Najviše keš kredita, a kamate idu i do 15 odsto: Šta čeka zadužene u dinarima?

Ukupan dug građana i privrede bankama u Srbiji, sa presekom stanja na dan 15. septembar, iznosi nešto više od 3.409 milijardi dinara.

Kako pokazuju podaci iz poslednjeg izveštaja Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS), kompanije bankama duguju 1.847 milijardi dinara, preduzetnici 68,3 milijarde, a stanovništvo oko 1.493 milijarde dinara.

Prema tome, dug građana je za 6,5 odsto veći nego na kraju avgusta 2022. godine. Stanovništvo je, pokazuje analiza, najviše dugovalo kroz gotovinske kredite, nešto više od 695,6 milijardi dinara, a na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili malo više od 662,1 milijardu dinara.

U odnosu na kraj avgusta prošle godine iznos gotovinskih kredita je povećan za 4,6 odsto, a stambenih za 10,6 procenata.

Iako je na kraju avgusta učešće stambenih kredita u ukupnom broju kredita stanovništvu iznosilo "samo" 6,3 odsto, ipak ovu vrstu bankarske pozajmice koristi čak 150.000 građana koji su u problemu zbog drastičnog rasta kamatnih stopa u protekloj godini.

Srećom, nedavno je Narodna banka Srbije (NBS) donela odluku o ograničenju kamata stambenih kredita, koja je stupila na snagu 13. septembra. Naime, kamata za sve kredite uzete kao prvi zajam za stan, a u periodu od 31. jula 2022. godine, može da iznosi najviše 4,08 procenata nominalno.

Značajna olakšica

S obzirom na vrtoglavi rast kamata na stambene kredite, odnosno euribora, kamate koja najviše „vuče“ ratu kredita u evrima, ovo će za određeni broj korisnika biti značajna olakšica.

Podsetimo, od 1. januara 2022. godine do kraja juna ove godine, šestomesečni euribor je narastao sa minus 0,5 odsto na gotovo četiri odsto, a na tom nivou se i sada ustalio (kreće se u koridoru od 3,9 do 3,99 odsto).

Profimedia

Međutim, od kraja juna nije ni povećavana kamatna stopa ECB, od čije kamate koju naplaćuje komercijalnim bankama za kratkoročne pozajmice zavisi i cena novca koju banke određuju u međusobnom pozajmljivanju (euribor).

Sa rastom kamate ECB od četvrt procentnog poena ne treba se bojati velikog skoka ni euribora. Ipak, s obzirom na ograničenje kamata stambenih kredita u Srbiji, do porasta stopa neće doći, barem ne do kraja 2024. godine.

Inače, zbog porasta euribora su rate pojedinih kredita od početka prošle godine skočile i za više od 200 evra na ne tako veliki stambeni kredit od 80.000 evra. A plaćati 400 ili 600 evra svakog meseca svakako nije isto.

Zabrinuti za dalji tok...

S druge strane, rast euribora, ali i belibora (domaće kamatne stope na dinarske pozajmice), treba da brine sve ostale zadužene građane, što u dinarima, što u evrima. Naime, za njih nema propisa NBS o "zamrzavanju" kamatnih stopa, a suma koju građani po osnovu gotovinskih kredita duguju nije mala - više od 695,6 milijardi dinara.

Veći deo tog duga je u evrima, ali nije zanemarljiv ni onaj u dinarima. Koliko su kamate na dinarske pozajmice povećane pokazuje podatak da su u poslednjih godinu dana sa 8,11 odsto i 9,95 odsto, koliko su bile prosečne ponderisane kamatne stopa na jednogodišnje i kredite do pet godina u junu 2022, otišle na 11,85 i 12,72 odsto u junu ove godine. Oni koji su uzimali nove kredite, plaćali su još više, i do prosečnih 15 odsto.

Taj rast kamate od gotovo tri procentna poena, odnosno 27 odsto, značio je da je neko ko je podigao jednogodišnji kredit od 120.000 dinara (oko 1.000 evra) u junu 2022. godine, plaćao ratu 10.450 dinara i za kamatu ukupno dao 5.420 dinara.

Profimedia

Godinu dana kasnije je rata bila oko 210 dinara veća, a ukupna kamata za 2.550 dinara. Možda ovaj rast u dinarima izgleda mali, ali kako se inicijalna svota kredita uvećava, razlika je drastičnija, pa oni retki koji imaju hipotekarne kredite u dinarima kažu da im je rata sada gotovo duplo veća. A tu se već radi o razlici u rati koja se meri hiljadama dinara.

Ovakav rast rate je očekivan s obzirom na to da je domaća međubankarska kamatna stopa, belibor (pandan euriboru za evro), koja je osnova svakog kredita u dinarima sa promenljivom kamatnom stopom, sada na 5,89 odsto (tromesečna), odnosno 5,98 odsto (šestomesečna).

Pre godinu dana bila je više nego upola manja – 2,66 odsto i 2,77 odsto. Međutim, primetno je da već od marta belibor raste drastično sporije nego do tada. U poslednjih šest meseci porastao je „samo“ 7,9 odsto, dok je pre toga polugodišnji rast bio čak 91 odsto.

Ipak, i pored svega toga, građani su najrevnosniji u izmirivanju duga, jer je samo 2,5 odsto kredita stanovništva u docnji, dok je kod kompanija situacija da 2,9 odsto njih kasni, a preduzetnicima je očigledno najteže jer ih 5,8 odsto kasni s otplatom bankarske pozajmice.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi