Na vlasti svega nekoliko sati, pa i minuta: Ovi svetski lideri su imali najkratkotrajnije mandate
Njima nije bilo suđeno da uvedu ikakve promene tokom svoje kratke vladavine
Kada se biraju predsednici ili premijeri ne očekuje se da će neki od njih provesti određeni broj dana, nedelja i meseci u službi vlade i naroda. Još duži period vladavine očekuje se kada monarsi stupe na tron, jer većina njih na njemu provede nekoliko decenija.
Iako rukovodeće pozicije mogu biti vezane za mandat ili biti teoretski doživotne, splet okolnosti nije uvek onakav kako se predviđa. Državni udari, prerane smrti, skandali, sve to može dovesti do brzog i iznenadnog završetka mandata. Od nasilnog svrgavanja predsednika ili glatke tranzicije između premijera, kratko vreme na funkciji može dovesti do toga da pojedinac bude potpuno zanemaren i zaboravljen.
Tako smo u poslednjih nekoliko meseci bili svedoci brzih smena šefova vlada u nekoliko država. Poslednji od njih je Kiril Petkov, premijer Bugarske, koji je na funkciji bio svega osam meseci. Pre njega je Mario Dragi, posle samo 18 meseci na vlasti, podneo ostavku na mesto premijera, iako je do danas ostao vršilac dužnosti dok se ne formira novoizabrana vlada.
Premijerka Švedske Magdalena Anderson podnela je prošlog novembra ostavku nekoliko sati nakon što ju je imenovao parlament i nakon što njen budžet nije prošao, da bi se pet dana kasnije vratila na vlast i ostala šefica vlade sve do izbora održanih prošlog meseca.
Pročitajte još:
I u Austriji je došlo do brze promene kancelara prošle godine kada je na mesto Sebastijana Kurca došao Aleksander Šalenberg, koji je šef vlade bio nepuna dva meseca, od 11. oktobra do 6. decembra.
U nastavku navodimo imena koja su ušla u istoriju po kratkotrajnosti svoje vladavine.
Francuski kralj Luj XIX vladao je manje od 30 minuta
Wikipedia
Oženjen najstarijom ćerkom Marije Antoanete i kralja Luja XVI, Marijom Terezom, Luj Antoan je nakratko vladao Francuskom 1830. Luj Antoan je svoj rani život proveo van Francuske, a u nju se vratio kako bi se borio za rojaliste protiv Napoleona tokom 1810-ih.
Kao najstariji sin Šarla X od Francuske, Luj Antoan, vojvoda od Angulema, postao je Luj XIX kada je njegov otac abdicirao, ali je navodno abdicirao 20 minuta nakon što je njegov otac učinio isto.
Mihail II je bio car Rusije oko 18 sati
Wikipedia
Velikog kneza Mihaila Aleksandroviča na čelo ruske vlade postavio je njegov brat, car Nikolaj II. Kada je Nikolaj II abdicirao 15. marta 1917. u korist svog brata Mihaila, jer mu nije dozvoljeno da za naslednika imenuje sina pošto su revolucionari bili podeljeni u dva tabora - jedan je zahtevao da se potpuno ukine monarhija, a drugi da novi imperator postane Mihail.
U početku Mihail nije ni prihvatio ni odbio tu poziciju. Nakon sastanka sa predstavnicima nove privremene vlade dan nakon što je Nikolaj II abdicirao, Mihail je izdao saopštenje. On je pozvao „sve građane Ruske imperije da se potčine“ vladi, manje-više pristajući da služi kao figura dok izabrano telo bude „sprovodilo volju naroda odlučivanjem u okviru novog oblika vlasti“.
To je prihvatio predsednika privremene vlade Georgij Lavov, ali tada se pobunio budući predsednik Aleksandar Kerenski pretći revolucijom. Pod njegovim uticajem je sastavljen dokument koji je novi imperator morao da potpiše. U njemu je stajalo da će Mihail Aleksandrovič prihvatiti krunu samo ako mu je ponudi narodno predstavništvo. U trenutku kada je potpisao ovaj dokument 16. marta 1917. to je bilo prihvaćeno kao abdikacija jer je on za tih nekoliko sati po ruskom zakonu bio imperator, a Kerenski nije hteo da dopusti glasanje narodnog predstavništva na ovu temu.
Između abdikacije Nikolaja II i potpisivanja Mihailovog manifesta prošlo je otprilike 16 do 20 sati.
Sijaka Stivens je bio šef države sa najkraćim i najdužim stažom u Sijera Leoneu
Profimedia
Usred političkih promena u Sijera Leoneu tokom 1960-ih i 1970-ih, Sijaka Stivens je postao premijer 21. marta 1967. na svega nekoliko minuta. Istog dana je svrgnut u vojnom udaru koji je predvodio jedan od njegovih rivala.
Stivens se vratio u Sijera Leone da bi bio premijer 1968. i postao prvi izabrani predsednik nove republike 1971. Stivens je bio predsednik do 1985. godine.
Pedro Laskurain je vladao Meksikom manje od sat vremena
Wikipedia
Mandat Pedra Laskuraina smatra se najkraćim predsedničkim mandatom u istoriji. Laskurejn, koji je prethodno bio gradonačelnik Meksiko Sitija 1910. godine, bio je ministar spoljnih poslova za vreme novoizabranog predsednika Fransiska Madera 1912. i 1913. Nakon što je Madero smenjen vojnim udarom u februaru 1913, Laskurain je postao predsednik.
Ovo je jednostavno trebalo da legitimiše državni udar, koji je predvodio general Viktorijano Huerta, i posluži kao prelazni trenutak dok Huerta preuzme funkciju za sebe. Istoričari procenjuju da je Laskurain bio predsednik otprilike 45 minuta.
Pedro Karmona je predsednik Venecuele svega nekoliko sati
Profimedia
Kada je 2002. godine došlo do pokušaja uklanjanja Uga Čaveza sa vlasti, zaverenici su odlučili da biznismen Pedro Karmona zameni venecuelanskog diktatora na mestu šefa države. Karmona je bio na vlasti manje od jednog dana, a za to vreme je ukinuo ustav iz 1999. i raspustio nekoliko vladinih institucija.
Čavez je ponovo preuzeo vlast u Venecueli nekoliko dana nakon puča. Karmona je kasnije rekao da nije bio deo bilo kakvog plana za zbacivanje Čaveza, već da je „pozvan da popuni vakuum moći koji je nastao i da formira prelaznu vladu“, jer je, kako mu je rečeno, Čavez podneo ostavku.
Vilijam Henri Harison umro je 32 dana nakon što je postao predsednik SAD
Wikipedia
Vilijam Henri Harison bio je deveti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. On je takođe američki predsednik koji je obavljao funkciju najmanje vremena i prvi predsednik koji je umro dok je bio na funkciji.
Harison je položio zakletvu 4. marta 1841. Veruje se da je njegovo odbijanje da nosi kaput ili šešir tog dana možda doprinelo upali pluća koja ga je ubila 4. aprila. Neki naučnici, međutim, pripisuju njegovu preranu smrt tifusnoj groznici.
Italijanski premijer Tomazo Titoni bio je na funkciji 16 dana
Wikipedia
Kao premijer Kraljevine Italije od 12. do 28. marta 1905. Tomazo Titoni je došao na funkciju kada je Đovani Đoliti podneo ostavku. Đoliti je podneo ostavku tokom drugog mandata, a 1906. ponovo je postao premijer.
Titoni je bio ministar spoljnih poslova pod Đolitijem, a na toj poziciji zadržao se na toj ulozi i tokom Đolitijevih kasnijih mandata.
Karlos Luz tri dana bio predsednik Brazila
Wikipedia
Karlos Luz je bio predsednik sa najkraćim stažem u istoriji Brazila, od 8. do 11. novembra 1955. godine, a nekoliko njegovih prethodnika je tehnički držalo tu titulu nikada ne ušavši u kancelariju.
Rodrigez Alveš je bio izabran za predsednika Brazila 1918. godine, ali je umro tokom globalne pandemije gripa pre nego što je preuzeo dužnost, dok je Hulio Prestes izabran 1930. godine, ali je zbačen pre nego što je ikada zvanično postao predsednik.
Godine 1954. brazilski predsednik Žetulio Vargas pristao je da uzme odsustvo i potom izvršio samoubistvo. Potpredsednik Žoao Kafe preuzeo je funkciju predsednika i odslužio je ostatak Vargasovog mandata.
Godine 1955. Cafe je tvrdio da je previše bolestan da bi nastavio, a u to vreme je Karlos Luz, tadašnji šef Predstavničkog doma, preuzeo dužnost. Bio je predsednik tri dana u novembru - sve dok ga nije smenio jedan od njegovih generala.
Jozef Gebels je na jednu noć bio nemački kancelar
Profimedia
Kada je Adolf Hitler izvršio samoubistvo 30. aprila 1945, Jozef Gebels je preuzeo dužnost nemačkog kancelara. Međutim, pošto je bio bivši ministar propagande i jedini preživeli visoki oficir u Nacističkoj partiji, Gebelsov mandat je bio kratak.
Dan nakon što je zamenio Hitlera Gebels i njegova supruga Magda otrovali su svojih šestoro dece, navodno im dajući morfijum i cijanid, a zatim su se i sami ubili.
Kristofer Okoro Koul je bio predsednik Sijera Leonea dva dana
Facebook/Sierra Leone People
Političar Kristofer Okoro Koul služio je kao predstavnik Sijera Leonea u Ujedinjenim nacijama i ambasador u Sjedinjenim Državama tokom 1960-ih. Godine 1970. postao je glavni sudija najvišeg suda Sijera Leonea, a 1971. imenovan je za generalnog guvernera zemlje.
Nakon brojnih vojnih pobuna početkom 1971. godine Sijera Leone je u aprilu postao republika. Koul je nakratko položio zakletvu kao predsednik 19. aprila, a 21. ga je zamenio Sijaka Stivens, koji je izabran za tu funkciju.
Ajvi Macepe-Kasaburi - dva puta predsednica Južne Afrike, ali na funkciji samo četiri dana
AP Photo/ Ricardo Moraes
Ajvi Macepe-Kasaburi ušla je u istoriju kao prva žena predsednica Južnoafričke Republike 2005. godine, a u kancelariju se vratila tri godine kasnije. Godine 2005. postala je vršilac dužnosti predsednika na tri dana, a 2008. je vodila Južnu Afriku oko 14 sati.
Drugi put je na tu poziciju došla nakon ostavke predsednika Taboa Mbekija u septembru 2008. Kao član kabineta, Macepe-Kasaburi je postavljena na funkciju dok Halema Motlante ubrzo nije položio zakletvu.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari