Hrvati nam pobegli još jedan korak: Mudis im dao „Ba1“

Agencija Mudis (Moody′s) podigla je rejting Hrvatske za jedan stepen, na „Ba1“, ističući pojačane institucionalne kapacitete i politički okvir na ulasku u ključnu fazu pristupa Evrozoni i smanjenu izloženost dugu u inozemnoj valuti.

Hrvatska je u julu, usred poremećaja koje je prouzročio koronavirus, primljena u Evropski kursni mehanizam (ERM) II, uspešno zaključivši pripremnu fazu za ulazak u Evrozonu zahvaljujući opsežnom programu reformi, konstatuje agencija.

I dok iz Hrvatske privredne komore kažu da je ovo svakako dobra vest jer je to korak do investicionog rejtinga kod sve tri najvažnije rejting agencije, hrvatski biznismeni upozoravaju da na putu pristupanja evropodručju predstoji još puno toga do cilja.

Prosečna plata u Zagrebu 1.021 evro, u Beogradu 615

Prosečna neto plata zaposlenih u firmama u Gradu Zagrebu za avgust ove godine iznosila je 7.730 kuna (1.021 evro), što je nominalni porast za 3,3 odsto u odnosu prošlu godinu. Prosečna plata na nivou Hrvatske je bila 6.723 kune (888 evra).

72.344 dinara (615 evra) što je nominalno dvanaestomesečno povećanje od 8,1 odsto a realno 5,8 odsto. Prosečna plata u Srbiji iznosila je 58.513 dinara (498 evra).

– Vlada bi trebalo da odlučnije krene u veća rasterećenja privrede – ocenili su iz Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP).

Mudis je podigao kreditni rejting Hrvatske za jedan stepen, iz „Ba2“ u „Ba1“, i to je poslednji nivo u kome se hartije od vrednosti države smatraju „đubretom“ (en. junk) tj. u koje ozbiljni investicioni ulagači ne mogu da ulažu, zbog povećanog rizika ali i pravnih prepreka.

Hrvatska se kod druge dve agencije – „Standard end Purs“ i „Fič“ nalazi u investicionom delu rejtring tabele.

„Mudis“ je povećanje ranga obrazložio pojačanim institucionalnim kapacitetima i političkim okvirom na ulasku u ključnu fazu pristupa Evrozoni i smanjenu izloženost dugu u inostranoj valuti.

Iz HUP-a ističu da Hrvatska i dalje zaostaje u napretku po reformskim područjima za uvođenje evra – sprovela je 11 od ukupno 65 aktivnosti iz Akcionog plana za administrativno rasterećenje privrede 2020. godine, kao i tek 15 od ukupno 50 mera iz Akcionog plana za smanjenje neporeskih i parafiskalnih davanja 2020.

U Mudisu procenjuju da bi Hrvatska mogla ući u Evrozonu 2025. godine, s obzirom na jako neizvesno okruženje i obavezu sprovođenja reformi nakon ulaska u ERM II.

Fiskalni kreditni profil države poboljšan je uprkos negativnom uticaju pandemije koronavirusa, konstatuje agencija.

Hrvatska dominantno izdaje obveznice u evrima a ulazak u Kursni mehanizam II dodatno ublažava rizik smanjenog fiskalnog prostora u slučaju slabljenja valute.

Zašto je rejting bitan

Kreditni rejting signal je investitorima ali i finansijskim institucijama koje daju novac za kredite.  Kao stoji Srbija u očima kreditora i kolike kamate zbog toga plaća, najbolje oslikava ocena Fiskalnog saveta. U izveštaju povodom drugog rebalansa budeta za 2020. Faiskalni savet je napomenuo da kamatne stope koje na državni dug plaća Srbija u proseku su oko dva puta veće nego u zemljama razvijene zapadne Evrope i za oko polovinu veće nego u zemljama CIE. Zbog toga je trošak servisiranja javnog duga od 60 odsto BDP-a u Srbiji ekvivalentan trošku javnog duga od oko 120 odsto BDP-a u razvijenim zemljama EU.

Prošle je godine 71,4 odsto duga opšte države bilo denominisano u evrima, manje nego u 2016. kada je udeo iznosio 73,8 posto. Udeo obveznica denominisanih u kunama porastao je pak s 22 odsto u 2016. na 28,4 odsto u 2019.

Hrvatski će se javni dug ove godine povećati s obzirom na pandemiju koronavirusa, procenjuje agencija. Privreda će pasti 8,6 odsto zbog uticaja pandemije na ponudu i potražnju, procenjuju u „Mudisu“, podsećajući da teško pogođeni turizam čini četvrtinu privrede.

U takvim uslovima budžetski deficit Hrvatske porasti će ove godine na 7,5 odsto BDP-a a dug na 88,5 odsto BDP-a. Iskazan udelom u prihodima, bit će gotovo dvostruko veći i iznosiće 192,5 odsto.

Kako stoji Srbija

Za Srbiju je Mudis poslednji put dao rejting u septembru ove godine. U godišnjem izveštaju potvrđena je ocenu spoljnjeg duga Republike Srbije, na koju se zapravo daje rejting, na nivou od „Ba3“, uz zadržavanje pozitivnih izglede za njegovo povećanje.

Kategorija „Ba3“ znači “mnogo elemenata za spekulaciju i značajan kreditni rizik” i dve stepenice je ispod priželjkivanog investicionog rejtinga „Baa3“.

Agencija je tada u inače pozitivnom izveštaju, opomenula na „izazove poslovanju privrednih subjekata“ – i dalje slab sistema primene vladavine zakona, kao i veliki neformalni sektor (siva zone i rad na crno). Kao stalni a potencijalno veliki problem, ističe se državi dug u većinski u stranoj valuti a bankarski sektor vezan za evro. I na kraju, značajan je i problem državnih firmi, čije reforma je i dalje spora.

Pročitajte još:

Evropa sve više vozi na struju, zašto je Srbija “na leru”? 

„Sjedinjenje države Azije“: Kina stegla uzde celog kontinenta

„Mudis“ je tada prognozirao za 2021. godinu značajan rast BDP-a od 6 odsto i potpuni ekonomski oporavak, te da će se javni dug vratiti na prethodni opadajući trend od 2021. godine.

Izgledi za srednjoročni rast u Srbiji su ocenjeni kao snažni, sa potencijalnom stopom rasta od oko 4 odsto, i to zahvaljujući činjenici da se poslednjih godina ekonomija Republike Srbije preorijentisala na izvoz u poređenju sa modelom rasta koji je u periodu pre globalne krize 2008/09. bio zasnovan na uvozu i potrošnji.

Kod agencije „Standard end Purs“ Srbiji je u junu potvrđen rejting „BB“, a kod „Fiča“ krajem septembra takođe „BB“. Oba rejtinga su stepen ispod investicionog.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi