Šta zapravo piše u izveštaju koji je doveo do naloga za hapšenje Putina? Pun je kontradiktornosti koje se ne mogu ignorisati

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je sredinom marta nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimir Putina zbog navodnog ratnog zločina - nezakonite deportacije stotina dece iz Ukrajine. 

Posebno se ističe da se deca odvode u "mrežu kampova" u Rusiji, a čitav nalog je zasnovan na izveštaju Humanitarne istraživačke laboratorije (HRL) Univerziteta Jejl, koju finansira američki Stejt department.

Izveštaj sadrži mnoge kontradiktornosti, a direktor HRL-a Natanijel Rejmond i sam je dao nekoliko oprečnih izjava, na osnovu čega se može zaključiti da postoje "rupe" u načinu na koji se rusko rukovodstvo optužuje za navodne ratne zločine.

AP Photo/Mike Corder, File

Generalni tužilac haškog suda Karim Kan 17. marta je saopštio da je izdat nalog za hapšenje predsednika Putina i ruske komesarke za ljudska prava Marije Lvove-Belove.

Tvrdnje da su krivi za nezakonite deportacije dece inspirisale su zapadnjačke komentatore da  porede Putina čak i sa Hitlerom, što se redovno događa otkad je počeo rat u Ukrajini. 

- Nalog za hapšenje je izdat jer je Putin odgovoran za to što je najmanje 16.000 ukrajinske dece oteto od svojih porodica i poslato u Rusiju. To je isto činio i Hitler tokom Drugog svetskog rata - rekao je američki senator, republikanac Lindzi Grejem, jedan od najagresivnijih ratnih huškača u SAD.

Sporan izveštaj

Nalog za hapšenje je zasnovan na istraživanju HRL-a, ali treba imati na umu da tu organizaciju finansira Stejt department, tačnije Biro za operacije konflikta i stabilizaciju.

Rejmond je u razgovoru za CNN rekao da izveštaj nudi dokaze da se hiljade dece drže kao taoci.

- Suočavamo se sa najvećom mrežom dečjih kampova u 21. veku - naveo je Rejmond za CNN.

AP Photo/Felipe Dana

Međutim, kada ga je pozvao nezavisni novinar Džeremi Lofredo, rekavši da je sam posetio jedan od tih kampova u Rusiji, Rejmond je izneo sasvim drugačije tvrdnje.

Kako je naveo, većina kampova koje su istraživali zapravo obezbeđuje edukativno-kulturne programe.

Naime, u zapadnim izveštajima se prećutkuje činjenica da "oteta" deca dolaze iz ruskih porodica i da oblast Donbasa većinom čine etnički Rusi, zbog čega se, između ostalog, i vodi rat sa ukrajinskim snagama još od 2014. godine.

Drugo, deca na nekoliko dana odlaze u škole u Rusiji da bi se makar nakratko udaljila od borbi i kako bi im se osiguralo da imaju redovne obroke, ili kako bi učestvovala u određenim rekreativnim programima. Nakon završetka programa, sva deca se vraćaju svojim roditeljima. 

Zapravo, u izveštaju HRL-a se priznaje da većina kampova pruža besplatne rekreativne programe, a zaključuje se i da nema dokaza o lošem tretmanu dece.

Izveštaj je zasnovan i na satelitskim snimcima, objavama sa Telegrama i člancima ruskih medija, što znači da istraživači nisu lično bili na terenu niti su mogli da se uvere da se deca drže u nehumanim uslovima. HRL napominje da nisu tražili pristup kampovima jer ne obavljaju istrage na terenu.

Alexei Babushkin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Ipak, sve to je očigledno bilo dovoljno da se izda nalog za hapšenje Putina.

Kamp za mlade

Sa druge strane, američki novinar Džeremi Lofredo je u novembru 2022. godine boravio u Rusiji i obišao je jedan od kampova u Moskvi koji ugošćava mlade iz zaraćenog Donbasa. Upravo takvi kampovi se u izveštaju HRL-a opisuju kao mesta gde se oteta deca nasilno uče ruskom jeziku i ruskim vrednostima ili se drže u surovim uslovima.

Lofredo je u kampu "Donbas ekspres", smeštenom u hotelu iz sovjetske ere u mestu Pokrovskoje, nadomak prestonice Rusije, naišao na decu koja su pohađala časove iz klasične muzike. Roditelji muzički nadarene dece su ih upisali na taj program, a jedan od tamošnjih profesora je i violinista Peter Lundstrem.

- U mogućnosti smo da ovde dovedemo 80 dece iz Donjecka i Luganska. To su talentovani mladi muzičari, koji ovde borave 12 dana - rekao je Lundstrem novinaru.

Ipak, ako je izveštaj HRL-a nešto pogodio, to je da se odlazak u kampove zaista krije jer, u očima ukrajinskih vlasti, putovanje u Rusiju je poput kolaboracije sa neprijateljem.

- Mnoge porodice u Ukrajini ne žele da se išta zna o njihovim iskustvima sa kampovima jer se plaše da bi mogli biti okarakterisani kao saradnici neprijatelja - navodi se u izveštaju.

Lundstrem tvrdi da se u Donbasu i deca, za koju se sazna da dobijaju pomoć od Rusije, podvrgavaju nasilju. Kako je rekao, deca iz Donbasa odrastaju u regionu u kome ukrajinske vlasti sistematski zabranjuju ispovedanje pravoslavne vere, žele da ukinu ruski jezik i slično.

- Mi nismo organizovali "Donbas ekspres" iz političkih razloga. Nećemo govoriti "Rusija zauvek", na primer. Ovde smo da pomognemo deci. Ali, naravno, mi smo Rusi - rekao je profesor.

Ko je čovek koji je uticao na izdavanja naloga za hapšenje Putina?

Natanijel Rejmond, stručnjak za tehnologije, radio je na nekoliko univerziteta i međunarodnih nevladinih organizacija, a tvrdi da je služio u timu MKS-a za savetodavno-tehnička pitanja.

Pre nego što je postao predavač na Jejlovoj školi za javno zdravlje, radio je za glumca Džordža Klunija, koji je svojevremeno prikupljao novac za narod Darfura u Sudanu i tako privukao pažnju svetske javnosti na njihove muke i probleme.

- Za Džordža Klunija brojim tenkove iz svemira - rekao je Rejmond "Gardijanu" 2012, misleći na izučavanje satelitskih snimaka kojima su se dokumentovala navodna kršenja ljudskih prava.

Rejmon je Lofredu preko telefona poručio da je 2021. stigao u HRL i da je imao zadatak da otkrije da li avganistanska vlada krši prava manjine Hazara i da to dokumentuje. Međutim, kako se približila mogućnost da će ruske trupe ući u Ukrajinu, misija se promenila.

Youtube/Yale Global Justice Program

- Naš prvobitni koncept operacija je bio Avganistan. A onda smo se prebacili na Ukrajinu. Dve nedelje pre ulaska ruskih trupa rečeno nam je da budemo u pripravnosti i da formiramo grupu - rekao je.

Prema njegovim rečima, američki Nacionalni obaveštajni savet je "dosta vršio pritisak" na njegov tim kako bi se pratile ruske operacije, tačnije, premeštanja građana iz istočne Ukrajine u Rusku Federaciju.

- Proveli smo leto i jesen pokušavajući da utvrdimo kako to da izvedemo. Tek u oktobru 2022. smo shvatili kako da radimo - upadali smo u ruske VPN mreže, predstavljajući se kao ruski građani koji gledaju lokalne naloge na Vkontaktu - rekao je.

Na pitanje zašto nisu posetili neke od lokacija u Rusiji, poput škole "Donbas ekspres", Rejmond je istakao: "Mi smo persona non grata. Smatra se da smo produžena ruka američke obaveštajne službe."

Iako ističe da usko sarađuje sa američkom obaveštajnom službom i Stejt departmentom, Rejmond je negirao da je HRL-ovo fokusiranje na navodne ruske zločine zasnovano na finansiranju američke vlade.

Inače, odluka Međunarodnog krivičnog suda da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika ne samo da je nelegalna već i suprotna pravilima na kojima počiva sam taj sud, smatraju mnogi analitičari i pravnici, zato što Rimski statut predviđa da lideri država imaju imunitet.

Osim toga, ni Rusija ni SAD nisu potpisnice statuta MKS-a.

I dok bi po pravilu brojne države imale pravo da uhapse Putina ukoliko bi se našao na njihovoj teritoriji, već je nekoliko zemalja, poput Mađarske ili Južne Afrike, saopštilo da to neće učiniti.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi