Dronovi nadleću srpske oranice: I naš paor uskoro dobija svoju leteću konjicu (FOTO/VIDEO)

"Budućnost“ poljoprivrede u primeni robota, visokih tehnologija, satelitskih snimaka ili preciznog geomapiranja, kakvu možemo da vidimo u naprednim poljoprivrednim zemljama u svetu, bliska je budućnost i Srbije. I kod nas se takva tehnologija već primenjuje, kažu za 24sedam iz „Agrodrona“, odnosno Asocijacije za bespilotne sisteme u poljoprivredi.

- Prošlo je vreme da ratar mora da čeka da mu se oranica prosuši kako bi mogao da vidi u kakvom mu je stanju usev, ili da prođe lično svakom parcelom kako bi utvrdio da li ili kada nešto treba da se prska. Ne mora više ni da jednako đubri ili štiti ceo zasad, jer može tačno da zna šta i koliko gde treba. Sada sve to za njega već mogu da urade roboti, odnosno dronovi,  i to smo i praktično pokazali kroz brojne oglede i studije slučaja – kaže za 24sedam Momir Alvirović, osnivač „Agrodrona“ i kompanije „Kopterpro“.

Dronovi su već i na srpskom agrarnom nebu, i to oni treće generacije sa naprednim rešenjima i povećanom autonomijom rada.

- Pametna i digitalna poljoprivreda koristi se i u Srbiji, ali prevashodno u naučne i ogledne svrhe i tek joj sledi široka komercijalizacija. Veoma uspešno radimo već tri godine sa vodećim naučnim institucijama, od instituta Biosens i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, poljoprivrednih fakulteta, Instituta za primenu nauke u poljoprivredi… ali i velikih proizvođačima – rekao nam je Alvirović na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

Sada polako dolazi vreme da se ova leteća poljoprivredna tehnika proširi i komercijalizuje, zašta je potrebna i podrška države u vidu ažuriranja propisa koji su iz vremena kada je „tretiranje iz vazduha“ podrazumevalo avione i helikoptere.

- Sa osavremenjenim propisima vrlo brzo ćemo dobiti i dovoljan broj profesionalnih firmi koje će pokrivati određene oblasti po Srbiji i obaviti brzo i efikasno sve ono što je sada teško, ponekad zbog trenutnih terenskih uslova i neizvodljivo, ili skupo ako se radi sve jednako, klasičnom metodom. A mogućnosti su gotovo bezgranične. Idu dotle da se može u voćnjaku pregledati ili tretirati svako stablo voćke posebno, ili u vinogradu prskati i lišće s obe strane – objašnjava Alvirović.

Ovakav način poljoprivredne proizvodnje ne samo da je ekonomičniji zbog manje upotrebljenih hemikalija, đubriva ali i vode, nego je i mnogo zdraviji jer životna sredina je zaštićena time što se potroši samo onoliko koliko pojedinim biljkama zaista treba. Kada se ovakva tehnika pogleda „sa strane“ ili se sluša o tome šta sve može da se njome uradi, to asocira na to da je ona verovatno veoma skupa.

- Svaka nova tehnologija je skupa, dok se ne proširi dovoljno da padne cena. Ali, jedan sistem sa dronom već danas košta od 10.000 do 30.000 evra, zavisno od kompleksnosti sistema, a to je po ceni uporedivo sa recimo klasičnim voćarskim atomizerom ili nekom drugom kvalitetnijom mašinom u poljoprivredi. To se može isplatiti kroz uštede i povećan prinos nekom ko ima ozbiljnu proizvodnju već u prvoj sezoni primene – napominje Alvirović.
Za sada priliku da koriste dronove, satelitske snimke, multispektralno snimanje ili geomapiranje, u principu imaju samo veliki proizvođači zbog ograničenih kapaciteta, ali to neće, po svemu sudeći, još dugo biti tako.

Za male proizvođače, kada se sistem i legislativa budu razvili, čak ni trošak kupovine neće biti „obavezan“, jer moći će da ovo plate kao uslugu kod specijalizovanih firmi.

- Zbog toga kroz Asocijaciju za bespilotne sisteme u poljoprivredi radimo na afirmaciji i izgradnji kapaciteta za preciznu poljoprivredu u Srbiji, kroz formiranje lokalnih timova koji će najefikasnije i najekonomičnije moći da opsluže najveći broj klijenata – zaključuje Alvirović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi