Hanibalova direktiva: Šta se još događalo 7. oktobra i kako je izraelska vojska žrtvovala sopstveni narod?

Od samog početka rata na Bliskom istoku 7. oktobra rečeno je da su Hamasovi militanti iz Gaze upali na jug Izraela i ubili oko 1.200 ljudi i najmanje njih 200 uzeli za taoce.

Međutim, izveštaji o spaljenim kućama i ugljenisanim automobilima u jevrejskim kibucima su se provlačili kroz medije s vremena na vreme, ali su samo dodatno zbunjivali javnost. Kojim oružjem su tačno hamasovci bili snabdeveni kada su mogli da potpuno unište infrastrukturu ili vozila, ako se zna da su u Izrael upali čak i paraglajderima i da se služe prilično gerilskim tehnikama? Sa druge strane, Izrael je taj koji ima daleko moćniju i "pravu" vojsku.

Izraelski sajt "Ynet" je objavio opširnu analizu događaja "crne subote" u kojoj se navodi da, iako su izraelska vojska, policija i narod tog 7. oktobra pokazali zavidnu hrabrost, zabeležene su i teške i sramotne epizode.

Kako prenosi portal, komanda je potpuno omanula. Izdato je naređenje da se puca ka vozilima koja su jurila natrag ka Gazi, iako se znalo da u njima mogu da se nalaze izraelski taoci; borci nisu mogli adekvatno da komuniciraju, a vazdušnu podršku su zvali svojim mobilnim telefonima; marinci su svoje ljude slali na ratište bez odgovarajuće opreme; nije se znalo ko šalje ni ko prima naređenja; borbeni avioni su kružili nebom u ključnim minutima... 

AP Photo/Tsafrir Abayov

- Sve je bilo tako haotično, improvizovano i nesmotreno da jedva možete da poverujete da se tako dogodilo. I ne, ne treba čekati komisiju da utvrdi odgovornost i šta se tačno događalo, pojedine stvari moraju odmah da se reše - naveo je sajt "Ynet".

Napad Hamasa je počeo u 6.26 po lokalnom vremenu, a već u 6.30 je aktivirana "Gvozdena kupola".

Par aviona F-16 je poleteo, ali u prvim satima nije bilo adekvatnog naređenja koje je letelice trebalo da uputi u pogođena područja. Oko 45 minuta su pojedini lovci samo kružili nebom.

Navodno, oko osam sati ujutru su se piloti spustili na zemlju i tek tada su bili obavešteni šta se dogodilo samo nekoliko kilometara dalje. Njihov bes je tada bio ogroman. Potom su ponovo poleteli kako bi gađali mete u Gazi.

Kobna improvizacija

Dva naoružana helikoptera tipa "zik" su poletela iz Palmahina u 6.37 nakon što su se oglasili alarmi pod oznakom "crveno". Međutim, i oni su morali da deluju samostalno i da improvizuju jer niko do tada nije imao jasnu predstavu o tome šta se događa na terenu. Jedan oficir je delovao samostalno i naložio je da polete još tri helikoptera.

U 6.50 im se pridružio prvi par "apača".

AP Photo/Ali Mahmud

Podsetimo, na granici sa Pojasom Gaze su bili praktično slepi jer oprema za osmatranje nije radila kako treba danima pre napada, a hamasovci su svakako u svom jurišu onesposobili brojne kamere, između ostalog.

U međuvremenu, u 7.14 je divizija Gaza uspela da pošalje nalog odredu "zik" da su hamasovci probili granični prelaz Erez. Posade helikoptera su imale šta da vide: veliki broj militanata je upao u Izrael. Operateri su kazali da su u prva dva sata napada imali osećaj da je kontrola izgubljena i da su pojedinačno izdavali naređenja. Do kraja dana, helikopteri su izveli 110 napada na oko 1.000 meta, većinom na teritoriji Izraela.

Član posade jednog helikoptera je rekao da je u jednom trenutku bio spreman da puca na metu, ali da je u poslednjem trenutku uočio da to nisu bili maskirani napadači već petorica vojnika IDF-a koja su češljala teren.

Oko 7.30, sat vremena nakon početka napada, komandant divizije Gaza, general-major Avi Rozenfeld, prijavio je saborcima u Tel Avivu da je njegova baza u Raimu pod snažnim napadom. Tražio je da mu se pošalju sve raspoložive snage IDF. Međutim, borci koji su se uputili na jug nisu znali da je u pitanju prava invazija i da će na hamasovce naleteti usput, mnogo ranije nego što su mislili.

AP photo

Izdato je naređeno prema kome se zemlja brani od militanata koji izleću iz podzemnih tunela unutar izraelske teritorije, a uopšte nije bilo fokusa na zaštitu granice. U tom trenutku, hiljade hamasovaca su prešle najmanje 30 graničnih punktova.

U 8.10 piloti helikoptera shvataju da više nemaju šta da čekaju i počeli su da pucaju "na sve što im je ličilo na teroriste". Iz divizije su im poručili da imaju dozvolu da slobodno pucaju.

Običnim mobilnim telefonima su zvali prijatelje i članove porodica na terenu koji su ih obaveštavali o situaciji i potencijalnim metama.

Dvadesetak minuta kasnije su u vazduhu bila dva "apača" čiji piloti su ugledali ogroman broj ljudi kako se kreće ka naseljima na jugu. To je bio drugi talas napadača. Jedan pilot je odlučio da ispali dva projektila i desetine granata, i to bez odabira meta, kako bi ih naveo da se vrate natrag ka Gazi.

Konfuzija se nastavila do podneva, a u međuvremenu su se na internetu pojavili snimci otetih Izraelaca. IDF je zato odlučio da pribegne kontroverznoj Hanibalovoj direktivi.

Procenjuje se da je oko 1.000 militanata iz Gaze ubijeno u području između Otafa i enklave, ali nije poznato koliko izraelskih talaca je stradalo zajedno sa njima kada je izraelska vojska otvorila vatru.

Oko 70 spaljenih vozila je nađeno u toj oblasti. Ona su se kretala ka Gazi, ali su ih pogodili helikopteri ili tenkovi, a u većini slučajeva svi putnici su poginuli. Među njima je bilo i Izraelaca.

Hanibalova direktiva

Direktiva, poznata i kao Hanibalova procedura ili Hanibalov protokol, izraelska je vojna mera koja dozvoljava korišćenje maksimalne sile u slučaju da je vojnik otet.

- Otvorićete vatru bez uzdržavanja, kako biste sprečili kidnapovanje - objasnio je Jehuda Šaul, koji je tri godine služio u izraelskoj vojsci.

Osim što se puca na otmičare, vojnici mogu da otvore vatru na punktove, puteve i druge rute kojima se kreće neprijatelj.

Smatra se da se je u tom slučaju opravdano ubiti i saborce, pa i samog vojnika koji bi potencijalno bio otet kako bi se u potpunosti sprečilo da bude odveden u zarobljeništvo.

Izraelska vojska odbacuje ovakve tvrdnje, ali Šaul kaže da su mu takva naređenja prenošena usmeno.

Profimedia

U skladu sa tim, i portal "Ynet" je u svojoj analizi rekao da iako se veruje da je direktiva suspendovana 2016. godine, očigledno je bila i te kako na snazi i 7. oktobra tokom borbe sa militantima Hamasa.

Sa pravne tačke gledišta, direktiva je veoma kontroverzna jer i međunarodno pravo kaže da država mora da poštuje pravo građanina na život, a to prvo se ne gubi čak ni kada ga je zarobila druga zemlja.

Direktiva je dobila ime po čuvenom vojskovođi koji se otrovao 181. godine pre nove ere jer nije želeo da ga zarobe Rimljani.

Izraelski vojni zvaničnici pak kažu da je to kompjuterski generisano ime.

Kada je procedura pokrenuta?

Izraelski vojni komandanti su pokrenuli direktivu 1986. kada je tri vojnika pešadijske brigade Givati oteo libanski Hezbolah.

U to vreme je Izrael okupirao južni deo Levantina, u Libanu, a borci Hezbolaha su zgrabili vojnike koji su tuda patrolirali. Taj deo LIbana je bio pod izraelskom kontrolom od 1982. do 2000.

Profimedia/IDF handout via EYEPRESS

Pripadnici brigade su videli da Hezbolah odvodi njihove saborce, ali nisu pucali, pa je nastala direktiva koja nalaže da se tako nešto ne sme da se ponovi.

Ostaci zarobljenih vojnika su vraćeni Izraelu 1996. u zamenu za tela 123 borca Hezbolaha.

Prema tom načelu, otmica vojnika je strateški potez za neprijatelja i Izrael onda ne želi da mu pruži mogućnost pregovaranja i sticanja poena.

Zašto Izrael neće da razmenjuje vojnike?

Hamas je 2006. zarobio izraelskog vojnika Gilada Šalita, koji je pušten tek posle pet godina, u zamenu za 1.000 palestinskih zatvorenika.

- To je bilo viđeno kao veliki udarac po nacionalnu čast Izraela, zbog čega je država upala u stanje nacionalne psihoze - rekao je izraelski novinar Uri Mizgav jednom prilikom za Al Džaziru.

- Zato želimo da sprečimo otmice vojnika po svaku cenu, čak i po cenu njegovog života - dodao je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi