Mislite na zimu, i kada se spremate na more: Nova tura subvencija za stolariju i solare je drugačija

Iako ponegde ni stari ciklus subvencija za energetsku efikasnost nije baš potpuno okončan, država je pokrenula novi krug subvencija za zamenu stolarije, peći, fasada i ugradnju solarnih panela.

Ministarstvo energetike je raspisalo Javni poziv za dodelu sredstava za finansiranje Programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova koji sprovode jedinice lokalne samouprave, kao i gradske opštine (JP 2/23). Ovo je četvrti po redu poziv od 2021. godine, pa bi trebalo da su se konačno rešile i „dečije bolesti“ ranijih konkursa, koji su se uglavnom ticali procene koliko šta košta.

Ovaj javni poziv je prvi u nizu za 2023. godinu, i tiče se lokalnih samouprava koje žele da učestvuju u programu i sa državom „podele“ trošak subvencije za svoje stanovnike. Nakon što se odredi koje opštine zadovoljavaju uslove konkursa, izabrane opštine će raspisati konkurse za firme koje će proizvoditi, nabaviti i ugraditi stolariju ili panele. Na kraju će stići i treći javni poziv,  za građane koji su zainteresovani da uz pomoć država dobiju mnogo jeftinije grejanje ili struju iz sopstvene proizvodnje.

U prethodna tri javna poziva subvencije je dobilo, tačnije potpisalo ugovore sa opštinama, 20.000 domaćinstava. Pomoćnik ministarke energetike Milan Macura rekao je sredinom aprila da je država dosad (sa lokalnim samoupravama) izdvojila 2,7 milijardi dinara (23 miliona evra), a da su postignute uštede zamenom stolarije, kotlova i fasada jednake 230 gigavat-časova struje.

- Da bi građani bolje razumeli, to je godišnja proizvodnja toplotne energije gradske toplane u Nišu, koja je treća po veličini u Srbiji, ali i ušteda od 70 tona manje ugljen-dioksida u vazduhu nastalog sagorevanjem ogreva, što je jednako emisiji koju ima godišnje 38.000 automobila - rekao je on.

Profimedia/Pixabay

 

Dosad su uštede građana nominalno bile 50 odsto investicije (mogli su da dodaju više od svog dela), koliko je iznosila subvencija, a sada mogu biti još veće. Naime, ukoliko se domaćinstvo odluči za primenu više od jedne mere „energetske sanacije“, dobiće veći procenat subvencije.

Ukoliko se, na primer, stavi nova stolarija i promeni fasada, dobija se subvencija od 55 odsto, a ukoliko se sprovedu sve četiri (npr. stolarija, fasada, kotao i solarna mini-centrala) subvencija ide čak na 65 odsto.

- Sa četiri mere domaćinstvo svoje mesečne račune može da smanjiti za 80 procenata – rekao je Macura.

Samo da se usaglasi cena

Koliki će biti pojedinačni iznosi subvencija za koju meru sanacije, još se ne zna. Prošle godine za stolariju je država davala do 140.000 dinara (1.190 evra), za kotao na pelet 110.000 (940 evra), a za solarne panele 470.000 dinara (3.500 evra).

Način na koji su određene cene, i samo trajanje procesa, bio je kamen spoticanja, zbog čega neke opštine nisu u potpunosti završile prethodni krug. Cene po kilovat-času snage koje su priznavane za solarne panele su bile manje od tržišnih, a kod stolarije je cenu dupliralo to što se uz „klot“ prozore i vrata negde moralo ugraditi i sve prateće, od okapnice do komarnika. Pritom je inflacija stalno naduvavala krajnji račun, a firme za ugradnju nisu mogle da garantuju cenu tri ili četiri meseca, koliko je proces trajao.

To bi trebalo da je ove godine uzeto u obzir, a i inflacija ne bi trebalo da igra toliko veliku ulogu.

Šta se kaže u Javnom pozivu 2023.

Javni poziv je raspisan na osnovu Zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu (Projekat „Čista energija i energetska efikasnosti za građane u Srbiji“) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovoriˮ, broj 6/22), tj. EBRD-a.

RINA

 

Predmet javnog poziva je finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti domaćinstava i stanova u jedinicama lokalne samouprave, kao i gradskim opštinama, tako da pravo na podnošenje prijava imaju jedinice lokalne samouprave i gradske opštine.

Krajnji rok za podnošenje prijava je 23. jun 2023. godine do 15.00, a blagovremenom se smatra prijava koja je primljena i overena pečatom prijema u pisarnici Ministarstva, najkasnije do 15.00 poslednjeg dana roka, bez obzira na način prispeća.

Nakon dodele sredstava po ovom pozivu, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine će raspisati još dva javna poziva: prvi javni poziv kojim će biti izabrane firme za izvođenje radova, i potom drugi poziv za izbor domaćinstava u kojima će biti primenjene mere poboljšanja energetske efikasnosti.

Pod poboljšanjem energetske efikasnosti u ovom javnom pozivu podrazumeva se nešto što se tehnički zove „unapređenje termičkog omotača“. Prevedeno na običan jezik, radi se o zameni stolarije, novoj fasadi, zatim zameni savremenijim rešenjem postojeće peći ili kotla za grejanje na čvrsto gorivo i na kraju ugradnjom solarnih sistema za grejanje vode ili dobijanje struje.

Kod stolarije se radi o zameni spoljnih prozora i vrata i drugih elemenata (okapnice, prozorske daske, roletne, kapci i dr.), kao i pratećim građevinskim radovima na demontaži i pravilnoj montaži prozora (sa obradom oko prozora/vrata gips-karton pločama, gletovanje, obrada ivica i krečenje oko prozora/vrata sa unutrašnje strane zida).

Kod fasade se misli na postavljanja termičke izolacije zidova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru, ali i postavljanja termičke izolacije ispod krovnog pokrivača.

Ova mera može da obuhvati, u slučaju da je oštećen krovni pokrivač, i hidroizolacioni krovni sistem, građevinske radove na zameni hidroizolacije i drugih slojeva krovnog pokrivača, kao i limarske radove, ali ne i radove na zameni konstruktivnih elemenata krova.

Toplotne pumpe, ali i solarne mini-centrale

Sledeće „unapređenje termotehničkih sistema zgrade“ je zamena sistema ili dela sistema grejanja. Tu se može dobiti subvencija za zamenu postojećeg grejača (kotao ili peć) efikasnijim, zatim za zamenu postojeće ili ugradnja nove cevne mreže, grejnih tela (radijatora) i pratećeg pribora, ali to nije sve.

Profimedia

 

Predviđeno je i da se subvencioniše ugradnja toplotnih pumpi koje koriste energiju vazduha, vode i zemlje (grejač prostora ili kombinovani grejač), zatim ugradnja elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi, opremanje sistema grejanja sa uređajima za regulaciju i merenje predate količine toplote objektu (kalorimetri, delitelji toplote, balans ventili).

Na kraju, tu je i najnoviji deo programa energetske efikasnosti i nešto što je postalo posebno zanimljivo građanima koji plaćaju (i tek će plaćati) sve skuplju struju. Radi se o ugradnji solarnih kolektora u instalaciju za centralnu pripremu potrošne tople vode, a još interesantnija je ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

Uz ovo, subvencija ide i za ugradnju dvosmernog mernog uređaja za merenje predate i primljene električne energije i izrada neophodne tehničke dokumentacije i izveštaja izvođača radova na ugradnji solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije, koji su u skladu sa zakonom neophodni prilikom priključenja na distributivni sistem.

I opštine imaju popust

Minimalni iznos sredstava podsticaja koji lokalna samouprava može da zatraži u prijavi na Javni poziv u skladu je sa brojem stanovnika na teritoriji JLS, a prema podacima iz Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine. Te brojke se kreću od 1,5 miliona dinara (oko 12.800 evra) za opštinu koja ima manje od 10.000 stanovnika do 10 miliona dinara (85.000 evra) za onu koja ima više od 100.000 građana.

Opštine neće plaćati jednako svoj deo učešća u programu. One sa manje novca, odnosno koje su manje razvijene (po Uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu, „Službeni glasnik RS” broj 104/14), plaćaće 30 odsto subvencije, a Republika (odnosno Ministarstvo, odnosno EBRD) daće 70 odsto.

Tako u program mogu da se prijave i opštine: Babušnica, Bela Palanka, Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Golubac, Žitorađa, Kuršumlija, Lebane, Mali Zvornik, Medveđa, Merošina, Preševo, Prijepolje, Svrljig, Surdulica, Trgovište i Tutin.

Takođe, „popust“ imaju i opštine u kojima je vazduh zagađeniji nego u drugima (po Uredbi o utvrđivanju Liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu, „Službeni glasnik RSˮ broj 144/22) i po Programu za zaštitu vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom („Službeni glasnik RSˮ, broj 140/22). Te opštine će dati 40 odsto ukupne državne subvencije.

Ostale opštine će subvenciju podeliti sa Republikom popola.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi