Tajna misija rata! Kako je konvoj vozila kroz ruševine Gaze došao do 900 hiljada novčanica: "Nadrealno, ali neophodno“

Kada je prošlog utorka počelo krhko i kratkotrajno primirje između Izraela i Hamasa, konvoj vozila je prošao kroz ruševine severne Gaze na jednu od najneobičnijih misija rata: vraćanje oko 180 miliona šekela u gotovini, piše "Fajnenšel tajms" .

Zaliha novčanica, teška blizu metričke tone i vredna 50 miliona dolara, čuva se u dve filijale Banke Palestine koje se nalaze u nekim od najrazorenijih delova opkoljene enklave.

Zabrinuti zbog rastuće nestašice gotovine u južnoj Gazi, odakle je većina od 2,3 miliona stanovnika Gaze pobegla i gde je sada većina primalaca pomoći, zvaničnici Banke Palestine videli su primirje kao priliku da vrate novčanice šekela i pomognu u sprečavanju ekonomije od urušavanja.

Operacija spasavanja, nazvana "ConOps-Gaza", morala je biti pažljivo isplanirana: bila je potrebna podrška UN, stražari, odobrenje Izraela i toliko razrađenih bezbednosnih aspekata da je od Fajnenšel tajmsa zatraženo da izostavi neke detalje u svom tekstu. Otprilike 900.000 novčanica bilo je dovoljno da se napuni mali kontejner za transport.

 

 

„Bio je to svakako neobičan konvoj. Nadrealno, ali neophodno“, rekla je druga osoba koja se bavi logistikom. Misija obavljena, novčanice su sada dostupne za opticaj u južnoj Gazi, gde se slične operacije izvode svakog dana kako bi se održao protok novca uprkos intenzivnom izraelskom bombardovanju.

Dok su rakete padale na Gazu poslednja dva mjeseca, zaposleni u bankama su privatnim automobilima odlazili u zatvorene ekspoziture, vadili gotovinu iz trezora i punili bankomate kako bi održali nekakav tok novca.

„Ovo smo radili na bankomatima i filijalama koje se nalaze u relativno sigurnim područjima“, rekao je zvaničnik Banke Palestine, napominjući da je samo šest bankomata radilo u južnoj i centralnoj Gazi.

 

 

Ponekad je osoblje moralo tajno da prenosi gotovinu između filijala i bankomata, pošto specijalna vozila koja banke obično koriste za prenošenje polovnih novčanica u miru više nisu opcija u južnoj Gazi.

Mere palestinskih banaka pokušaj su da se ublaže ogromna kriza u ekonomiji Gaze koja zavisi od gotovine, gde se stanovništvo pod opsadom suočava sa rastućim cenama, ozbiljnom nestašicom hrane i stalnom pretnjom bombardovanja. Uz upozorenje generalnog sekretara UN da bi javni red u Gazi uskoro mogao 'potpuno da se uruši', održavanje bankomata će postati još teže.

Teškoće i pre rata

Čak i pre sukoba, ekonomija Gaze je bila u problemima: 81 odsto stanovništva smatralo se siromašnim i oslanjajući se na međunarodnu pomoć, prema podacima UN. Oni koji primaju podršku izvan Gaze ili im plate deponuju na bankovne račune – kao što su državni službenici i porodice koje primaju nadoknadu za smrt ili povrede u ratovima sa Izraelom – oslanjaju se na mreže bankomata.

Isplate Palestinskih vlasti su takođe neujednačene. Bili su primorani da smanje plate javnim radnicima, plaćajući samo polovinu njihovih plata od početka rata.

„Pozajmio sam od skoro svih od početka rata“, rekao je Ijad Kaled, državni službenik koji je sa 10 članova svoje porodice pobegao iz severne Gaze u južni grad Kan Junis.

Otac troje dece sada mora da brine o roditeljima, kao i o sestri i njenoj deci. "Zar nije dovoljno što smo izgubili svoje kuće i sve što imamo? Sada moram da preživim sa pola plate sa svim dodatnim ljudima o kojima moram da brinem. Jedva se snalazimo, ljudi će umreti od gladi."

Novčanice su u deficitu, elektronska plaćanja su retka, a inflacija je sve gora. Osnovne namirnice kao što su mleko u prahu, brašno, so i kvasac su izuzetno retke i cene su im naglo porasle.

Svežeg mleka nema, cene jaja su utrostručena, brašno desetostruko, a pakovanje topljenog sira je poskupelo sa 3 na 10 šekela pre nego što je potpuno nestalo sa tržišta.

Tokom prekida vatre, neke filijale banaka u južnoj Gazi su ponovo otvorene i nude samo hitne usluge. Palestinska monetarna uprava, koja reguliše zajmodavce, izdala je uputstva da ponudi kredite radnicima na teritoriji na kojoj su plate smanjene ili se uopšte ne isplaćuju.

Od banaka je takođe zatraženo da isplate hitna sredstva kompanijama i reprogramiraju dug za zajmoprimce. Trgovcima koji koriste POS uređaje za kartična plaćanja sada je dozvoljeno da vraćaju gotovinu kupcima koji to zatraže.

Bankomati ne rade...

Banke su uvele i mere kao što je produženje važenja bankarskih kartica koje su bile pred istekom. Ali pristup gotovini na kraju zavisi od struje i interneta; Bankomati ne rade tokom čestih nestanka struje.

Om Saher Khalil (52), majka sedmoro djece koja je sa svojom porodicom pobjegla iz sjeverne Gaze u Rafu na jugu, rekla je da nije dobila ništa od Palestinskih vlasti od početka rata.

AP Photo/Gene J. Puskar

„Za nas nema plaćanja. Živimo od svake pomoći koju ljudi daju. Hladno nam je, nikad nemamo dovoljno za jelo i stalno nas bombarduju. Kakav je ovo život?'

Mnogi kažu da ih i ako prežive rat čeka samo sumorna budućnost puna tuge i nedaća.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi