Sve je bilo do detalja isplanirano, ali je za dlaku preživeo: Atentat na Hitlera propao je za malo, a njegovog organizatora danas slave

Adolf Hitler, vođa Trećeg rajha, nikad nije bio bliži smrti nego 20. jula, kada je na njega pokušan atentatu u Vučjoj jazbini, kompleksu bunkera smeštenom u Istočnoj Pruskoj.

Taj dan će zauvek ostati zabeležen kao jedan od najznačajnijih trenutaka u nacističkoj istoriji. Cilj ovog pokušaja atentata, koji je izvela grupa nemačkih oficira, većinom plemića, ibio je svrgavanje Hitlera i preuzimanje vlasti.

Jedan od ključnih aktera zavere bio je grof Klaus Šenk fon Štaufenberg, pukovnik Vermahta i član ugledne porodice iz južne Nemačke. Štaufenberg je postavio bombu u konferencijsku salu u Vučjoj jazbini, gde se nalazio Hitlerov štab.

Ova akcija trebalo je da bude deo već postojećeg plana nazvanog "Operacija Valkira", koji je predviđao vanredno stanje u slučaju državnog sloma. Zaverenici su planirali da nakon Hitlerove smrti preuzmu vlast, uhapse preživele nacističke vođe i ponude mir zapadnim saveznicima.

Važno je napomenuti da su zaverenici bili ultrakonzervativni nacionalisti, daleko od demokratskih vrednosti koje su podržavale Zapadne sile. Ipak, pokušaj atentata je dobio određeni simbolički značaj zbog Hitlerove reputacije kao personifikacije zla.

Na dan atentata Štaufenberg je postavio bombu ispod stola u konferencijskoj sali, dok je pukovnik Heinc Brand, koji je stajao pored Hitlera, nesvesno pomerio aktentašnu nogom. U 12.42 bomba je eksplodirala i uništila salu.

Profimedia

Štaufenberg je, uveren da je Hitler mrtav, odmah krenuo nazad u Berlin u nameri da izvede državni udar. Međutim, Hitler je preživeo eksploziju zahvaljujući Brandovom nesvesnom pomeranju bombe i zaklonu koji mu je pružio nogar stola. Iako su Hitlerove pantalone bile spaljene, on sam je zadobio samo nekoliko ogrebotina i preživeo je atentat.

"Operacija Valkira" je brzo propala. Hitler je uspeo da telefonskim pozivom uputi naređenje majoru Otou Remeru, zapovedniku jedne od ključnih jedinica koje su zaverenici planirali da iskoriste, da se suprotstavi puču. Mnogi od zaverenika su uhapšeni, a neki od njih su streljani.

General Ludvig Bek, koji je bio predviđen kao privremeni vođa u slučaju uspeha zavere, pokušao je da izvrši samoubistvo, ali kako je samo zadobio tešku ranu, na kraju su ga ubili. Organizatori zavere, kao što su pukovnik Štaufenberg i general Fridrih Olbriht, takođe su streljani.

Nacistički režim surovo je ugušio pokušaj puča, a u narednim nedeljama hiljade ljudi koji su bili povezani sa zaverom ili su joj se pridružili tokom ključnih trenutaka bili su hapšeni. Mnogi od njih su stradali, a ukupno 4.980 ljudi je streljano.

Fotografija Hitlerovih pantalona, sa izraženim frontalnim iskidanim delovima, ostala je kao svedok ovog događaja. Pitanje je koliko bi miliona života bilo spaseno da je Hitler tada poginuo.

Ipak, postoji i mogućnost da bi puč propao čak i da je Hitler umro, što bi dovelo do nastavka rata. Sve ove spekulacije ostaju otvorene, ali 20. juli 1944. godine i danas važi kao jedan od presudnih trenutaka u nacističkoj istoriji.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi