Kako se Badnji dan obeležava u Rusiji: Običaji su im drugačiji od naših, ali je jedna stvar slična

Obeležavanje Badnjeg dana u Rusiji ima svoje specifičnosti koje se razlikuju od običaja u Srbiji i drugim delovima sveta.

Određeni običaji i verovanja ne poštuju se u celoj zemlji, pa se neki od njih razlikuju od kraja do kraja, dok druge vernici dosledno poštuju svuda.

Glavna razlika u obeležavanju ovog dana jeste to što je kod Rusa jelka centralni motiv, kao kod nas badnjak, i to što se crkve ukrašavaju i iznutra, pored toga što su jelke okićene ispred njih, dok nam je zajedničko to što vernici idu na božićnu liturgiju.

Jelka kao božićni simbol

U Rusiji badnjak nije uobičajen, jer je božićni simbol jelka. Jelka predstavlja plodnost i večni hrišćanski život zbog svoje zelene boje.

Profimedia

Kugle koje se koriste za ukrašavanje jelke simbolizuju rajsku jabuku, odnosno iskušenja.

Ukrasi u hramovima

Tokom božićnih praznika svi hramovi u Rusiji su svečano ukrašeni. U njima ili ispred njih nalaze se okićene jelke.

Crkve postavljaju jasle sa skulpturama Marije, Josifa i Isusa, pred kojima se vernici poklanjaju.

To su ostaci nekadašnjeg običaja kada se koristilo lutkarsko pozorište kako bi se deci prikazala istorija rođenja Hrista. Kućice s lutkama bi se nosile od kuće do kuće tokom božićnih praznika, a deca su recitovala dok lutke na kraju ne "ožive".

Božićna liturgija

Najvažniji događaj na Badnji dan je božićna liturgija koja počinje u 18 sati.

Alexei Nikolsky/Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Nakon završetka liturgije porodica se okuplja za bogato postavljenim stolom, a Badnje veče se provodi u najužem krugu porodice.

Oni koji ne mogu da prisustvuju liturgiji u crkvi prate televizijski prenos, posebno iz Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, gde se okupljaju državnici i crkveni poglavari.

Noćni obilazak crkve i želje za Novu godinu

Nakon liturgije sledi noćni obilazak crkve, gde se dočekuje ponoć.

U ponoć Rusi izražavaju po jednu želju za narednu godinu.

Strogi post

U Rusiji se na Badnji dan strogo posti sve do pojave prve zvezde na nebu, koja simbolizuje Vitlejemsku zvezdu koja je vodila pastire do Isusove kolevke.

Profimedia

Trpeza za Badnje veče je bogata, ali bez mesa. Kutja, sočivo sa sokom od maka i medom, glavno je jelo, a posna večera najvećim delom se sastoji od žitarica koje su simbol nade, dok su med i mak simboli sreće i mira.

Ovakva trpeza smatra se svetom večerom i servira se na belom stolnjaku koji predstavlja belo platno u koje je Isus bio uvijen na rođenju.

Čišćenje i spaljivanje ostataka

Nakon večere ostaci se ne sklanjaju sa stola, a kuća se ne čisti do narednog dana.

U selima se ono što se počisti na Božić spaljuje u dvorištu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi