Najstarija kuća u Beogradu krije tajnu koju su čak i nacisti pokušali da otkriju! (FOTO)

Najstarija kuća u Beogradu odoleva zubu vremena već skoro tri veka. Do sada je promenila nekoliko vlasnika, nalazila se u nekoliko država, "preživela" bezbrojna bombardovanja i razaranja Beograda, ali ipak i danas ponosno "stoji" u ulici Cara Dušana na Dorćolu.

Novinari portala 24sedam porazgovarali su sa arheologom Radetom Milićem, koji nam je otkrio ko je i kada izgradio kuću, kao i koje su sve to urbane legende vezane za ovaj najstariji objekat u prestonici.

Milić je objasnio da je kuća građena u 18. veku, između 1724. i 1727. godine.

- U urbanističkim planovima Beograda iz 1727. ona se prikazuje kao već izgrađena. Danas je samo jedna kuća "preživela", od njih sedam koliko ih je prvobitno bilo izgrađeno u nizu. Nikola Doksat de Morez je bio jedan od inženjera koji je napravio urbanistički plan izgradnje baroknog Beograda. On je projektovao kuda idu ulice, gde će se nalaziti zgrade, a Nemac Elijas Flajšman je izgradio ovih sedam kuća i sam je živeo u jednoj od njih - kaže Milić za 24sedam.

Elijas Flajšman bio je pripadnik austrijskih trupa koje su 1717. na čelu sa Eugenom Savojskim oslobodile Beograd od Turaka, a Austrijanci su se zadržali u Beogradu do 1739. kada su ga Turci ponovo osvojili.

- Za vreme austrijske vladavine izgrađen je barokni Beograd, a tom stilu pripada i najstarija kuća u prestonici. Austrijanci su potpuno promenili izgled grada i od jedne orijentalne kasabe su za nekoliko decenija napravili evropski, zapadnjački grad u baroknom stilu - ističe naš sagovornik. 

Prema rečima našeg sagovornika, najstarija kuća u Beogradu građena je od cigle i ima jako debele zidove.

- To je tipična barokna gradnja sa početka 18. veka. U kući postoji hodnik koji prolazi duž cele građevine po sredini, a sa leve i desne strane su sobe u kojima su ljudi živeli. U prizemlju se nalaze poslovni prostori, a kuća takođe ima i ogroman podrum, za koji se vezuju brojne urbane legende i koji praktično zahvata celu površinu nadzemnog dela objekta. Tako su izgledali poslovno-stambeni objekti tog vremena. Takve kuće danas možemo da nađemo u Zemunu i novosadskom naselju Petrovaradin - kaže Milić.

24sedam/Goran Sivački

On objašnjava da se današnja Ulica cara Dušana u vreme austrijske vladavine Beogradom zvala Duga ulica.

- To je bila urbana ulica, koja nije bila vezana za vojsku, nego za građanski sloj tadašnjeg Beograda. Čak se i dvor princa Eugena Savojskog nalazio u ovoj ulici, ali je odavno porušen - rekao je Milić.

Već krajem 19. i početkom 20. veka od postojećih sedam kuća ostalo je svega tri. U međuvremenu su još dve srušene i danas je ostala sačuvana samo jedna.

Mistični tuneli spajaju kuću sa Kalemegdanom?

Za ovu kuću su vezane urbane legende o različitim tajnim tunelima koji su navodno spajali svih sedam kuća, kao i pojedine delove Beograda, a postoji teorija i da je podrum kuće povezan sa Kalemegdanskom tvrđavom.

24sedam/Goran Sivački

- Kuća je oduvek izazivala neku vrstu mistifikacije. Postoje određene urbane legende koje kažu da su ti tuneli postojali, ali dokaza za to za sada nema. Austrijanci su u periodu 18. veka imali sklonost da kopaju ispod zemlje, što se vidi na tvrđavi Petrovaradin gde ima više od 20 kilometara tunela iskopanih ispod same tvrđave. Da li je postojala podzemna komunkacija između kuća i Kalemegdana nije poznato, a ako je i bilo tunela, oni su danas pregrađeni ili potpuno uništeni temeljima novih građevina - objašnjava naš sagovornik.

Sam podrum kuće za koji su vezane legende u međuvremenu je potpuno pregrađen. Decenijama je bio pod vodom, tako da niko od istraživača, čak i kad su pokušali osamdesetih godina prošlog veka da uđu, nije od silne vode mogao da pristupi tom delu. 

Kuća zaintrigirala naciste

Kako nam je Milić objasnio, postoji svedočanstvo Katarine Bastl koja je živela u kući kada su nacisti okupirali Beograd u Drugom svetskom ratu.

Privatna arhiva/Rade Milić 

- Prema njenoj tvrdnji, nacisti su ušli u kuću i tražili nešto u podrumu. Oni su unosili i iznosili opremu i navodno su nešto kopali u podrumu nekoliko meseci. Katarina Bastl je svakodnevno mogla da čuje udarce čekića i kloparanje različitih alatki iz podruma, ali nije mogla da zna šta to nemački stručnjaci dole istražuju - ispričao je Milić.

Misterija možda nikada ne bude otkrivena

Naš sagovornik objašnjava da je početkom 2000-tih pekar Đorđe Lazarević, kako se sam hvali, ispumpao oko 13 hiljada litara vode iz podruma, oblepio ga pločicama i to je sada sastavni deo pekare koja se nalazi u prizemlju kuće.

- Iako je kuća zaštićena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture i ne bi smelo na njoj ništa da se interveniše bez uslova zavoda, pekar je ipak preduzeo te neke radnje. Niko od istraživača nije bio prisutan kada se voda ispumpavala, tako da ne možemo ništa sa sigurnošću da kažemo. Sada, kada je podrum betoniran i oblepljen pločicama, teško možemo da istražimo šta se tamo krije - zaključio je Milić.

Pitanje da li tunel zaista postoji i dokle ide ostaće na nivou legende, a pravi odgovor na ovo pitanje možda nikada nećemo saznati.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi