Na današnji dan preminuo je "dunavski Rotšild" - jedan od najvećih srpskih dobrotvora: Ko je bio Miša Anastasijević?

Na današnji dan 1885. godine u Bukureštu je preminuo Mihajlo Miša Anastasijević, poznatiji kao Kapetan Miša - srpski titularni major, trgovac, rodoljub, učitelj i veliki dobrotvor.

Rođen je u Poreču, na Dunavu, u blizini Donjeg Milanovca, 1803. godine, od majke Ruže i oca Anastasija. Tačno prezime pod kojim je rođen se ne zna, pa se pretpostavlja da je prisvojio očevo ime kao svoje prezime.

Odmah po rođenju ostao je bez majke, a zatim i bez oca, pa je brigu o njemu preuzela maćeha Milja. Rastavši u skromnim uslovima, na ivici siromaštva, od malih nogu je morao da radi raznorazne poslove u blizini Dunava.

Wikipedia

Težak rad, a mala zarada, nije bilo ono što bi zadovoljilo mladog Mišu. Zato uči da piše, i počinje da čita sve što mu padne pod ruku, a to je bilo dovoljno da otvori prvu školu u Poreču. Već tada se nazirao preduzetnički potencijal mladog Miše. Za deset para po jednom kursu, opismenjavao je decu i mladiće, zahvaljujući novostečenom znanju.

Obrazovanje zamenjuje trgovinom, i počinje da radi kao sluga u dućanu Dinulovića, gde je, između ostalog, kuvao i prodavao sapun. Bistar i sposoban, brzo postaje podrumdžija lokalnog age, a posvećuje se i vođenju poslovnih knjiga. Godine 1817. postavljen je za carinika na dobrovačkoj skeli, gde ostaje do 1822. godine.

Već boljeg imovinskog stanja, tri godine kasnije, ženi se Hristinom Urošević. Njen brat Sima bio je pisar kneza Miloša. Ovo porodično poznanstvo promućurni Miša iskoristio je da se poveže sa samim knezom i austrijskim trgovcima koji su poslovali sa njima. Po Siminoj smrti, Miloš prebacuje poslove na Mišu, koji postaje knežev agent na Dunavu, koji je poznavao kao svoj džep.

Knez ga 1833. godine postavlja za dunavskog kapetana, sa nadzorno-arbitržnom ulogom. Glavni posao Miše Anastasijevića bila je trgovina solju, i na početku je bio u ortakluku sa knezom Milošem Obrenovićem. Knez mu je (na Mišino traženje) pozajmio novac, a delili su prihode.

Odlazak velikog knjaza sa prestola navodi Mišu da napusti rodni kraj, i 1840. godine dolazi u Beograd.

Wikipedija/Goldfinger

Glavnu kancelariju otvara u Beogradu, a kontrolore postavlja u Beču i Pešti. Kontroliše izvoz soli iz Vlaške i Moldavije, kao i uvoz iz Austrougarske. Time je postao jedan od najvećih trgovaca solju na Balkanu i jedan od najvećih prevoznika.

Od Smedereva do ušća Dunava, uspostavlja 60 brodarskih agencija koje su besprekorno organizovane, a u njima je radilo oko deset hiljada ljudi. Imao je i 74 broda za prevoz soli, kao i 23 stovarišta. Pored prevoza soli, bavio se prevozom pošte i putnika, a s vremenom se oprobao i u bankarskim špekulacijama, te davanjem novca pod interes. Pa, ipak, nije mislio samo na sebe, već se bavio i dobrotvornim radom.

Zbog svog ogromnog bogatstva nazvan je “dunavski Rotšild”.

Dobrotvor

Zbog vrednog poklona državi Srbiji - Kapetan Mišinog zdanja 1863. godine, smatrao se najvećim srpskim dobrotvorom. Ta izuzetna zgrada u centru Beograda koštala je Anastasijevića 110.000 dukata, računajući tu i prepravke zbog nove namene.

(Kapetan Miša poklanja zdanje otačestvu) Wikipedija

Kada je otvoreno, Kapetan Mišino zdanje isticalo se svojom lepotom i grandioznošću, u tada još malom Beogradu, koji je pokušavao da se oslobodi turskog uticaja i stane rame uz rame sa ostalim evropskim prestonicama.

Kapetan Mišino zdanje je jedna od najpoznatijih građevina 19. veka u Beogradu. Nalazi se u ulici Studentski trg br. 1, a sagrađena je u periodu od 1857. do 1863. godine, prema planovima češkog arhitekte Jana Nevole.

Nakon završetka izgradnje, kapetan Miša je poklonio ovo zdanje svojoj domovini u obrazovne svrhe. U zgradu je 1863. preseljena Velika škola, a danas je jedna njena polovina sedište Beogradskog univerziteta, dok su u drugoj polovini zgrade Katedra za srpski jezik Filološkog fakulteta, Seminar za vizantijski grčki Odseka za klasične nauke, kao i Seminar za stari vek Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta.

Wikipedija/Mickey Mystique

Ovo zdanje postalo je dom prvog srpskog univerziteta, a na pročelju je ponosno istaknuto - “Miša Anastasijević svome otečestvu”.

Svaki put kada bi posetio rodni kraj, poklanjao je odeću ženama Donjeg Milanovca, a devojkama davao miraz. Opraštao je dugove trgovcima ili im davao povoljne pozajmnice, i tako ih spasavao propasti. Sećao se i svojih prvih poslovnih uspeha, i kako mu je knjiga pomogla da postane ono što jeste, pa je pomagao štampanje knjiga srpskih pisaca i finansirao Beogradsko čitalište.

Osnovao je i finasirao mušku i žensku školu u Vlaškoj, koja je bila besplatna za đake.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi