Hoće da hapse Putina, a sami ne priznaju MKS! Amerikanci imaju zakon po kome mogu da izvrše invaziju na Hag?!

Dvadeset godina nakon što su SAD pokrenule invaziju na Irak, zvaničnici Pentagona su sprečili Vašington da sa Međunarodnim krivičnim sudom deli dokaze koje su prikupile američke obaveštajne agencije o navodnim zločinima ruskih snaga u Ukrajini.

Naime, američki vojni lideri su zabrinuti da bi pomoć Haškom sudu u istrazi protiv Rusa mogla da stvori presedan koji bi doveo do krivičnog gonjenja samih Amerikanaca. 

Vašington je dugo kritikovao Međunarodni krivični sud (MKS) zbog "nedovoljne provere i ravnoteže" u pogledu autoriteta svojih tužilaca i sudija i "nedovoljne zaštite od politizovanog krivičnog gonjenja ili drugih zloupotreba".

Ni SAD ni Rusija nisu članice, odnosno potpisnice, MKS-a u Hagu koji se bavi ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Ukrajina takođe nije članica, ali je sudu predala nadležnost da istražuje zločine počinjene na njenoj teritoriji.

AP Photo/Peter Dejong, File

Američka vlada je godinama veoma kritična prema tom sudu i u početku se borila da se ograniči njegov mandat, a kasnije se žestoko usprotivila mogućim istragama američkih zločina ili dela koje su počinili njeni saveznici, poput Izraela. Vašington se na sve načine trudio da zaustavi istragu zločina u Avganistanu koje su počinile američke trupe.

Nemogućnost suda da izvede SAD pred lice pravde za zločine u Iraku, Avganistanu i drugim državama znači da su mnoga nepočinstva ostala nekažnjena.

Ipak, rat u Ukrajini je okupio zapadne zemlje da traže pravdu, iako je same izbegavaju.

Iako administracija predsednika Džoa Bajdena, uključujući Stejt department i Ministarstvo pravde SAD, podržava to da Vašington sa MKS-om deli informacije o navodnim ruskim zločinima u Ukrajini, zvaničnici Ministarstva odbrane nisu bili oduševljeni time.

AP Photo/Evan Vucci

Iz Stejt departmenta su naveli da ne veruju da MKS treba da ima jurisdikciju nad zemljama koje nisu članice, ali nisu naveli zašto bi onda Rusija trebalo da predstavlja izuzetak od tog pravila. Takođe, nisu ni precizirali kakve tačno informacije o ruskim trupama bi trebalo da prilože sudu.

SAD žele čvrste garancije da MKS niti bilo koja druga institucija međunarodnog prava neće krivično goniti nijednog američkog zvaničnika.

Takođe, ne može se očekivati da će SAD podržavati istragu izraelskih zločina nad Palestincima, primera radi, prenosi "Intersept".

Kada su SAD okupirale Irak u martu 2003. godine, to nisu učinile iz samoodbrane niti uz dozvolu Saveta bezbednosti UN, što je rat činilo nezakonitim prema međunarodnim standardima.

Pošto ni Irak ni SAD nisu potpisnice Međunarodnog krivičnog suda, on nikada nije imao jurisdikciju da istražuje američke potencijalne zločine. Velika Britanija jeste članica, pa je sud dvaput pokretao preliminarnu istragu o zločinima britanskih trupa u Iraku, ali ju je i dvaput zatvarao.

Kako istraga britanskih zločina nije nikada daleko odmakla, a o aktivnostima američkih vojnika se nikada nije ni diskutovalo, MKS se dugo bori sa poljuljanim kredibilitetom.

SAD vs MKS

Američka vlada se dugo protivi radu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

Štaviše, 2002. godine, mesec dana nakon što je sud počeo sa radom, Kongres je doneo Zakon o invaziji Haga (Zakon o zaštiti pripadnika američke vojske), kojim Vašington štiti američke državljane od međunarodnog krivičnog gonjenja tako što može da koristi vojnu silu kako bi ih oslobodio. Drugim rečima, SAD mogu vojskom krenuti na haški sud kako bi odande izbavili pritvorene američke državljane ili njihove saveznike.

AP Photo/Laura Rauch, File

Osim toga, Amerika je potpisala desetine bilateralnih sporazuma sa drugim državama u kojima se traži da ne sarađuju sa sudom.

MKS su se usprotivili i 2010. godine, kada su tražili da sud može istraživati zločine države koja nije članica samo uz dozvolu Saveta bezbednosti, gde SAD, ali i Rusija, imaju pravo veta. Njihov zahtev je tada prihvaćen.

Koliko SAD ne priznaju MKS pokazuje i to što je administracija Donalda Trampa svojevremeno uvela sankcije protiv tužiteljke Fatu Bensude i još jednog višeg tužioca, što je bio prvi takav potez američke vlade protiv zvaničnika međunarodnog tela.

Bajdenova administracija je zauzela blaži stav prema sudu u Hagu, pa je Stejt department ukinuo pomenute sankcije.

Mikhail Klimentyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Nakon objave da je MKS izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, Džo Bajden je rekao: "Pa, mislim da je to opravdano. Ali ni mi ne priznajemo taj sud." Samo ta izjava dovoljno govori o dvostrukim standardima koji vladaju u svetu i da je, prema svemu sudeći, šansa da Putin zaista bude uhapšen ne mala, nego nezamisliva.

Kremlj: Ne uznemirava nas odluka MKS

Kremlj je potpuno miran povodom neprijateljskih manifestacija protiv ruskog predsednika Vladimira Putina kao što je izdavanje naloga za njegovo hapšenje od strane Međunarodnog krivičnog suda (MKS), izjavio je portparol šefa ruske države Dmitrij Peskov.

- Mi ovo prihvatamo opušteno. Sve pažljivo pratimo i nastavljamo da radimo. Predsednik nastavlja da radi - rekao je Peskov.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, Pool

Ruski istražni komitet saopštio je da je pokrenut krivični postupak protiv sudija i tužilaca MKS, koji su prošlog petka izdali nalog za hapšenje predsednika Rusije.

Komitet, koji je nadležan za istraživanje teških zločina, saopštio je da nema osnova za Putinovu krivičnu odgovornost, jer šefovi država uživaju apsolutni imunitet od jurisdikcije stranih država.

Postupci tužilaca MKS ukazuju na izvršenje krivičnog dela po ruskim zakonima, jer svesno optužuju nedužno lice za zločin i pripremaju napad na predstavnika strane države koji uživa međunarodnu zaštitu, s ciljem da zakomplikuju međunarodne odnose.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi