“Svi poslovi sa Portom su svršeni”: Miloš Veliki objavio Treći hatišerif i otvorio novu stranicu srpske istorije

Hatišerif iz 1833. godine (Treći hatišerif) bio je svečana povelja osmanskog sultana Mahmuda II i njime je u Srbiji zvanično ukinut feudalizam i potvrđeno prisajedinjenje šest otrgnutih nahija. U Kragujevac je stigao 4. decembra 1833. godine, a na srpskom jeziku pročitan je na današnji dan, 1. februara 1834. godine, na Trifunskoj skupštini.

Nešto ranije, Osmansko carstvo se Drugim hatišerifom (iz 1830. godine) obavezalo da će rešiti problem šest otrgnutih nahija nakon što posebna komisija izvidi stanje stvari. Srbi su naplaćivali carinu za svu robu sem za robu koja se preko njene teritorije prevozi direktno u Carigrad. Carinski prihodi takođe su ulazili u godišnji danak koji je Kneževina isplaćivala Porti. 

Wikipedia

Proces iseljavanja Turaka iz Srbije je započet, ali je ubrzo potom zaustavljen zbog odluke kneza Miloša Obrenovića da produži rok za iseljavanje. Svi navedeni problemi zahtevali su donošenje novog hatišerifa.

Porta se početkom tridesetih godina nalazila u očajnom stanju. Posle grčkog sticanja nezavisnosti, Francuzi 1830. godine osvajaju Alžir, a Egipat pokreće rat za oslobođenje. Koristeći se Portinom slabošću, Miloš je podstakao Srbe u spornim nahijama da dižu ustanke protiv turske vlasti. Na jesen 1832. godine buna je zahvatila kruševačku nahiju i paraćinski, aleksinački i ražanjski srez. 

Pripajanje šest nahija

Treći hatišerif je u Kragujevac stigao 4. decembra. Za razliku od Prvog i Drugog, hatišerif iz 1833. godine naslovljen je na kneza Miloša, kome su beratom iz 1830. godine priznati vlast i pravo nasleđivanja.

Prihvaćena je topografska karta rusko-turske komisije prema kojoj su Kneževini priključene sledeće teritorije: Krajina, Ključ, Crna Reka, Gurgusovac, Svrljig, Aleksinac sa Ražnjem i Paraćinom, Kruševac, jedna čast Starog Vlaha i Novog Pazara, drinski predeo sastavljen od Jadra i Rađevine.

Visina danka presečena je na 2.300.000 groša koje su Srbi isplaćivali u dve rate: na Đurđevdan i Mitrovdan. Ova odredba je od istorijske važnosti za istoriju Srbije jer je njome konačno ukinut feudalizam.

Rok za iseljavanje Turaka produžen je na pet godina, a određen je i status beogradskog vezira kome su potčinjeni svi Turci koji žive u Kneževini. Sem veziru, Turci iz Srbije potčinjeni su i knezu. 

Wikipedia

Beogradska carinarnica pripala je Srbiji. U gradu je zabranjeno nošenje oružja, a strani trgovci stekli su pravo na nesmetanu trgovinu, ali ne i pravo na kupovinu nepokretnih dobara.

Zabranjene su seobe podanika Porte bez prethodnog odobrenja vlasti. Time je Porta htela sprečiti masovan prelazak hrišćana u Srbiju.

Doneta je i odluka da se nova utvrđenja imaju sravniti sa zemljom.

Velika narodna skupština u Kragujevcu

Skupština se sastala 1. februara 1834. u Kragujevcu. Otvorena je besedom kneza Miloša, pa joj je saopšten izveštaj o svečanoj audijenciji koju je sultan dao Avramu Petronijeviću kao predstavniku srpskog naroda i kneza Miloša. Potom je pročitan i protumačen novi hatišerif. Ovoj skupštini prisustvovali su, prvi put, i predstavnici prisajedinjenih oblasti.

Knez Miloš je u besedi kazao da su sada zaista završeni svi poslovi koje je narod imao sa Portom. Skupštinari su tu izjavu primili sa velikim oduševljenjem, blagosiljajući ime kneževo, sultana Muhameda i cara Nikolaja.

Knez Miloš Obrenović/Profimedia

Ne manje važna saopštenja bila su ona finansijske prirode koja je Miloš naglasio u besedi. Svršivši sve svoje poslove s Portom, Srbija se našla pred krupnim reformama u svim granama državnog i društvenog života. Poreska reforma bila je ponajvažnija. Miloš je radi toga tražio mišljenje od skupštine kako da se ta pitanja regulišu i dao joj rok od nekoliko dana da mu preda odgovor.

Opis skupštine

Inače, februarska skupština iz 1834. bila je prva čiji je opis sačuvan u jednom srpskom listu. “Novine serbske” donele su iscrpan opis skupštine u kome se nalazi mnogo interesantiih detalja. 

- Kao god što na francuskim i engleskim skupštinama na dan započinjanja... kad kraljevi njini slova sa prestola govore i malo i veliko u salu zasedanija vrvi, tako je i danas sav muški pol kragujevački žitelja k crkvi poitao - kaže se u tome izveštaju. Dalje se opisuju dolazak kneza Miloša, čitanje besede i drugih izveštaja, radost i veselje skupštinara itd.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi