Evropa sve više vozi na struju, zašto je Srbija "na leru"? 

Svaki peti kupac automobila u EU ove se jeseni odlučio da njegov novi ljubimac “zabrunda” na struju, ili bar na hibrid, a mogao je da bira između 130 različitih modela. U nekim zemljama se čak otišlo toliko daleko da je benzinac ili dizelaš tek drugi ili reći izbor kada se razmišlja o kupovini, a u Srbiji e-automobil, čak i onaj s hibridnim pogonom, i dalje je teška egzotika.

Da li Srbi ne vole bolje performanse, niske troškove vožnje i održavanja, ili ih ne zanima problem efekta “staklene bašte”, za 24sedam su odgovorili iz najvećih domaćih automobilskih kuća.

U EU je za prvih devet meseci ove godine registrovano 8,5 miliona vozila, a u septembru se dogodilo da je prvi put broj novih električnih i hibridnih automobila nadmašio one sa pogonom na, Srbima omiljeni, dizel. S druge strane, u Srbiji je za prvih šest meseci ove godine registrovano 35.073 vozila, od čega 564 vozila na hibridni i samo 16 na električni pogon.

Zašto je to tako?

– Najlakše bi bilo takav rezultat svaliti na nedovoljnu ekološku svest naših kupaca. Ali, treba reći da su električni automobili i dalje skupi, I pored toga, situacija se i kod nas popravlja, posebno otkako je ove godine krenula subvencija od 2.500 do 5.000 evra po vozilu. Uz pomoć države cena je povoljnija i sada se već prodaje deset odsto od ukupnog broja ekoloških vozila – kažu za 24sedam iz Tojota centra Beograd (TCB).

Norvežani “samo na struju”

Visokih septembarskih 20 odsto za celu EU zapravo je ništa kad se pogleda koliko su u ekološkoj kupovini odmakli Norvežani. Tamo je u tom mesecu udeo e-automobila u ukupnom broju registrovanih bio 79 odsto. Ponosni mogu da budu i Holanđani sa svojih 46 odsto. U Srbiji je taj procenat 1,7.

Problem nije samo svest ili dubina džepa domaćeg kupca, problem u Srbiji prave i sami proizvođači automobila. Neki proizvođači, kao “Škoda” koja je najprodavaniji brend u Srbiji, tek će sledeće godine imati električni automobil, a oni neki od velikih koji ih imaju, kao “Reno”, Srbiju će na svoju zvaničnu prodajnu mapu za električna vozila staviti u 2021. godini.

Nema dovoljno električnih vozila

I oni koji vozila imaju u ponudi, zbog toga što smo malo tržište, šalju manje električnih automobila nego što bi realno moglo da se proda, i to iz ekoloških razloga.

U čemu je caka? Prvi je problem što električnih automobila, jednostavno, nema dovoljno na evropskom, a i na svetskom tržištu generalno, jer je problem napraviti toliko baterija da se podmire potrebe.

Drugi je problem, kažu za 24sedam iz kompanije “Porše Srbija i Crna Gora”, koja naše tržište snabdeva automobilima konglomerata “Folksvagen” (“Folksvagen”, “Audi”, “Seat”, “Škoda”, “Porše”…) ima što se preko električnih i hibridnih automobila “peglaju” proseci kako bi se zadovoljila ograničenja emisije štetnih gasova koje ima svaki proizvođač.

– Kada prodate “audi 6” sa benzinskim motorom koji emituje 150 grama ugljendioksida po kilometru morate da uz njega prodate i hibridni ili električni automobil bez emisije, kako bi se prosek zadržao na zadatih 95 grama po kilometru. U suprotnom, plaćaju se penali koji nisu mali. Svaki pređeni gram košta 95 evra po prodatom automobilu, a samo “Folksvagen grupa” prošle je godine prodala 11 miliona vozila – kaže naš sagovornik.

Zbog navedene “ekologije proseka”, dileri u Srbiji dobijaju tek simbolične količine električnih automobila, bez obzira da li se radi o čistim “elektromobilima” (na baterije i gorivne ćelije) ili hibridima koji rade i na benzin i na struju (tzv. plag-in).
I situacija se tu neće  brzo promeniti, sve dok se ne poveća proizvodnja baterija.

U svom istraživanju investiciona banke UBS procenjuje da će proizvodnja električnih automobila već 2024. godine koštati jednako kao i proizvodnja automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Računica se oslanja na očekivani pad cena baterija, koje čine četvrtinu troškova izrade vozila, a koja bi do 2022. trebalo da padne ispod 100 dolara po kilovat-satu.

A u međuvremenu, za Srbiju su kod nekih grupacija planirane isporuke najtraženijih evropskih e-automobila u manjem broju nego što ovde imaju dilera.

Kad centrala naredi

Uz ove “svetske” probleme” Srbija ima i one, uobičajene, svoje. Ovde ostaje nerešen veliki problem gotovo nepostojeće mreže za punjenje automobila. Kućne punjače mogu, uglavnom, imati samo ljudi koji imaju svoje privatne kuće, jer komplikovano je instalirati na svom garažnom mestu u podrumu zgrade.

Javna električna infrastruktura je tek u povoju, ozbiljnih punjača od 25kWh ili 75 kWh ima samo na Koridoru 10, i poneki po Beogradu i najvećim gradovima.

Pročitajte još:

Obmana ili ipak dobra zarada: Vrednost bitkoina opet “leti u nebo”!

NBS: Pomagali smo u traženju rešenja za polise osiguranja za putovanja

Ono što daje nadu da će trend “zelenih vozila” uzeti zamah i u Srbiji su kompanije, posebno one koji imaju centrale u inostranstvu, ali i taksi službe.

Prodaja se vratila “na staro”

Nakon katastrofalnog udara u maju, kada je zbog pandemijskog “zaključavanja” stala prodaja, autoindustrija se do danas oporavila i prodaja je na uobičajenim nivoima za ovo doba godine.

– Naravno, meseci tradicionalno najbolje prodaje, mart i april, se ne mogu nadoknaditi i pad celog tržišta će na kraju godine biti negde oko 30 odsto – kaže Aleksandra Đokić, direktorka marketinga “AutoČačka”, uvoznika “škode” koji drži petinu domaćeg tržišta.

– Međunarodnim firmama, kod nas bankama i farmaceutskim kućama, centrale nalažu da poštuju politiku smanjenja zagađenja i efekata staklene bašte. Zbog toga oni moraju da kupuju ekološka vozila, jer i njihova emisija ulazi u statistiku cele grupacije. Zbog toga nije redak slučaj da kod nas neka banka od osamdesetak vozila koje kupi, 95 odsto bude na hibridni pogon – objašnjavaju u Tojota centru Beograd.

Pored i dalje velike cene, loše infrastrukture i manjka vozila, spisak problema za razvoj “zelenog saobraćaja” u Srbiji se tu ne završava.

Marko Kruška, flotni menadžer u “Reno Srbija” (proizvođači “Reno”, “Nisan” i “Dačija”) kaže da je u Evropi već standardno da se vozila, pa i električna, iznajmljuju kroz operativni lizing ili uzimaju na finansijski, dok u Srbiji i dalje postoji problem takvog načina finansiranja nabavke automobila jer banke i dalje imaju problem kako da procene otkupnu vrednost automobila nakon pet godina korišćenja.

Sa svim tim problemima domaći uvoznici i prodavci automobila ulaze još malo u 2021. godinu. Od nje država i svetske finansijske institucije, u ekonomskom pogledu imaju velika očekivanja, sa prognozom rasta BDP-a pet odsto, a automobilska industrija, kaže Marko Kruška, očekuje da bude između ove i 2019. godine. To bi značilo rast od 15 odsto. Nije loše, a nije ni sjajno.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi