Protraćeno vreme: Privatni penzijski fondovi nisu ispunili zadatak

Fiskalni savet Srbije je uradio analizu rada privatnih penzijskih fondova u Srbiji, uvedenih kao dodatak državnom sistemu kojim bi se obezbedile veće penzije, i rezultati nisu optimistični.

Problema u privatnom penzijskom sistemu ima dosta, i mahom su strukturalne prirode koju je postavila država. Kao glavnu zamerku Fiskalni savet navodi to što je dosadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa. One su u prethodne dve godine, uz ekonomsku krizu, bili negativni u realnom iznosu - 2020. godine minus 0,3 odsto a 2021. minus 6,1 odsto.

U analizi se ukazuje i da uprkos izdašnim i ekskluzivnim poreskim olakšicama, penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada. To pokazuju podaci da manje od 10 odsto radnika ima otvorene račune „kod privatnika“, dok svega tri odsto iole redovno štedi u penzijskim fondovima.

Da bi ovi fondovi i dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji funkcionisali bolje, više ljudi štedelo u njima,a stope prinosa bile veće, Fiskalni savet na osnovu međunarodnih iskustava u ovoj oblasti preporučuje nekoliko izmena.

Potrebna prava podrška države

Prva je da se fondovima ukine nametnuti limit da samo 10 odsto imovine sme biti investirano u inostranstvu. Sledeća preporuka je da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice.

Fondovi bi pritom trebalo da višestruko smanje naknade koje naplaćuju od štediša.

Fiskalni savet, takođe, smatra da bi postojeće regresivne i izdašne poreske olakšice trebalo zameniti skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama.
Kada je reč o suštinskom proširenju pokrivenosti penzijskom štednjom, to zahteva, kako je navedeno, korenitu promenu postojećeg sistema i aktivnu intervenciju države ka otklanjanju imanentnih nedostataka tržišta privatnih penzijskih fondova.

Boljitak bi, smatraju u Fiskalnom savetu, doneo i tenderski odabir privatne investicione kompanije koja bi penzijsku štednju pasivno investirala na međunarodne berze, kako bi se postizali optimalni prinosi za štediše, sa minimalnim troškovima.

Investicione portfelje bi, počev od 10 godina pre penzione dobi, progresivno trebalo prebacivati u državne obveznice da bi se izbegao rizik gubitka ušteđevine usled volatilnosti berzi, a deo sredstava bi se pasivno investirao u Beogradsku berzu i državne obveznice.
Time bi se stimulisao razvoj domaćih tržišta kapitala, navodi se u preporukama Fiskalnog saveta.

Učešće zaposlenih, prema preporukama Fiskalnog saveta, bi bilo dobrovoljno ukoliko bi država novi sistem mogla da podrži potencijalnim garancijama povrata uloženih sredstava i automatskim prijavljivanjem radnika.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi