Ostrvo smeća koje pluta Pacifikom toliko je ogromno da na njemu buja život! Naučnici su otkrili neke neverovatne stvari (VIDEO)

Čitave zajednice živih bića, uključujući krabe i morske sase, žive na ogromnom komadu plastičnog otpada koji pluta Pacifikom.

Ostrvo otpada, koje se naziva Velikim pacifičkim tepihom od smeća, nalazi se na severnom delu Tihog okeana, a teško je više od tri i po miliona tona. Osamdeset odsto ovog ostrva čini plastični otpad koji seže više od 30 metara u dubinu. Veliki pacifički tepih od smeća je počeo da se stvara pedesetih godina, a njegovo uklanjanje bi koštalo milijarde dolara.

Osim toga, morske struje koje kruže oko njega donose smeće. Dok je kroz istoriju đubre bilo biorazgradivo, danas se u Velikom pacifičkom tepihu skupljaju plastika i ostali nerazgradivi materijali koji se mogu samo usitnjavati, ali njihove čestice ipak ostaju u vodi.

Profimedia

Međutim, na toj plutajućoj katastrofi cveta život, a u pitanju su stvorenja koja inače žive u priobalnim područjima.

Grupa naučnika je u novoj studiji, objavljenoj u magazinu "Nature Ecology & Evolution", otkrila da su desetine vrsta primorskih beskičmenjaka bile u mogućnosti da prežive i razmnožavaju se na ostrvu otpada.

Otkrića sugerišu da plastično zagađenje u okeanu može da omogući stvaranje novih plutajućih ekosistema vrsta koje inače ne bi mogle da prežive na otvorenom moru. Za razliku od organskih materijala koji se raspadnu i potonu u roku od nekoliko meseci, ili najviše nekoliko godina, plastični otpad može dugo da pluta okeanima. Međutim, upravo to određenim vrstama daje priliku za novi život.

- Bilo je iznenađujuće videti koliko ima primorskih vrsta na Velikom pacifičkom tepihu smeća, činile su 70 odsto otpada - rekla je Linzi Haram, vođa studije.

Haramova je sa kolegama pregledala 105 plastičnih predmeta koje su izvukli sa ostrva smeća između novembra 2018. i januara 2019. godine. Identifikovali su 484 morska beskičmenjačka, a ukupno je bilo 46 različitih vrsta. Osamdeset odsto njih obično živi nadomak obala.

Naučnici su pronašli i dosta vrsta koje inače obitavaju na otvorenom moru. Sve one se bore za teritoriju, ali i sarađuju jedne sa drugima.

Zasad se ne može u potpunosti znati koje su posledice nastanjivanja novih vrsta na udaljenim delovima okeana.

- Svakako postoji borba za teritoriju jer prostor predstavlja luksuz na otvorenom moru, tako da postoji borba za hranu, i moguće je da organizmi jedu jedni druge. Teško je razlučiti šta se tačno događa, ali videli smo dokaze da neke priobalne morske sase jedu one koje se nalaze na otvorenom moru - rekla je Haramova.

Kako tačno stvorenja dospevaju do udaljenih delova okeana i kako tamo preživljavaju ostaje misterija. Primera radi, da li su se za plastiku zakačile nadomak obala ili su kolonije počele da stvaraju tek kada su se našle usred velikog okeanskog prostranstva?

Okeani plastike

Veliki pacifički tepih smeća, dvostruko veći od Teksasa, najveća je količina okeanske plastike u svetu.

Prvi put je ostrvo od đubreta zaokupilo pažnju svetske javnosti 1997. godine, kada je istraživač okeana Čarls Mur plovio i na tom putu video kako plutaju gomile četkica za zube, ambalaža od sapuna i drugih proizvoda, ribarske mreže i slično.

On je nekoliko godina ispitivao koncentraciju plastičnih čestica u Velikom pacifičkom tepihu od smeća i zabeležio je 3.340.000 komadića plastike po km² mase od oko 5,1 kg/km².

Tepih se stvara kada se "vrte" okeanske struje koje đubre ostavljaju u svom centru. Proteže se od zapadne obale Severne Amerike do Japana, odnosno sastoji se od zapadnog dela, nadomak Japana, i istočnog koji se nalazi između Havaja i Kalifornije.

Na neki način, to je auto-put koji pomera smeće od jednog dela do drugog. Spojeni su suptropskom zonom konvergencije Severnog Pacifika, koja se nalazi stotinama kilometara severno od Havaja. U toj zoni se susreću tople vode Južnog Pacifika sa hladnim arktičkim vodama. 

Ostrvo od smeća je okruženo brojnim okeanskim strujama koje se rotiraju u smeru kazaljke na satu na području od 20 miliona kvadratnih kilometara.

Youtube/Seeker

U centru tog vrtloga je mirno i stabilno i tako se tu otpad zaglavi. Primera radi, plastična flaša koja završi u vodi kod obale Kalifornije, kalifornijskom strujom ide to Meksika. Tamo je može pokupiti severnoekvatorska struja koja prolazi Pacifikom, a nadomak Japana flaša onda može otići severno uz pomoć struje Kuroširo. Tada će je vrtlozi zapadnog i istočnog dela tepiha privući i završiće na ostrvu smeća.

Đubre se gomila jer ne može da se razgradi. Iako većina ljudi ovu pojavu zamišlja kao pravo ostrvo koje pluta okeanom, ovi "tepisi" su uglavnom sastavljeni od mikroplastike koja se ne može uvek videti golim okom niti se može uočiti na satelitskim snimcima.

Mikroplastika čini da okeanska voda izgleda kao mutna supa u kojoj se mogu naći i krupnije stvari poput obuće ili ribarskih mreža.

Problem nastaje i ispod tih plastičnih naslaga jer su ekolozi utvrdili da oko 70 odsto morskog otpada završi na dnu okeana.

U stvari, niko ne može sa sigurnošću da utvrdi koliko otpada se nalazi na Velikom pacifičkom tepihu od smeća, a osim toga, ne plutaju svi ostaci, već mogu potonuti nekoliko centimetara ili metara. Baš zbog toga se tepih od smeća ne može ni precizno izmeriti.

Profimedia

Veruje se da 80 odsto plastike u okeanu završi sa kopna, a ostalih 20 odsto sa brodova i drugih izvora, mada ti procenti variraju po regionima.

Studija iz 2018. godine je pokazala da gotovo polovinu mase tepiha smeća čine sintetičke ribarske mreže.

Plastika čini većinu otpada iz dva razloga. Prvo, dugo traje, manje košta, a zbog savitljivosti se koristi sve više u industriji. Drugo, plastični proizvodi se ne razgrađuju već se lome na manje delove.

U okeanu, sunce lomi plastiku na sve manje delove tokom procesa fotodegradacije, a većina otpada dolazi od plastičnih kesa, flaša i čaša za jednokratnu upotrebu.

Opasnost po živi svet

Kornjače često plastične kese pomešaju sa meduzama, kojima se inače hrane. Albatrosi pokupe plastiku kada love ribu.

Posebno su u opasnosti foke i drugi sisari koji mogu da se upletu u ribarske mreže, a često se tako i udave.

Morski otpad takođe blokira i prodiranje sunčeve svetlosti, pa tako planktoni i alge ne dobijaju potrebnu hranu i energiju. A ukoliko su ovi organizmi ugroženi, ugrožen je i ceo lanac ishrane - životinje koje se hrane planktonima i algama ostaju bez hrane. Na kraju, morski plodovi postaće nepristupačni ljudima i sve više skuplji.

Pošto je tepih smeća daleko od obala bilo koje države, nijedna neće da preuzme odgovornost ili da finansira čišćenje.

Pomenuti Čarls Mur je rekao da bi "čišćenje tepiha" svaku državu dovelo do bankrota. Ipak, postoje organizacije koje su rad posvetile tome da se tepih smeća ne uvećava.

Čišćenje nije lako jer mreže koje mogu da kupe deliće plastike tako pokupe i sitne organizme. Čak iako bi se dizajnirala mreža koja bi mogla sa sakupi samo otpad, površina okeana je tolika da bi to bio mukotrpni posao.

Jedna studija američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu je pokazala da bi 67 brodova za godinu dana moglo da raspremi manje od jednog procenta Severnog Pacifika.

Zato, stručnjaci se slažu da se mora ograničiti ili eliminisati upotreba plastike.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi