Stradanje izolovanog naroda: Šta su sve stanovnici Gaze pretrpeli tokom 14 godina opsade
Građani već godinama žive u neuslovima, piju nebezbednu vodu i skoro svakodnevno strepe od novih napada Izraela
Pojas Gaze postao je poslednjim izraelskim bombardovanjem jedna od glavnih tema u medijima, ali i poprište destrukcije i ljudske patnje. Ovaj dom dva miliona Palestinaca već 14 godina je pod blokadom Izraela, koji je na njega izveo četiri velika napada. Kao jedna od najgušće naseljenih zona u svetu, ova enklava se opisuje i kao „najveći zatvor na svetu na otvorenom“.
Izraelski napadi ovog puta su počeli kada je Hamas, pokret koji vlada Gazom, 10. maja ispalio rakete na Jerusalim, što je bio odgovor na povređivanje više 300 Palestinaca u akcijama izraelske policije u istočnom Jerusalimu. Hamas je od Izraela zahtevao da povuče svoje snage iz kompleksa džamije Al Aksa i da zaustavi prisilno iseljavanje palestinskih porodica, a jevrejska država je odgovorila raketiranjem Gaze.
Izolovana teritorija
Pojas Gaze je mala palestinska teorija koja je nastala nakon okupacije Izraela posle arapsko-izraelskog rata 1967. Ova teritorija od 365 kvadratnih kilometara nalazi se na obali Mediterana i bila je deo nekadašnje Palestine pre nego što je 1948. osnovana država Izrael, u procesu tokom kog je stotina hiljada Palestinaca izbačeno iz svojih domova.
Egipat je Gazu osvojio tokom arapsko-izraelskog rata 1948. i pojas je pod njegovom kontrolom bio do 1967, kada je Izrael u ratu sa susednim arapskim državama zauzeo ostatak palestinskih teritorija.
Tanjug/AP Photo/Ariel Schalit
Ova teritorija je jedan od ključnih problema izraelsko-palestinskog konflikta, jer iako je deo teritorije koju je okupirao Izrael, ona je fizički odvojena od Zapadne obale i istočnog Jerusalima.
Opsada okupirane Gaze počela je u junu 2007, kada joj je Izrael podigao kopnenu, pomorsku i vazdušnu blokadu. On kontroliše vazdušni prostor, teritorijalne vode i dva od tri granična prelaza, dok je treći pod kontrolom Egipta.
Kretanje ljudi van Gaze odvija se preko prelaza Beit Hanoun, poznatog pod imenom Erez, na granici sa Izraelom i preko prelaza Rafah, na granici sa Egiptom. Ipak, obe zemlje su te prelaze uglavnom držale zatvorenim, zbog čega su zaslužne za ekonomsku i humanitarnu situaciju u Gazi.
Izrael dozvoljava prelaz preko Beit Hanouna samo u „izuzetno humanitarnim slučajevima, sa naglaskom na hitne zdravstvene potrebe“. Tokom druge decenije 21. veka dnevno je preko njega prelazilo 287 ljudi u proseku, a od maja 2018. prelaz preko Rafata dozvoljen je neredovno, dok je 2019. zabeležen dnevni prosek od 213 izlazaka iz Gaze.
Wikimedia/United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs
Od kasnih osamdesetih godina, dolaskom prvog palestinskog ustanka, ili intifade, Izrael je počeo da nameće restrikcije i uvodi sistem dozvola. Palestincima se za prolazak kroz Izrael ili odlazak u Zapadnu obalu ili istočni Jerusalim traži dozvola koju je teško dobiti.
Izrael je 1995. oko Gaze podigao električnu ogradu i sagradio betonski zid, a 2000, kada je buknula druga intifada, Izrael je poništio većinu putnih i radnih dozvola stanovništvu Gaze i drastično smanjio broj novoizdatih. Tri godine nakon što je sagrađen aerodorom u Gazi, Izrael ga je 2001. bombardovao i uništio, a četiri godine kasnije, oko 8000 izraelskih Jevreja koji su živeli u ilegalnim naseljima u Gazi, iselili su iz Pojasa.
Iako Izrael tvrdi da je njegova okupacija Gaze okončana povlačenjem trupa i doseljenika s te teritorije, međunarodno pravo Gazu smatra okupiranom teritorijom jer Izrael ima potpunu kontrolu nad tim prostorom.
Hamas je 2006. pobedio na izborima i preuzeo vlast u nasilnom konfliktu sa rivalskim Fatahom, koji je odbio prihvatiti ishod izbora. Otkako je Hamas 2007. preuzeo vlast u Gazi, Izrael je pojačao opsadu Pojasa.
Wikimedia
Tako su Palestinci u Gazi odvojeni od svog glavnog centra Jerusalema, u kojem su specijalizovane bolnice, konzulati inostranih država, banke i ostale institucije od značaja, iako se prema Sporazumu iz Osla 1993. navodi da Izrael palestinske teritorije mora tretirati kao jedan politički entitet, a ne podeljen. Odsecanjem od Jerusalima Izrael je Palestince odsekao i od njihovih religijskih centara, dok je mladima je uskraćena mogućnost studiranja i rada van Gaze, a mnogima je onemogućen pristup osnovnim lekarskim uslugama.
Izraelski napadi na Gazu
Od početka blokade Gaze Izrael je, od 2008. do 2021, vodio četiri veća napada na Pojas.
Godine 2008, nakon što je Hamas isterao Fatah, Izrael je napao Gazu, a akcija je trajala 23 dana. Uništeno je 47.000 kuća, a ubijeno više od 1440 Palestinaca, uključujući 920 civila.
Godine 2012. Izraelci su ubili 167 Palestinaca, od kojih 87 civila, u osmodnevnom napadu Izraela. Među žrtvama je bilo 35 dece i 14 žena. Infrastruktura u Gazi je teško oštećena – 126 domova je potpuno srušeno, a na meti su bile i škole, džamije, groblja, zdravstveni i sportski centri, sedišta medija…
Dve godine kasnije, u 50-dnevnom napadu, Izrael je ubio više od 2100 Palestinaca, uključujući 1462 civila i skoro 500 dece. Ranjeno je oko 11.000 Palestinaca, uništeno je 20.000 kuća, a raseljeno pola miliona ljudi.
Zbog izaelske opsade ekonomija Gaze je uništena. Oko 56 odsto Palestinaca živi u siromaštvu, a nezaposlenost mladih iznosi oko 63 posto, prema Palestinskom centralnom birou za statistiku.
Tanjug/AP/Khalil Hamra
Više od 60 posto Palestinaca u Gazi su izbeglice, izbačene iz svojih domova u drugim delovima Palestine 1948. godine, a blokada je dovela i do nestašica osnovnih potrepština, poput hrane i goriva.
Od početka opsade Izrael je izveo četiri vojna udara na Gazu – 2008, 2012, 2014. i 2021 – a svaki od njih dodatno je pogrošao situaciju u Pojasu. Ubijene su hiljade Palestinaca, među kojima i veliki broj dece, a uništene su desetine hiljada domova, škola i poslovnih objekata. Na sve to, ponovna izgradnja je skoro nemoguća jer blokada sprečava i nabavljanje građevinskog materijala.
Ošetećene su vodovodna i kanalizaciona infrastruktura, zbog čega dolazi do mešanja pitke i kanalizacione vode, pa tako i do porasta broja obolelih. Više od 95 odsto vode u Gazi, prema Ujedinjenim nacijama, označeno je nesigurnom za piće, dok zbog nedostatka električne energije mnogi studenti uče pod svećama ili naftnim lampama.
Pročitajte još
Kada je Hamas u januaru 2006. na izborima porazio stranku Fatah, koja je dugo imala dominaciju, izbacio ju je iz Pojasa, a 2017. objavio je da će poštovati granice iz 1967. kao bazu za Palestinsku državu, sa Jerusalimom kao glavnim gradom i povratkom izbeglica u njihove domove.
Hamas ne priznaje legitimitet države Izrael i opredelio se na oružani otpor kao metodu borbe za oslobađanje teritorija, a cela situacija posebno ide u korist premijeru Benjaminu Netanjahuu, koji je ponovo stekao poverenje braneći svoju zemlju i napadajući Gazu.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari