Boris Jeljcin bio je prvi predsednik nezavisne Rusije: Prisiljen je da podnese ostavku, a o rečenici koju je tada izgovorio priča se i danas

Prvi predsednik Ruske Federacije, Boris Nikolajevič Jeljcin, izazivao je oprečne stavove naroda dok je bio na vlasti. Dok je za jedne bio sinonim slobode i čovek koji je Rusiju pokušavao da izvede iz krize, održavši njen autoritet na svetskoj sceni, drugi su ga krivili za siromašenje države. Ipak, i jednima i drugima bilo je jasno da je on bio čovek koji je voleo svoju zemlju i koji je želeo da ona napreduje u svakom smislu.

Mladost i obrazovanje

Rođen je u selu Butka 1. februara 1931. godine. Njegov otac vodio je građevinsku firmu, a majka mu je bila krojačica. U petoj godini preselio se iz sela u grad Bereznjiki, gde je završio osnovnu školu i fakultet. Tokom studija pokazao je liderske sposobnosti, pa je postavljen za šefa klase, a posebno je bio dobar u algebri, geometriji, nauci, geografiji, astronomiji i nemačkom jeziku.

Jedini njegov problem bila je nedisciplinovanost. Često je učestvovao u školskim borbama, a vršnjaci su ga se plašili zbog nezgodnog karaktera.

Završio je Uralski politehnički institut i planirao je da krene očevim stopama i postane građevinski inženjer, dok se sve vreme aktivno bavio odbojkom. Pošto se istakao u ovom sportu, povereno mu je da bude trener ženske odbojkaške ekipe. Tamo je upoznao buduću suprugu Anastasiju (Nainu) Girinu.

Nakon diplomiranja na institutu, zaposlio se u građevinskom fondu Sverdlovsk, a 1961. postaje član Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Ubrzo je unapređen u glavnog inženjera građevinskog fonda, a nekoliko godina kasnije postao je šef fabrike.

Politička karijera

Pokazavši se kao odlučan, uporan i sposoban u ostvarivanju svojih ciljeva, brzo je napredovao u okviru Komunističke partije. Prvo je izabran za člana Okružnog komiteta Komunističke partije za Kirov, da bi 1976. postao prvi sekretar sverdlovskog regionalnog komiteta. Na toj poziciji vodio je Sverdlovsku regiju, jednu od najperspektivnijih u zemlji, a tokom njegove vladavine cela oblast je napredovala, izgrađeni su poljoprivredni i industrijski objekti i napravljeni strateški važni putevi.

Od 1978. godine bio je član Vrhovnog saveta SSSR-a, a od 1984. godine član Presedijuma. Naredne godine prebačen je u Moskvu, gde je bio zadružen za koordinaciju izgradnje stambenih i industrijskih objekata.

Krajem 1985. Jeljcin je postao je prvi sekretar Moskovskog gradskog komiteta Komunističke partije Sovjetskog saveza. Tada je uvideo političke manipulacije i bio u njihovom središtu, zbog čega se udaljio od politike Komunističke partije. Time je stekao popularnost i ljubav naroda i preko noći postao mogući vođa zemlje. Gorbačov ga je smenio sa mesta sekretara i postavio za ministra građevine, a kada je 1990. izabran za predsednika ruskog parlamenta, počeo je otvoreno da zagovara ideju o ruskoj nezavisnosti.

Komunističku partiju zvanično je napustio 12. juna 1991. godine i kao nestranačka ličnost sa 57% glasova izabran je za predsednika RSFSR. Osmog decembra 1991. potpisao je sporazum o raspadu SSSR-a, koji su potpisali i čelnici Belorusije i Ukrajine i tada je postao predsednik nezavisne Rusije.

Burne godine na mestu predsednika

Raspad SSSR-a doneo je mnoge probleme i Jeljcin je odmah izgubio na popularnosti. Stanovništvo je naglo osiromašilo, a došlo je i do nekoliko vojnih sukoba u okviru Ruske Federacije i u inostranstvu. Tatarstan je objavio svoju želju da izađe iz Ruske Federacije, a nakon njega to je uradila i vlada Čečenske republike. Sa Tatrima je sve rešeno mirnim putem, dok je sa Čečenima preraslo u vojni sukob na Kavkazu.

Tada je Jeljcinov rejting opao na 3%, ali je 1996. ipak uspeo da osvoji 2. mandat, kada je u drugom krugu osvojio 53% glasova. Tada je nastavio da se bori sa ekonomskom krizom, ali se zbog bolesti retko pojavljivao u javnosti. Zemlja je nastavila da klizi u siromaštvo i bezakonje, a spoljni dug države rapidno je rastao, dok su kritike predsednika bile sve glasnije.

Pročitajte još

Rusiju zanima: Kako se grb Crne Gore Gore našao na ulazu u “Putinovu palatu”?

Putin potpisao zakon: Produžen sporazum Novi Start

Zbog svega toga, pod pritiskom lekara i saradnika, uništen od alkohola i operacija na srcu (imao ih je čak pet), Jeljcin je posle dugog opiranja odlučio da podnese ostavku, koju je objavio na televiziji 31. decembra 1999. Iz njegovog poslednjeg govora na mestu predsednika, koji je održao dok je podnosio ostavku, izdvojila se rečenica po kojoj je ostao upamćen: “Odlazim i želim da vas pitam za oproštaj”. Njegov naslednik postao je Vladimir Vladimirovič Putin.

Boris Jeljcin preminuo je sedam i po godina posle penzionisanja – 23. aprila 2007. godine – zbog problema sa kardiovaskularnim sistemom, koji su tada postali hronični.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi