Ukus antike ili srednjeg veka: Vino bilo iz amfora ili srpskog hrasta, u Malči nema greške (FOTO+VIDEO)

U Srbiji, zemlji gde se više govori o tradiciji nego što se zaista ona poštuje i održava, postoje i oni sveli primeri koji „vade prosek“.

„Vinarija Malča“ nadomak Niša je jedan od njih. A tu tradicija nije nešto što se olako shvata i takvim se proglašava posle svega nekoliko godina. Njihovo dosadašnje trajanje je već prebacilo jedna vek i sledeće godine biše 120 godina kako postoji podrum a kasnije i vinarija „Malča“.

- Važnost takve jedne tradicije je prepoznata i u okolini, tako da je „Vinarija Malča“ pre godinu dana proglašena za „muzej na otvorenom“. Ali ovaj muzej je živ i svaki posetilac može da vidi i okusi kako se vino pravi i kako se do raznolikosti vina dolazi – objašnjava za AgroTV Bora Jović, vlasnik ove vinarije, kao i vinarije „Status“ kod Svrljiga.

A muzej ne bi bio muzej da nema nešto baš svoje. Pored „Jugoslovenske“ i „Nemanjića kuće“ poseban atrakcija ovog muzeja-vinarije je „Rimska kuća“ gde je vino u glinenim amforama, kao što je to bilo u antička vremena. I tu je posle odležavanja od osam meseci vina na kljuku (produžena maceracija), svako otvaranje amfore i provera da li je mlado vino zrelo za oceđivanje, svojevrsan je praznik.

- Kod amfora je to posebno komplikovano i izazovno jer osam meseci, otkako je napunite po završenoj fermentaciji u oktobru ili novembru, nemate nikakav kontakt sa vinom. Potrebna je tu i neka vrsta hrabrosti jer ne možete da koristiti uobičajena enološka sredstva, da efikasno kotrolišete temperaturu u glinenom sudu, sa velikim otvorom na vrhu– kaže tehnolog Milan Aleksić.

Nakon ocenjivanja, odnosno vađenja kljuka iz vina, to mlado vino se vraća u amfore dok ne napuni godinu dana. Potom se kratko „stabilizuje“, prirodno taloži, a tek potom ide u bocu. Ceo proces se završi tik pred stizanje grožđa iz sledeće berbe.

Slediti sopstveni put

O greškama u vinogradu moglo bi se pričati od jutra do sutra ili, kako to kaže Aleksić, mogao bi se snimiti maraton od 40 TV emisija a jedna bi bila potrebna samo da se one pobroje. Pogotovo kod “vina iz amfora“ jer za tako nešto nema niti literature niti tuđeg saveta. Međutim, postoje i neka zlatna pravila.

- Koristimo najbolje i najzrelije grožđe i iz godine u godinu stičemo iskustvo i poverenje u sebe i u to da će vino ispasti kako treba. Enologija je danas toliko kompleksna i komplikovana, sa stotinama stilova vina. Zato morate znati od početka šta hoćete i toga se držati. Nije lako, a s amforama još teže jer među prvima smo u Srbiji krenuli tim putem i trudimo se da primenjujemo gruzijsku tehnologiju staru više hiljada godina – objašnjava Aleksić.

Međutim, u „Vinariji Malča“ nemaju samo egzotiku sa amforama, već imaju i velike betonske napravljene osnivanjem vinarije posle Drugog svetskog rata (Jugoslovenska kuća), kao i vina koja sazrevaju u drvenim buradima kao u Srednjem veku (Nemanjića kuća).

Ta su barik burad za ona vina sorti kaberne sovinjon i merlo, ali i frankovke, koja isprednjače potencijalnom. No, i ona nisu ona uobičajena, jer radi se o velikim litražama od gotovo 5.000 litara.

Ako su po kvalitetu i viziji građani sveta, u „Malči“ su po pitanju buradi lokalpatriote. Svoje vino drže u srpskom hrastu, za koji tvrde da je bar jednako dobar koliko i slavonski, francuski ili američki.

- Srpsko vino bi trebalo da bude u srpskom hrastu. Ono mu daje specifičnost pa možete,recimo, često da naiđete na aromu vanile, kokosa ili karamele. Problem je što proizvodnja buradi još nije kod nas standardizovana na način kako bi to trebalo da bude. Ali, mislim da će i to da se reši i da će srpska barik burad da budu potpuno konkurentna evropskim i svetskim – uveren je Milan Aleksić.

U „Malči“ su zadovoljni svojim kaberne sovinjonom, iznenađeni kako se kvalitetnom pokazala frankovka (od grožđa koje nije iz njihovog vinograda) ali, ističu, tek dolazi vreme srpske crne tamjanike.

Ovu sortu, u čijem spasavanju kao gotovo zaboravljene autohtone vrste su učestvovali, sada prerađuju čak u tri varijante – kao crveno, roze i belo vino. Na to belo vino od crne tamjanike, koje tek treba da ide u barik, Milan tipuje kao na svog budućeg favorita. A ta prognoza u vinarija koja proizvodi i vina od grašca (italijanski rizling), veoma popularnog sovinjona belog, nije nimalo naivna stvar.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi