Građani i dalje finansiraju banke, ali stalo zaduženje i za keš i kod hipoteka

Stigao je i decembarski kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije (UBS) i u njemu se vidi da banke i dalje nemaju razloga da se raduju novoj godini. Iako nema više pada u kreditnoj zaduženosti, koji se video u privrednom sektoru u oktobru, rast od simboličnih 0,8% godišnje kod kompanija ne daje mnogo nade a tek ne pad od 3,2% kod preduzetnika.

Zato građani i dalje nastavljaju da parama iz kredita finansiraju rupe u svojim kućnim budžetima. Međugodišnji rast tu je 5,3%  ali je mesečni rast samo 0,1% i to je dodatni signal bankama da moraju da nešto promene u svojoj ponudi.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

To najbolje pokazuju novembarske brojke po kojima je rast zaduženja kod kompanija 0,3%, kod preduzetnika 0,5%, a građani su tek 0,1% više zaduženi nego što su bili krajem oktobra. Tako privreda danas duguje bankama 1.934 milijarde dinara, što je 0,8% više nego pre godinu dana.

Ali, građani duguju 1.497 milijardi dinara, što znači da su u novembru uzeli samo 1,43 milijarde dinara više nego što je saldo bio krajem oktobra.  

Kada se pogleda detaljnije, u oktobru su građani uzeli 639 miliona dinara keš kredita više nego što su bili zaduženi na kraju septembra, dok u novembru je ta razlika samo 78 miliona dinara.

Nešto je bolja situacija kod stambenih kredita. Građani za krov nad glavom (ili investiciju u budućnost ako je to bila kupovina stana) su u novembru dali dodatnih 739 miliona dinara, dok je u oktobru ta stavka bila u minusu od 1,5 milijardi.  

Kod keš zaduživanja mesečni rast je 0% a kod stambenog 0,1%.

Kompanije i dalje „na čekanju“

Srpske kompanije su sad zadužene za 1.864 milijarde dinara (15,9 milijardi evra), tek nešto više (0,3%) nego što su bile krajem oktobra. Za razliku od prošlog izveštaja kada su brojke bile u  minusu, sada su se i kompanije i preduzetnici malo dodatno zadužili. Kod kompanija je to 4,8 milijardi dinara a kod preduzetnika 347 miliona. Međutim , mesečni rast je tu mršav - 0,3% i 0,5%.

Privreda je nastavila da se oprezno zadužuje, kao što je bilo čitave godine. Sada je dug kompanija veći samo 0,8% nego što je bio lani u ovo doba a kod preduzetnika je manji a 3,2%.

Dok ne budu manje kamate…

Ovakvo stanje sa kreditima zadržaće se sve dok banke ne budu htele, ili morale da smanje kamatne stope. Ali, opšti pad kamata je još daleka budućnost, mogao bi se se desti tek 2025. godine.

Popuštanje politika kamatnih stopa ni u svetu ni u Srbiji, nije sada na dnevnom redu sastanaka centralnih banaka, iako inflacija pada.

To su u više navrata potvrdili i šef američkog Feda, Džerom Pauel, i šefica evropske ECB, Kristin Lagard, rečima su spremni da kamate drže „dovoljno dugo“ jer je i inflacija „previše visoko i previše dugo“.

Fed je juče zadržao kamatnu stopu na istom niovu treći put zaredom, a slično će verovatno postupiti i ECB danas.

Inflacija je doduše pala, ali njena struktura nije dobra jer kor inflacija je i dalje visoka, čak raste, a cene hrane nikako da se smire iako je stopa rasta počela da pada. U SAD je inflacija sada 3,1%, u evrozoni 2,4% što je veoma blizu cilja od 2%, dok u Srbiji još treba mnogo da se spusti sa 8% na željenih 3±1,5%.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi