Ne strepimo od pada dinara, ali ni komšije za svoje valute

Do pre šest, sedam godina, građani Srbije nisu u praksi poznavali pojam "stabilan kurs“, bar što se srpskog dinara tiče. Danas je situacija potpuno drugačija i kako je danas istakla guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković povodom 11 godina na funkciji, "niko ne mora sa strepnjom da gleda u kursnu listu“.

To odsustvo strepnje da li će „poskupeti evro“ je, doduše, među građanima Srbije prisutno tek od 2017. godine, kada je dinar bio stabilan ali na veoma niskom nivou od 124 dinara za jedan evro (tj. 0,008 evra za dinar).

Srećom, po građane ali i privredu (i pored sporadičnog sporenja ekonomista o "pravoj“ meri dinara), stabilizacija se nastavila i od 2018. godine i to na nivou 117 dinara, na kome je i danas.
Prema podacima NBS dinar je tokom poslednjih 11 godina, odnosno za vreme aktuelne guvernerke, nominalno ojačao za 1,2 odsto prema evru. To je omogućeno time što je NBS aktivno održavala isti nivo kursa, češće „braneći evro“ od narastajućeg dinara nego obratno, kao i visokim inostranim investicijama koje su donosile stranu valutu.

Održavanje stabilnosti kursa nije ostavilo posledice po devizne rezerve, ali jeste po štednju. Iz NBS ističu da je od 6. avgusta 2012. godine do danas, Narodna banka Srbije na deviznom tržištu neto kupila 6,6 milijardi evra, a u navedenom periodu udvostručila devizne rezerve na današnjih 23 milijarde evra (18,9 milijardi evra neto).

Srbija nije izuzetak

Stabilnost srpskog kursa je za pohvalu, ne nužno zbog nivoa na kome se nalazi (jer on je podložan ekonomskim raspravama), već zbog toga što građanima uliva poverenja i sigurnost, a menadžerima firmi investitora omogućava da dobro procene ishode svojih poslovnih odluka.

Za poslednjih pet godina dinar je prema evru ojačao 0,23 odsto a za poslednjih godinu dana vrednost se promenila samo plus 0,05 odsto.

Ali, stabilnost kursa nije srpska specifičnost, pokazuju podaci i iz okolnih ekonomija. Prema podacima ekonomskog servisa „Gugla“ (Google finance), bugarski lev je u poslednjih pet godina dobio 0,5 odsto na vrednosti prema evru, makedonski denar 0,8 odsto.

Rumunska leja je za pet prošla nešto lošije sa gubitkom od 5,8, ali je u poslednjih godinu dana i ona stabilna na minus 0,5.

Ima i onih na Balkanu kojima je nacionalna valuta ojačala, pa je tako albanski lek sada 23,1 odsto jači nego što je bio pre pet godina. Za poslednjih godinu dana rast je 12,5 odsto.

Screenshot:NBS

Kod komšija u Crnoj Gori i  Bosni i Hercegovini promena naravno nema jer Crnogorci su odavno prisvojili evro kao domaću valutu, a u BiH je kurs i formalno fiksiran prema valuti evrozone.

Hrvatima je evro "domaći“ od 1. januara ove godine, a u proteklih pet godina su imali mali pad sada već bivše nacionalne valute kune prema evru od 1,6 odsto, da bi u 2022. ona mirovala.

Da je stabilnost veoma željena stvar, iz komšiluka nam svakako mogu reći Mađari ali i ne tako daleki Turci.

Mađarska forinta je za pet godina izgubila više od 17 odsto vrednosti, što je mnogo za jednu evropsku zemlju. Doduše, u poslednjih godinu dana se smirila i pad je samo 0,82 odsto.

Za Turke je i tih dvadestak odsto neostvareni san, jer su za pola decenije izgubili 75 odsto vrednosti domaće valute, a u poslednjih godinu dana 38 odsto. Oni, zapravo, danas žive životima građana Srbije iz devedesetih godina prošlog veka, kada je prvo što se uradi kada se ujutro ustane da se proveri "koliko je evro (dolar)".

Screenshot: Google Finance

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi