produkcija usled eutanazije i povećane opreznosti proizvođača i potrošača.

Ni cene hleba i žitarica nisu ostale na istom, iako je pšenica dramatično jeftinija nego što je bila u 2022. Međugodišnjoj inflaciji u ovom segmentu od 18,4% najviše su doprinela poskupljenja belog hleba i slanih grickalica, zatim testenine, koji su zajedno u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica učestvovali sa 57,2%.

Što se tiče energije kao velike stavke potrošačke korpe, RZS je izračunao da je nakon tri kvartala 2023. godine međugodišnji rast cena u toj grupi iznosio 11,7%. Tu je inflaciju naviše povuklo poskupljenje struje za domaćinstva od 21,3% i rast cene ogreva za 26,3%. Zbirno, ovaj deo energetike učestvuje u strukturi međugodišnje stope rasta inflacije merene potrošačkim cenama u prva tri kvartala 2023. sa 12,5%.

Zvanična statistika prognozira da će inflacija u četvrtom tromesečju ove godine iznositi oko 8%, a za celu 2023. godinu 12,6%. Na osnovu modela vodećeg indikatora potrošačkih cena (IPC RZS), prognoziran je međugodišnji rast cena u prvom kvartalu 2024. godine od 5,3%.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi