Inflacija sreće: Sada se za punu radost života mora zarađivati bar 500.000 dolara godišnje

Novac može da kupi sreću, ali i to samo u ograničenom rasponu. Pritom, to je daleko iznad 75.000 dolara godišnje plate, nivoa za koji se ranije mislili da ima prelomni uticaj na životni standard, pronašao je tim naučnika u kojem je bio i psiholog nobelovac koji je pre više od jedne decenije uveo u teoriju ideju da postoji „plato sreće“. Za pravo zadovoljstvo sobom i životom, ipak je potrebno nešto drugo.

Zadovoljstvo životom se povećava sa povećanjem prihoda, piše Blumberg, čak i ubrzava kada godišnja (bruto) plata pređe 100.000 dolara, ali samo u slučaju da o-soba zadrži početni osnovni pojam sreće. Ovo je zaključak studije zasnovane na istraživanju kod 33.391 čoveka koji živi u SAD, a koja je objavljena početkom mese-ca u žurnalu Akademije nauka.

Efekat se može pratiti do 500.000 dolara, jer posle te cifre je već malo teže naći kandidate voljne da učestvuju u istraživanju.

Ovi rezultati su kontradiktorni onima iz čuvenog dokumenta koji su 2010. godine objavili psiholog Daniel Kaneman i ekonomist Angus Diton. Kod njih je sreća poči-njala da gubi vezu sa rastom prihoda između 60.000 i 90.000 dolara godišnje.

Kaneman je sada ponovo analizirao svoj radi u saradnji sa doktorantima Univerzite-ta Harvard i bivšim menadžerom softverskim proizvoda Metjuom Kilingsvortom. Ki-lingsvort u svom istraživanju iz 2021. nije ni imao „plato sreće“.

Dvojac sa saradnicima je sad našao taj plato na kome novac više ne igra ulogu i ne utiče na to da li ste srećni(ji), ali samo kod 20 odsto najnesrećnijih ispitanika. Ali i kod njih novac nije imao uticaj ako se zarađuje više od 100.000 dolara.

Međutim, čak i ovi nezadovoljnici su primetili „nalet sreće“ kada im se prihod povećao na onaj sa šest nula. Ova cifra je ispala i granica na kojoj novac više „ne radi“, bar kada je sreća u pitanju.

- Za veoma siromašne ljude, očigledno je da novac mnogo pomaže. Ali ako imaju pristojne prihode a i dalje se osećaju mizerno, izvor vašeg nezadovoljstva je nešto što novac očigledno ne može da popravi – kaže Kilingsvort za „Nju sajentist“.

Za sve ostale Amerikance van grupe 20 odsto najnesrećnijih, više para znači i više zadovoljstva, bar do nekog nivoa. Za onih 30 odsto najzadovoljnijih, sreća se uvećava i kada se zaradom pređe 100.000 dolara godišnje.

Slobodno vreme postalo važnije od para

Zanimljivo je da su istraživači utvrdili da je opšti efekat više novca manji na osobe nego efekat nekih drugih stvari. Jedna od njih je i, recimo, povremeno dva dana slobodno na kraju radne nedelje.

Profimedia

- Razlika između efekta slobodnog vikenda i novčane povišice je četiri puta veća u korist slobodnog vremena – kažu naučnici.

Učesnici u istraživanju su odrasli (18 - 65) zaposleni Amerikanci sa medijanom prihoda od 85.000 dolara godišnje a svoje zadovoljstvo su iskazivali upitnikom u aplikaciji nekoliko puta dnevno.

Iako su u istraživanju bili i učesnici sa prihodom većim od 500.000 dolara, istraživači kažu da je nemoguće definitivno reći da je ovakav efekat platoa prisutan i kod onih koji zarađuju više.

Ni 10.000 ne čini razliku, ali spavanje i seks…

U sličnom istraživanju iz 2022. godine pokazalo se da „pare ne donose sreću“ oni-ma koji zarađuju više od 123.000 dolara godišnje. U eksperimentu u kome je 200 ljudi dobilo po 10.000 dolara da potroši u tri meseca, porast sreće i zadovljstva živo-tom prijavili su svi oni koji su imali prihod manji od 123.000 dolara godišnje.

Oni sa toliko i više novac, ostali su ravnodušni na dodatnih 10.000.

Naravno, ulogu igra i okruženje pa su tako učesnici iz zemalja sa niskim dohotkom (Brazil, Indonezija i Kenija) pokazali skok u osećanju sreće tri puta veći nego oni iz zemalja sa visokim prihodima (Australija, Kanada, Velika Britanija i SAD).

Da novac „ne igra“ baš sve u životu pokazalo je i ranije istraživanje „indeksa sreće“, razvijenog na Univerzitetu Oksford u saradnji sa Nacionalnim centrom za društvena istraživanja Velike Britanije.

Ovo istraživanje iz 2017. godine je donelo zaključke da su seks i san dve stvari koje imaju mnogo snažniji uticaj na lični osećaj sreće i blagostanja od novca.

I ovde je porast prihoda, čak i četvorostruko veći (12.500 na 50.000 funti godišnje), izazivao vrlo mali osećaj promene nabolje u odnosu na zadovoljenje primalne potrebe. A onda kada se dodaje i zadovoljenje potrebe osećaj pripadnosti zajednici (porodičnoj ili lokalnoj), lično zdravlje i zdravlje ljudi koje volimo...

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi