NBS ne spušta "ručnu", gotovo je sa rastom kamata?
Srpska centralna banka već treći mesec zaredom nije povisila referentnu kamatnu stopu, od koje zavisi cena dinara i kredita u njima. Šta to znači dužnicima?
Inflacija je pobeđena a građani i privreda Srbije koji su zaduženi kod banaka u dinarima više neće morati da brinu o sve većim ratama. Ovakva konstatacija mogla bi se doneti na osnovu današnje odluke Narodne banke Srbije, koja već treći mesec zaredom na sastancima Izvršnog odbora više ne podiže referentnu kamatnu stopu.
Do sledeće sednice, 9, novembra referentna kamatna stopa NBS ostaće 6,5%, što je nivo koji je postignut još sredinom jula ove godine. Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne olakšice (5,25%) i kreditne olakšice (7,75%). Osim što nije menjana katana stopa, ovog meseca je izostala i „bočno“ zatezanje monetarne politike kakvo je bilo u septembru, kada je podignuta stopa obavezne rezerve banaka.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Ovakvu odluku srpska centralna banka pravda „popuštanjem globalnih inflatornih pritisaka“, kao i time da je „uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije“ i da se već vidi „očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike“.
Pročitajte još:
NBS je rešila da zastane i osmotri efekte onog što je dosad urađeno u borbi protiv inflacije, i kod nas i u svetu (prvenstveno kod ECB zbog kredita u evrima).
Popuštanje inflacije je svakako dobar razlog za suzdržavanje od daljih mera, ali je nešto drugo još urgentnije da se sa poskupljenjem novca u Srbiji prestane.
Inflacija jeste pala sa 16,2% u martu mesecu na avgustovskih 11,5%, ali taj trend pada od jedna procentni poen mesečno još nivo cena nije oborio na prihvatljiv. Očekivanja NBS da će inflacija do kraj godne biti 8%, mnogi ozbiljni domaći i svetski ekonomisti (Fiskalni savet, FREN, EBRD…) gledaju sumnjičavo pre svega zbog učestalih poskupljenja struje i gasa, goriva kao i hrane,većih akciza… Neprijatno visoka je i bazna inflacija, od 9,1 odsto u avgustu.
Međutim, ono što jeste palo jesu stope kreditnog zaduženja i to pre svega kod privrede. To što kompanije i preduzetnici uzimaju manje kredita signal je da je novac preskup. A manje kredita znači na srednji rok i manju proizvodnju, jer izostaju i investicije.
Podaci iz mesečnog Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije (UBS) za septembar pokazuju da su se preduzeća zadužila samo 0,2% više nego godinu dana ranije. Kod preduzetnika je situacija još gora, jer oni su sada zaduženi 3,5 odsto manje nego što su bili septembra 2022. godine.
Nastavili su da se zadužuju samo građani, koji su sada u dugu 6% više nego pre godinu dana. Ali, to ne znači da građani sa više novca i žive bolje, jer podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je promet na malo, odnosno kupovina tim novcem opala u avgustu za 1,5% realno (s uračunatom inflacijom). Gledano prvih osam meseci, realan pad je još veći i iznosi 4,3%.
Kamate na kredite nemaju više gde (na)više
Da je novac preskup, pokazuju i same banke koje više ne mogu da podižu kamatne stope jer nema ko da ih plati.
To se najbolje vidi iz kretanja belibora, međubankarske kamatne stope koja je dinarski pandan euriboru kod evra. Belibor je svoj vrhunac od gotovo 6% (šetomesečni, 6M) dostigao još sredinom jula i mirovao je sve do 22 septemba, kada je počeo – da pada. Danas je on 5,84 odsto.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Stoga i ne čudi da su banke počele da nude kredite sa fiksnom kamatnom stopom, kako bi pokušale da bar na neko vreme „zalede“ kamatne stope na ovom visokom nivou.
A same kamatne stope kredita građanima i privredi skočile su u poslednjih godinu dana za 25 odsto kod keš kredita građanima, i čak 42 odsto kod stambenih kredita i kredita privredi.
Tako je sada prosečna ponderisana kamatna stopa za kredit u dinarima na rok od jedne do pet godina, kažu podaci NBS za avgust, 13,02% a lani je bila 10,41%. Kod stambenih kredita skok je sa 7,28 iz avgusta 2022. na 10,35% a kod zajmova firmama na oko 9% sa 6,33%.
To u praksi znači da je neko ko je uzeo keš kredit za automobil u vrednosti od 590.000 dinara (oko 5.000 evra) sa prvom ratom u avgustu 2022. od 12.520 dinara, danas ratu plaća 13.100 dinara, odnosno sa ovakvom kamatom do kraja otplate će dati na kamate 26.000 dinara više (220 evra).
Otud i znatno manje zaduženje i građana i privrede, koje je ukupno u plusu 2,6 odsto ali treba imati u vidu da su danas kamate mnogo veće i da je uzete glavnice zapravo mnogo manje.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari