Tajne podzemlja Kalemegdana: Veliki barutni magacin krije rimske sarkogafe iz vremena Singidunuma

Beograd je grad sa dugačkom i burnom istorijom, kroz koji su prošle neke od najvećih svetskih imperija - poput Rimskog, Osmanskog i Austrougarskog carstva, a svaka od njih je ostavila tragove koji su i dan-danas vidljivi širom prestonice.

Reporteri 24sedam "istražili" su Kalemegdan sa novinarom i publicistom Zoranom Nikolićem, koji nas je sproveo kroz misteriozne delove ove tvrđave, a posle priča o Rimskom vodovodu, tajnovitom Rimskom bunaru, kao i skrivenom bunkeru, naš domaćin nas je sproveo kroz još jedan deo Kalemegdanske tvrđave - veliki barutni magacin, Barutanu.

24sedam/Goran Sivački

- Ovoga puta naša priča počinje 1717. godine, kada gradom vladaju Turci, a u napad na njih kreće Eugen Savojski, austrijski vojskovođa u čijim redovima je puno Srba dobrovoljaca o kojima onako veličanstveno piše Crnjanski. Presudan deo bitke bio je trenutak kada je jedno austrijsko đule ispaljeno iz baterije topova, koja se nalazila na današnjoj novobeogradskoj strani, pogodilo jednu kuću u podnožju Kalemegdana koju su Turci koristili kao barutanu. To je izazvalo strahovitu eksploziju koja je urušila deo odbrambene fortifikacije i omogućila hrišćanima da lakše prodru u grad. Da se njemu to isto ne bi dogodilo, odmah po osvajanju grada, princ Eugen naređuje da se ispod tvrđave iskopa velika veštačka pećina koja će ubuduće imati ulogu barutane. Dodatno je opasava bedemima kako bi napravio apsolutno zaštićenom - ispričao je Nikolić za 24sedam.

24sedam/ Goran Sivački

Strmim stepenicama napravljenim od starog kamenja spuštamo se u podnožje Kalemegdana, gde se danas nalazi Barutana.

Ulaskom u ovu arenu, nije moguće izbeći energiju brojnih kulturnih događaja koji su baš na tom prostoru okupljali kako regionalne, tako i domaće umetnike. Nakon kratke šetnje po otvorenom delu Barutane, ušli smo u barutni magacin za koji, kako nam je Nikolić objasnio, veliki broj gostiju ima isti komentar kada izlaze iz njega - prošao sam pola sveta, a nisam znao šta imam kod kuće.

Izgrađena za samo dve godine

24sedam/Goran Sivački

Barutana je izgrađena za samo dve godine, od 1718. do 1720. godine, a Austrijanci su bili veoma ponosni na ovu građevinu.

- U godinama koje dolaze Austrija je počela da slabi, a Turska da jača. Vrlo brzo su Austrijanci primorani da potpišu jedan veoma čudan sporazum, koji se zvao Beogradski mir. Oni će 1739. potpisati taj sporazum, kojim se obavezuju da će se u narednih godinu dana, bez bitke, bez rata, povući iz Beograda, ali tako što će srušiti sve što su u njemu napravili. Još jednom napominjem da je obrađen kamen, od kojeg je izgrađena Barutana, u to vreme bio izuzetno skupocen građevinski materijal. Autrijanci ruše najznačajnije delove tvrđave, brojna barokna izdanja. Sav taj kamen spuštaju na savsku obalu, natovaraju na brodove i odvoze - navodi Nikolić.

Nakon priče izgradnji, ulazimo u dugačak hodnik Barutane u kojem se nalaze brojni eksponati, odakle nastavljamo turu u centralnoj dvorani.

Danas se koristi samo jedna dvorana i deo hodnika, za lapidarijum - u kome su izloženi rimski epigrafski i anepigrafski spomenici koji svedoče o stanovništvu, društvenoj hijerarhiji, kultovima, kretanju i rasporedu vojnih jedinica na tlu nekadašnje Srbije.

- Okruženi smo rimskim spomenicima, a jedan od najinteresantinijih eksponata je sarkofag. To je najstariji hrišćanski originalni spomenik u Beogradu. Nastao je početom 4. veka, a pronađen je 1882. u Jovanovoj ulici na Dorćolu. Na reljefu sarkofaga arheolozi su prepoznali detalje starozavetne priče o Joni, koga gusari bacaju sa broda u more i on je na raznim iskušenjima. Na sakrofagu se može prepoznati i jedna lepa metafora koja se često projavljuje u likovnoj umetnosti toga doba, a to je prikaz Gospoda Isusa Hrista kao dobrog pastira, sa jagnjetom na ramenima - zaključuje naš domaćin. 

Predmeti iz zbirke predstavljene u Barutani su javni i privatni, nadgrobni i zavetni spomenici, najvećim delom otkriveni na prostoru Beograda (Singidunuma), Kostolca (Viminacijuma), Sremske Mitrovice (Sirmijum), Kosmaja i na drugim nalazištima u Srbiji, a pojedini su doneti iz Makedonije i Albanije.

Postavku rimskih kamenih spomenika čine - kamene portretne statue, stele, sarkofazi i žrtvenik. Јedan od sarkofagа је sa predstavom Jone iz 4. veka sa prostora Beograda, dok je portretna statua muškarca pronađena na teritoriji Makedonije i potiče iz drugog veka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi