Skriveni dragulj nadomak Beograda godinama trune: Rimska grobnica sa kraja 3. veka prepuštena zubu vremena (FOTO)

Nadomak Beograda, u gročanskom naselju Brestovik, nalazi se danas potpuno zaboravljena Rimska grobnica sa kraja 3. ili početka 4. veka, koja bi trebalo da bude prvoklasna turistička atrakcija.

Međutim, ovaj skriveni dragulj, pozicioniran blizu same obale Dunava, sa očuvanim autentičnim rimskim freskama, potpuno je prepušten zubu vremena i godinama trune.

Novinari portala 24sedam kontaktirali su arheologa Radeta Milića iz Centra za urbani razvoj kako bi saznali nešto više o ovom lokalitetu.

- Zaboravljena i napuštena, grobnica stoji skrivena, bez ikakve oznake koja bi ljudima skrenula pažnju gde se nalazi. Originalne antičke freske na kojima su jarkim bojama prikazani geometrijski oblici, barske ptice i stilizovane biljke, dobrim delom sačuvane do današnjih dana, svakodnevno propadaju od vlage koja ih nagriza. Sam objekat je potpuno neobezbeđen, rešetka koja je branila ulaz u kriptu grobnice odavno više ne postoji i u nju umesto posetilaca ulaze divlje životinje. Pod same kripte je na nekoliko mesta probijen, verovatno pijukom divljih kopača u potrazi za blagom - objašnjava za 24sedam Milić.

Dodaje i da bi bila nenadoknadiva šteta da ovaj jedini živi svedok antičkog Singidunuma zbog nemara i javašluka prestane da postoji. 

Grobnica slučajno otkrivena krajem 19. veka

Grobnica je, kako je za 24sedam objasnio Milić, sasvim slučajno pronađena 1895. godine.

- Profesor arheologije Mihailo Valtrović istražio je u potpunosti grobnicu, a priča kako je ona uopšte pronađena veoma je interesantna. Naime, jedan seljak je hteo da posadi šljivu, te je otišao do obližnjeg brda kako bi to uradio. Počeo je da kopa, ali je ubrzo udario u nešto tvrdo. On nije bio svestan da je to brdašce zapravo svod grobnice i nakon nekoliko udaraca probio je svod i upao pravo u grobnicu. Pošto nikada nije video rimsku grobnicu, verovatno je pomislio da je upao u sam pakao, pošto su se svuda oko njega nalazile antičke skulpture. Uplašen, istrčao je iz grobnice i pozvao žandare - navodi naš sagovornik.

Žandari su potom pozvali nekog učitelja koji je otišao u Narodni muzej, kod Mihaila Valtrovića.

Privatna arhiva/Centar za urbani razvoj

- Valtrović je tada bio profesor arheologije na Velikoj školi i kako je došao na lokalitet u Brestovik odmah je shvatio da se radi o antičkoj grobnici. Tokom arheoloških istraživanja pronađene su antičke skulpture, kojima se tokom prethodnih decenija izgubio svaki trag, zato što su se selile sa jednog mesta na drugo - kaže Milić.

Objašnjava da su ulaz u kriptu, u kojoj su se nalazila tri antička sarkofaga, čuvala dva ležeća lava.

- Grobnica je imala tri prostorije, prilaz sa predvorjem i antičkim stubovima, atrijum sa dve bočne niše u kojem su se obavljali pogrebni rituali, kao i kriptu u kojoj su se nalazili sarkofazi. Na ulazu u atrijum stajali su geniji smrti, poseban oblik rimskih duhova koji su obitavali na granici između dva sveta, sveta živih i sveta mrtvih. Skulpture predstavljaju tužnog Erosa, dečaka sa krilima, koji pognute glave sedi na postamentu. U jednoj od niša nalazio se i spomenik vlasnika grobnice u prirodnoj veličini. Prema luksuznoj i raskošnoj odeći prikazanoj na skulpturi, moglo bi se reći da je vlasnik grobnice bio bogati Rimljanin iz višeg staleža. Ova skulptura, pronađena prilikom arheoloških iskopavanja, sklonjena je na bezbedno mesto i danas je jedina koja je sačuvana. U tri sarkofaga pronađeni su i skeleti - muški, ženski i dečji, ali nisu sačuvani - ističe naš sagovornik.

Kada je istražio grobnicu, Valtrović je sve skulpture koje je pronašao stavio na volovska kola i odneo u Narodni muzej, te je od tada grobnica prazna.

O grobnici niko ne brine

Grobnica u Brestoviku je jedina građevina antičkog Singidunuma u koju danas može da se uđe. 

- Sve otalo što imamo sačuvano je uglavnom u nekim temeljima. Nijedan objekat nije očuvan kao ova rimska grobnica u kojoj se i danas nalaze freske stare oko 1.700 godina. Tokom šezdesetih godina 20. veka grobnica je temeljno rekonstruisana i bila je spremna da primi posetioce. Doteran je i prilaz, postavljeno stepenište koje vodi do samog objekta, ali od tada je praktičano prepuštena sama sebi i zaboravu. Niko ne obraća pažnju na svakako jedan od najznačajnijih spomenika kulture Grada Beograda - naglašava Milić.

Dodaje da je grobnica trenutno pod okriljem Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda i vodi se kao kulturno dobro od velikog značaja.

- Grobnica bi trebalo da dobije stepen više stepen zaštite. Zato podnosimo incijativu da se zbog nacionalnog značaja ovog vrednog objekta povisi nivo zaštite i da ovaj antički objekat dobije status Spomenika kulture od izuzetnog značaja i time bude zaštićen od dalje devastacije i propadanja - kaže Milić.

Navodi da lokalitet u Brestoviku može da postane prvoklasna turistička atrakcija.

- Grobnica se nalazi na 150 metara od Smederevskog druma i sama lokacija je veoma pristupačna za posetioce. Mogu da se organizuju ture, gde bi posetioci u jednom danu mogli da svrate u Vinču, da vide praistorijsku vinčansku kulturu, potom u rimsku grobnicu da vide antičku kulturu, pa onda u Smederevo gde mogu videti srednjevekovnu kulturu - zaključio je naš sagovornik.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi