I Beograd je imao svoju Aja Sofiju, čak tri veka nalazila se na mestu današnje Narodne skupštine Srbije

U Beogradu danas postoji samo jedna džamija, a ono što mnogi ne znaju je da je na mestu na kojem se nalazi Dom Narodne skupštine Srbije, skoro tri veka "stajala" najlepša islamska bogomolja na Balkanu Ejnehan-begova džamija.

- Džamiju je 1585. godine sagradio, kao svoju zadužbinu, jedan jako bogat čovek sa kraja 16. veka, Ejnehan-beg. On je nekoliko godina upravljao različitim Sanžacima u okviru Osmanskog carstva i zaradio je ogromno bogatsvo. Džamija je, za to doba bila ogromna, visine skoro kao današnja šestospratnica, pa su je poredili čak i sa Aja Sofijom u Carigradu - objašnjava za 24sedam arheolog Rade Milić.

Kako kaže, džamija se nalazila potpuno van zidina tadašnjeg Beograda, tako da nije bila uopšte branjena u slučaju napada neprijateljske vojske, te je zato često bila meta ratnih sukoba. 

Arhiv Centra za urbani razvoj

- Ona je skoro 150 godina funkcionisala kao islamska bogomolja, a kada su 1717. godine Austrijanci osvojili Beograd od Turaka, počeli su da je koriste kao ostavu za uniforme carske vojske. Služila je kao neka vrsta magacina. Tokom opsade grada Austrijanci su svojom artiljerijom oštetili džamiju, tako da su Turci, kada su ponovo "ušli" u grad 1739. godine, popravili građevinu i potpuno je renovirali. Međutim, već 1789. Austrijanci opet osvajaju Beograd i zadržavaju se u njemu dve godine. Tada je ponovo pretrpela oštećenja - kaže Milić. 

Turci su nakon ponovnog osvajanja Beograda potpuno "digli ruke" od svih objekata koji su se nalazili izvan bedema grada, tako da su "batalili" i samu džamiju i od tada su počeli da je nazivaju Batal-džamija. 

- Njena najveća nevolja je bila u tome što je vojska koja želi da osvoji Beograd, uglavnom bila stacionirana na Tašmajdanu odakle je napadala grad. Između grada i Tašmajdana se tačno nalazila Batal džamija i onda kako koja vojska prođe tako ospe paljbu po njoj - objašnjava naš sagovornik.

Arhiv Centra za urbani razvoj

Borba Srba za oslobođenje

Ustanici u Prvom srpskom ustanku, isto kao i Austrijanci, oštećuju Batal džamiju, koja je već bila delimično urušena.

- Oni su sa Tašmajdana topovima gađali grad. Postoji legenda da je sam vožd Karađorđe, iz svog topa napravljenog od drveta višnje, porušio minaret džamije. Međutim, ona je preživela i ovaj udar. Stradao je minaret, spoljni zidovi su bili probijeni od đuladi iz topova, ali je sama kupola ostala - kaže Milić.

Turci su, pod vlašću kneza Miloša tražili da se obnovi džamija. Međutim, Miloš to nije hteo da dozvoli zato što je Vračar već uglavnom bio naseljen srpskim stanovništvom.

- Čak su postojali ogromni pritisci na Miloša Obrenovića iz samog Carigrada da se obnovi džamija, ali je on ostao pri svom stavu. U takvom urušenom stanju džamija je bila sve do 1869. godine. Tada je jedan kafedžija platio Cincarima 230 dukata da je poruše. Potkopali su stubove između otvora građevine i ona je tako srušena - navodi naš saogovrnik.

Arhiv Centra za urbani razvoj

Tako porušena je stajala, kao produžetak Tašmajdanskog parka, sve do početka 20. veka, kada je kralj Petar I postavio kamen temeljac za izgradnju Narodne skupštine Republike Srbije.

- Pre toga je bilo predloga intelektulane javnosti tog vremena, da se tu nalazi Narodni muzej, zato što je bila toliko impozantna građevina. Turci su to branili jer je bio potpisan sporazum da verski objekti ne mogu da budu nikad korišćeni u bilo kakve svrhe osim u verske. Tako je propala ideja da to bude prvi Narodni muzej - zaključio je Milić.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi