Sada čekamo da banke smanje rate kredita: NBS nije menjala kamatnu stopu
Izvršni odbor Narodne banke Srbije ni drugi mesec zaredom nije menjao referentnu kamatnu stopu
Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije ostaje na 6,5 odsto i u septembru, nakon što ni na današnjem sastanku Izvršnog odbora NBS nije došlo do odluke o daljem zatezanju monetarne politike u borbi sa visokom inflacijom. Kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice takođe ostaju iste na 5,25 odsto, odnosno 7,75 odsto.
Odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou Izvršni odbor je doneo na osnovu procene o popuštanju globalnih inflatornih pritisaka, koji bi trebalo da doprinese osetnijem padu uvozne inflacije, kažu iz Narodne banke.
Inflacija u EU, tržištu sa kojim Srbija najviše trguje, opala je sa 8,6 osto u januaru ove godine na 5,3 odsto u julu i avgustu. Pad je konstantan, sa izuzetkom u aprilu kada su cene imale godišnji rast od sedam odsto.
Očekuje se i nastavak opadajuće putanje domaće inflacije i njen povratak u granice cilja, što je najavljeno za drugu polovinu sledeće godine.
Pročitajte još:
Ukoliko proceni da je potrebno, Izvršni odbor ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Inflacija je u Srbiji ovu godinu započela na nivou od 15,8 odsto, ali je rasla sve do marta i 16,2 odsto. Nakon toga je počela da opada i u julu se spustila na 12,5 odsto.
Šta će biti sa kamatama banaka?
Posledice zadržavanje kamatne stope na istom nivou su da bi ovakav potez centralne banke trebalo da utiče na zaustavljanje rata kamata na kredite u dinarima komercijalnih banaka (NBS ne može da utiče na one koji su vezani za inostrane valute).
Protiv inflacije stopom na devizne rezerve
Iako nije menjala referentnu stopu, NBS je nastavila sa zatezanjem monetarne politike „isušivanjem“ dinarske likvidnosti. Stope obavezne rezerve na deviznu osnovicu veća je za po tri procentna poena, na 23 odsto sa ročnošću do dve godine i i 16 odsto preko dve godine.
Povećani su i procenti dinarskog izdvajanja devizne obavezne rezerve za po osam procentnih poena, na 46 odsto i 38 odsto.
Stope obavezne rezerve na dinarsku osnovicu povećane su za po dva procentna poena, na sedam odsto i dva odsto.
Ukupan procenjeni efekat ove mere na nivou bankarskog sistema je povlačenje dinarske likvidnosti u iznosu od oko 115 milijardi dinara, odnosno visoki viškovi dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru (posmatrani kao zbir plasmana banaka kod Narodne banke Srbije putem repo transakcija i depozitnih olakšica) bili bi smanjeni za oko 20 odsto.
Iz centralne banke kažu da dosadašnje iskustvo prenošenja povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost ovog transmisionog mehanizma monetarne politike.
Slabljenje globalnih troškovnih pritisaka je nastavljeno, pre svega po osnovu smanjenja cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu.
Međutim, i pored toga što se inflacija na globalnom nivou smanjuje, i dalje je na realativno visokim nivoima a bazna inflacija pokazuje znake upornosti i sporije opada od ukupne inflacije pod uticajem povišenih inflacionih očekivanja, daljeg rasta zarada i zadržavanja stope nezaposlenosti na rekordno niskom nivou, kao i usled visokih profitnih marži kompanija.
Bazna inflacija je u EU rasla ove godine u dva navrata. Sa januarskih 5,3 odsto je porasla na martovskih 5,7 odsto, potom se vratila da bi u junu i julu ponovo otišla na 5,5 odsto. U avgustu je na istom nivou na kojem je započela 2023.
U takvim okolnostima mnoge centralne banke, pre svega razvijenih zemalja nastavile su da povećavaju referentne kamatne stope, ali sporijim tempom nego tokom 2022. godine.
NBS: Inflacija i BDP idu kako je očekivano
Međugodišnja inflacija u Srbiji se od aprila nalazi na opadajućoj putanji i u julu je dodatno usporila na 12,5 odsto, uz zabeleženu mesečnu deflaciju, što je u skladu s ranijim procenama Narodne banke Srbije, istaknuto je u saopštenju centralne banke.
Pixabay
Usporavanje inflacije je u najvećoj meri rezultat usporavanja rasta cena prerađene hrane i energije, kao i cena u okviru bazne inflacije, koja se od juna kreće na jednocifrenom nivou i u julu je iznosila 9,4 odsto međugodišnje.
Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko jedan procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko osam odsto.
Na ovakvo kretanje inflacije uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Dalje zatezanje monetarne politike nije nastavljeno jer je rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju bio 1,7 odsto međugodišnje, a za prvu polovinu godine iznosio je 1,3 odto međugodišnje.
To je, kažu iz NBS; u skladu s projekcijom centralne banke da će na nivou cele godine on biti u rasponu od dva do tri odsto.
Ostvarenom rastu najviše doprinosi neto izvoz zahvaljujući rastu izvoza robe i usluga, uprkos tome što je očekivani rast svetske ekonomije ove i naredne godine usporen zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije i nižih investicija. Prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, Izvršni odbor je uzeo u obzir i rizik da smanjena eksterna tražnja u određenoj meri može umanjiti proizvodnju i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji u narednom periodu.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. oktobra 2023. godine.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari