Sad je vreme da se štedi: Veće interesovanje za privatne penzije
Vreme najvećeg udara pandemije kovida „oterao“ je ljude od razmišljanja o finansijski sigurnoj starosti ali sada se štednja kroz privatne penzije polako vraća u fokus
Sedamdesetak hiljada građana Srbije ozbiljno razmišlja o tome s kakvim će standardom života dočekati svoje pozne godine, pa zbog toga redovno uplaćuju da (dodatnu) privatnu penziju. Taj broj, koji daje tek svakog 33 zaposlenog, malo je i za zemlju gde je prosečna plata 620 evra a državna penzija 263.
Međutim, izgleda da se ta situacija sada menja, jer rast je ove godine oko 10 odsto, kažu za 24sedam iz Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda (Dunav DPF).
- Period pandemije svakako je ekstremni događaj koji je usporio rast broja novih članova fonda u odnosu na 2019. godinu, ali je ove godine primetan rast interesovanja građana za ovaj vid štednje u odnosu na prethodnu. Tako je u prvih šest meseci 2019. godine u Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu počelo da štedi ukupno 4.780 članova. U 2021. godini u istom periodu taj broj je bio 3.602, a ove godine u prva dva kvartala učlanjeno je 3.941 fizičkih lica – kaže Branislav Trifunović, izvršni direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „Dunav DPF“.
Broj članova u sedam dobrovoiljnih penzijskih fondova u Srbiji formalno je mnogo veći, nešto više od 211.000 ljudi na kraju prvog tromesečja ove godine, podaci su Narodne banke Srbije koja je regulator ove oblasti. Međutim, onih koji redovno uplaćuju za svoju buduću penziju, je mnogo manje.
Pročitajte još:
Najviše uplata stiže preko poslodavaca, koji uplaćuju novac u fond za svoje zaposlene ali raste i broj individualnih uplata doprinosa i u u tom smislu postoji veliki potencijal ovog sistema, ističu iz NBS. U prvom tromesečju 2022. godine, od ukupnih uplata 45 odsto se odnosi se na individualne uplate, 32,5 odsto na uplate poslodavaca koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se 22,5 odnosi na uplate preko penzijskih planova kompanija.
- Poslodavci su i u Srbiji prepoznali značaj privatne penzije i uvrstili je u paket beneficija za svoje zaposlene, tako da je njihovo interesovanje stabilno i beleži trend rasta – ukazuju i iz Dunav DPF.
To nije čudno jer i zaposleni i poslodavci na ovaj način mogu da ostvare uštede. Uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fondovi iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog firme se oslobađa plaćanja poreza za taj iznos.
Ukrajinska kriza uplašila penzionere
U prvom kvartalu ove godine u srpske penzijske fondove uplaćeno je 930 miliona dinara (7,9 miliona evra) a iz njih je privatnim penzionerima isplaćeno 1,3 milijarde dinara (10,4 miliona evra).
Za ovako veliku razliku između uplačenih i isplaćenih iznosa, kriva je geopoliitčka kriza u svetu.
Kako „napraviti“ veće penzije sa ovakvim kamatama
Zbog zakonskih ograničenja penzijski fondovi najviše ulažu u državne
obveznice Srbije, koje su činile u prvom tromesečju činile 77,4 ukupne imovine fondova. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 8,6 odsto a akcije 13,9 odsto.
Kada se zna da su u to vreme emitovane dvogodišnje državne hartije po stopi od 2,8 odsto kao i dvogodišnji državni dužnički instrumenti u evrima po stopi od 0,75 odsto, nije ni čudo da fondovi ne mogu da „naprave novac“. Na kraju prvog tromesečja 2022. godine, rast idneksa FONDex5 za poslednju godinu dana iznosio je samo 0,8 odsto. Istovremeno, međugodišnja inflacija je martu iznosila 9,1 odsto.
- Kao reakcija na dešavanja u Ukrajini javilo se povećano jednokratno povlačenje sredstava određenog broja članova, koji su ostvarili starosni uslov za primanje penzije, ali je i to početkom leta prestalo – objašnjava Trifunović.
Da će rast isplata rasti, ali onih redovnih mesečnih a ne ovih „vanrednih i jednokratnih“ uvereni su i u NBS.
„Kontinuirani rast isplata posledica je razvoja sistema, jer će se s povećanjem doprinosa i neto imovine, kao i s povećanjem broja godina funkcionisanja
sistema dobrovoljnih penzijskih fondova povećavati i visina isplata posmatrano u apsolutnim iznosima“, kažu iz NBS u poslednjem sektorskom kvartalnom izveštaju.
Ovaj optimizam trenutno se kosi podacima, koji kažu da su prinosi fondova pali, a time je privlačnost penzijske štednje dovedena u pitanje. U „Dunavu“ to ne vide kao problem.
- Štednja u dobrovoljnim penzijskim fondovima po svojoj prirodi je dugoročna i stoga je sasvim očekivano da se tokom ovako dugog horizonta ulaganja koji traje i po nekoliko decenija javljaju oscilacije u prinosima na uložena sredstva. Ali sada je tržište hartija sa fiksiranim prihodom, kao dominantan segment ulaganja među domaćim dobrovoljnim penzijskim fondovima, doživelo promenu cene nakon rasta inflacije i tržišnih kamatnih stopa. I to znači oporavak prinosa – ukazuje Trifunović.
Menja se trend - u korist privatnih penzija
Naš sagovornik priznaje da su penzijski fondovi trenutno suočeni sa izazovima negativnih prinosa na ukupan portfolio, ali pozitivan impuls daljem kreiranju investicionih politika daju trenutni kamatni nivoi koji su značajno viši u odnosu na početak godine.
- Inflatorni pritisak ima vremenski ograničen rok trajanja. Kada iskoristite slobodne novčane resurse fondova i rebalansirate imovinu iz kratkoročnih u dugoročne pozicije, na dobrom ste putu za intenzivno povećanje prinosa u narednom periodu – napominje Trifunović.
Trend generalnog tržišta skupljeg novca se okreće u korist penzijskih fondova, ali bi za njihov veći uspeh u Srbiji trebalo unaprediti i druge okolnosti, od onih institucionalnih do „marketinških“.
Screenshot:NBS
- Nedovoljna informisanost javnosti svakako je uzrok nedovoljne zastupljenosti ove vrste štednje, naročito kod građana Srbije. Ona, pored toga, dovodi do mnogih zabluda, mešanja sa nekim drugim vrstama finansijskih proizvoda i određenog stepena nepoverenja. U tom smislu je i više janvih razgovora na ovu temu uzuzetno važno – smatra Trifunović.
I sistem može da bude mnogo bolji
U „Dunav DPF“ istuču da je država dala veliku podršku razvoju dobrovoljnih penzijskih fondova kroz poreske i druge olakšice, kako za uplate poslodavaca za svoje zaposlene, tako i za građane kao fizička lica.
- Tako su uplate poslodavca do 6.541 dinara po zaposlenom oslobođene plaćanja poreza i obaveznih socijalnih doprinosa, a uplate fizičkih lica do istog iznosa i to putem administrativne zabrane, oslobođene su poreza na zarade. Zato pozivamo poslodavce i građane da iskoriste ove olakšice i mudro planiraju dopunsku, privatnu penziju – kaže Branislav Trifunović.
O tome šta se još može učiniti, a prema nalazu Fiskalnog saveta može poprilično, Grupacija društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima pri Privrednoj komori Srbije raspravljaće nakon letnjeg perioda, saznaje 24sedam.
Na stolu će, između ostalog, biti predlozi Fiskalnog saveta da se fondovima ukine od države nametnuti limit da samo 10 odsto imovine sme da bude investirano u inostranstvu, kao i da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice. Zauzvat, fondovi bi trebalo da višestruko smanje naknade koje naplaćuju od štediša.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari