Smrtonosni hadžiluk: Zašto je toliko ljudi umrlo tokom hodočašća u Meki?

Više od 1.300 ljudi umrlo je tokom hadžiluka u Saudijskoj Arabiji - većina njih zbog ekstremne vrućine dok su temperature bile iznad 51 stepena.

Novinska agencija AFP citirala je arapskog diplomatu koji je rekao da je umrlo 658 Egipćana. Indonezija je saopštila da je umrlo više od 200 njenih državljana. Indija je pobrojala 98 mrtvih građana.

Pakistan, Malezija, Jordan, Iran, Senegal, Sudan i irački autonomni Kurdistan region takođe su potvrdili smrtne slučajeve. SAD veruju da je veliki broj Amerikanaca poginuo, objavio je Volstrit žurnal. Prijatelji i rođaci tragaju za nestalima po bolnicama i objavljuju poruke na internetu.

Već ima i posledica zbog neverovatnoh broja smrtnih slučajeva. Egipatski premijer Mustafa Madbouli oduzeo je u subotu licence 16 turističkih kompanija i uputio njihove menadžere na tužioce zbog omogućavanja ilegalnih hodočašća u Meku.

Jordan je u petak saopštio da je uhapsio nekoliko turističkih agenata koji su omogućili nezvanično putovanje muslimanskih hodočasnika u Meku. U međuvremenu, predsednik Tunisa Kais Said otpustio je ministra verskih pitanja nakon što su lokalni mediji izvestili da je poginulo 49 Tunišana, od kojih su mnogi bili neregistrovani hodočasnici.

Hadž je godišnje hodočašće muslimana u sveti grad Meku. Svi muslimani koji su finansijski i fizički sposobni moraju da završe hodočašće bar jednom u životu. Ove godine je u njemu učestvovalo oko 1,8 miliona ljudi, kaže Saudijska Arabija.

Tanjug/AP Photo/Rafiq Maqbool

Više od polovine umrlih bili su neregistrovani hodočasnici i pridružili su se hadžiluku neregularnim kanalima, zbog čega nisu mogli da pristupe rashladnim uređajima kao što su klimatizovani šatori i autobusi, prenosi AFP.

Saudijska Arabija je povećala mere bezbednosti na hadžu poslednjih godina, ali se i dalje suočava sa kritikama jer ne čini dovoljno, posebno za neregistrovane hodočasnike. Još nije javno komentarisala smrt više od 1.000 ljudi.

Međutim, AFP citira jednog visokog saudijskog zvaničnika koji je rekao da je 577 ljudi umrlo samo u dva najprometnija dana hadža - u subotu, kada su se hodočasnici molili na suncu na planini Arafat, i u nedelju tokom rituala "kamenovanja đavola" u Mini.

Ekstremna toplota

Veruje se da su toplotni talasi bez presedana u Saudijskoj Arabiji glavni uzork velikog broja smrtnih slučajeva.

Uprkos upozorenjima saudijskog ministarstva zdravlja da izbegavaju izlaganje toploti i da ostanu hidrirani, mnogi hodočasnici su postali žrtve toplotnog udara.

Tanjug/AP Photo/Rafiq Maqbool

Hodočasnici se pod rizikom zbog vrućine, naporne fizičke aktivnosti, ogromnih otvorenih prostora. Mnogi od njih su stariji ljudi ili su bolesni.

Smrti izazvane toplotom tokom hadža nisu novost i beleže se od 1400-ih, ali naučnici upozoravaju da će globalno zagrevanje dovesti do pogoršanja uslova.

- Hadž je funkcionisao u vrućoj klimi više od jednog milenijuma, ali klimatska kriza pogoršava uslove - rekao je Karl-Fridrih Šlojsner iz Climate Analitycs.

Njegovo istraživanje sugeriše da bi se sa porastom globalnih temperatura za 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo, rizik od toplotnog udara tokom hadža mogao povećati i do pet puta.

Preveliki broj ljudi i problemi sa sanitarnim uslovima

Prema nekoliko izveštaja, loše upravljanje saudijskih vlasti pogoršalo je ekstremne uslove, što je dovelo do krize u mnogim oblastima određenim za hodočasnike.

Tanjug/AP Photo/Rafiq Maqbool

Kažu da se loše upravljalo smeštajem i objektima, da su šatori bili pretrpani i da nisu imali adekvatne prostorije za hlađenje i sanitarije.

- U našim šatorima po vrućini Meke nije bilo klima-uređaja. Rashladni uređaji koji su postavljeni nisu imali vodu većinu vremena. U ovim šatorima je bilo toliko zagušljivo da smo se znojili i to je bilo užasno iskustvo - ispričala je Amina, 38-godišnjakinja iz Islamabada.

Međutim, saudijski ministar zdravlja je istakao koji resursi su izdvojeni da se obezbedi dobrobit hodočasnika.

U vladinom saopštenju se navodi da je obezbeđeno 189 bolnica, zdravstvenih centara i mobilnih klinika sa kombinovanim kapacitetom od više od 6.500 kreveta i više od 40.000 medicinskog, tehničkog, administrativnog osoblja i volontera.

Hodočasnike su često terali da hodaju na velike udaljenosti po velikoj vrućini, a neki su krivili blokade puteva i loše upravljanje.

Hodočasnici bez dokumenata

Da bi obavio hadžiluk, hodočasnik mora da podnese zahtev za posebnu hadž vizu.

 

 

Ali pojedinci pokušavaju da odu na petodnevno hodočašće bez odgovarajuće dokumentacije, uprkos pokušajima saudijskih zvaničnika da se to spreči.

Hodočasnici bez odgovarajuće dokumentacije često izbegavaju vlasti, čak i kada im je potrebna pomoć.

Veruje se da pitanje "nezvaničnog hadža" doprinosi velikom broju smrtnih slučajeva, a vlasti su iste te ljude okrivile za neke od pretrpanih šatora.

- Sumnjamo da su se oni koji koriste vize bez hadža infiltrirali u oblasti hadža - rekao je Mustolih Siraddž, predsednik Indonezijske Nacionalne komisije za hadž i umru (Komnas Haji).

- Svako ko nema vizu za hadž neće biti tolerisan i mora se vratiti u svoju zemlju - rekao je Saad Al-Kuraši, savetnik Nacionalnog komiteta za hadž i umru, napominjući da se neregularni hodočasnici identifikuju pomoću "Nusuk kartica", koje se daju zvaničnim hodočasnicima i sadrže barkod za ulazak na sveta mesta.

Stariji, nemoćni ili bolesni hodočasnici

Jedan od razloga zbog kojih svake godine na hadžu može biti mnogo mrtvih jeste taj što mnogi hodočasnici idu tamo pred kraj svog života, nakon što štede celog života.

Tanjug/AP Photo/Rafiq Maqbool

Mnogi muslimani takođe idu u nadi da i ako umru, umrli su tokom hadža - jer se smatra blagoslovom umreti i biti sahranjen u svetom gradu.

Groblje Al-Baki u Saudijskoj Arabiji navodno je osnovao prorok Muhamed, što ga čini jednim od najsvetijih grobalja u islamskoj tradiciji.

Šta se dešava ako neko umre tokom hadža?

Kada hodočasnik umre tokom hadža, smrt se prijavljuje misiji hadža. Za potvrdu identiteta koriste se narukvice ili identifikacioni dokumenti oko vrata. Nakon toga dobija se lekarsko uverenje, a Saudijska Arabija izdaje umrlicu.

Dženaza se obavlja u važnim džamijama kao što su Sveta džamija u Meki ili Poslanikova džamija u Medini, u zavisnosti od mnogih faktora. Telo se pere, umotava i premešta u zamrzivače koje obezbeđuje saudijska vlada, koja pokriva sve troškove.

Sahranjivanje je jednostavno, bez obeležja, ponekad sa mnogo tela na jednom mestu. Grobarska knjiga navodi ko je gde sahranjen, tako da porodice mogu da posete grobove ako žele.

Saudijska vlada, uz pomoć različitih grupa i Crvenog polumeseca, kaže da obezbeđuje "dostojanstvene procese sahrane sa poštovanjem".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi