Nedelja štednje: Kamate i dalje „samo da se ne izgubi više“

Inflacija je u Srbiji oktobar dočekala za 10,2% (poslednji podatak zvanične statistike za cene u septembru) i taj podatak sam po sebi daje nadu da će rast cena da se vrati u normalne okvire naredne godine.

Sa takvim nivoom rasta ne trpe samo kućni budžeti građana, što se pokazalo po padu potrošnje u maloprodaji, već i njihove „štednje knjižice“. Iako su kamate na depozite i oročenu štednju porasle u odnosu na nivoe pre nekoliko godina, one i dalje mnogo zaostaju i za inflacijom, da o aktivnim kamatama koje banke naplaćuju za date kredite i ne govorimo.

Ovaj problem „rascepa“ između aktivnih i pasivnih kamata bilo je i jedno od pitanja koje je upućeno predsednici Evropske centralne banke, Kristin Lagard, prošle nedelje na konferenciji za štampu povodom odluke o referentnoj kamatnoj stopi ECB:

- Evropska centralna banka je primetila veliku razliku između kamatnih stopa ali to nije problem kojim se ECB bavi. To bi trebalo da reše institucije koje su nacionalno nadležne ili pritisak potrošača – istakla je Lagard, dok je njen potpredsednik dodao da uvođenje dodatnih poreza bankama (na ekstraprofite) kakve su uvele Estonija, Španija i Italija „nije rešenje“.

U Srbiji, stanje u ovoj Nedelji štednje je takvo da uz inflaciju od 10,2 odsto prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske depozite oročene na godinu dana iznosi 4,85% a na devizne, u evrima, 3,47%.

Ukoliko se opredelite za oročenje na dve godine, situacija je neobična jer za dinare će vam dati veću kamatu – 5,19%, a za evre manju – 3,19%. To ne govori u prilog poverenju (većinski stanih banaka) banaka i srpsku valutu.

Ove kamatne stope su prilično veće od onih iz januara 2020. godine, 2021. i 2022. godine, kada se na novopoloženu štednju u dinarima davalo 2,87%, 2,19% i 1,90%, a u evrima 0,92%, 1,03% i 0,67%. Tome svakako doprinose povećanja referentnih kamata ECB (za evre) i Narodne banke Srbije (za dinare).

Ali, ove kamate su daleko od onih koje smo dobijali na štednju pre deset i više godina, kada se na evro moglo dobiti i više od 10% godišnje.

Isplativija štednja u dinarima, ali...

Ako gledamo od aprila 2022. godine, kada je NBS započela povećanje referentne stope, banke su svoje pasivne kamate podigle sa prosečnih 1,75 odsto za 3,15 procentna poena.

Time je štednja u dinarima ostala isplativija od one u evrima, kao što je slučaj u poslednjih pet godina. U NBS ističu da je, zahvaljujući relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, višim kamatnim stopama na dinarsku u odnosu na deviznu štednju, kao i tome da se dobijena kamata na dinarsku štednju ne oporezuje - štednja u domaćoj valuti i dalje isplativija od štednje u evrima, bez obzira na period oročenja, odnosno i u kratkom i u dugom roku.

To je i pokazano poslednjom redovnom polugodišnjom analizom NBS o isplativosti dinarske i štednje u evrima za period od decembra 2012. do juna 2023. godine.

Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Nikola Dragašević rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da građani iz godine u godinu sve više štede, da ukupna štednja raste kao i da štednja u bankama, prema poslednjim podacima NBS, iznosi 15,1 milijardu evra.

„Devizna štednja iznosi 14,1 milijardu, a sada prvi put možemo da kažemo da je ove godine dinarska štednja premašila protivvrednost od jedne milijarde evra, odnosno iznosi 118,4 milijarde dinara“, rekao je Dragašević, a preneo portal RTS.

Međutim, štedeti u banci, zbog visoke inflacije, samo znači gubiti manje novca. To je svakako bolja varijanta nego držati novac kod kuće ali svaka druga opcija sa investiranjem se više isplati.
Ne mora se ići čak ni na berzu, iako je to dobra opcija čak i za one koji nisu skloni riziku (postoje i dividende, ulaganje u indekse…), može se uložiti u najsigurniju varijantu – državne obveznice.

Na poslednjoj aukciji koju je održala Republika Srbija za prve osmogodišnje obveznice, postignuta je kamatna stopa za investitore od 6,39% na godišnjem nivou. To je kamatna stopa koja je već sada za trećinu veća nego ona koju u proseku nude banke a koja će biti veoma isplativa narednih godina kada kamate banaka budu ponovo pale zbog manjeg euribora (na evro) i belibora (na dinare) a inflacija se vrati u željeni okvir od 3±1,5%.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi