Tamo su čak i psi "navučeni" na drogu: Potresni prizori iz Kabula gde vlada potpuni očaj, narkomani leže po brdima i ispod mostova (FOTO)

Stotine muškaraca "navučenih" na heroin, opijum i met prekrili su brda koja gledaju na Kabul.

Neki od njih su u šatorima, a drugi leže u prašini.

Psi su se, takođe, teturali, jer im Avganistanci ponekad daju drogu, a tela predoziranih životinja mogu se videti u đubretu.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Muškarci tumaraju, sami i u tišini, klizeći od zaborava i očaja do smrti.

- Pored tebe je mrtav čovek - rekao je jedan Avganistanac fotografu agencije AP Ebrazimu Noruziju, koji je zabeležio potresne prizore.

- Tu smo ranije nekog sahranili - dodao je drugi.

Jedan čovek je ležao s licem zabijenim u blato, ne pomerajući se. 

"U redu je umreti"

Noruzi mu je prodrmao ramena i upitao ga da li je živ. Pomalo je okrenuo glavu, odgovorivši da jeste.

- Umireš. Pokušaj da preživiš - rekao je fotograf.

- U redu je. U redu je umreti - poručio mu je iscrpljenim glasom.

Neko mu je dodao lulu sa heroinom i to mu je dalo malo energije.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Kako je rekao, zove se Davud, i nogu je izgubio pre 10 godina u eksploziji mine. Nakon toga nije mogao da pronađe posao i život mu se raspao. Okrenuo se drogama kako bi zaboravio na tužnu svakodnevicu.

Zavisnost od droga je dugogodišnji problem Avganistana, koji je najveći svetski proizvođač opijuma i heroina, a odnedavno i veliki izvor kristal meta.

Uporno siromaštvo i decenije rata dovele su mnoge porodice do propasti.

Čini se da se problem samo pogoršava jer se ekonomija urušila nakon što su talibani ponovo došli na vlast u avgustu prošle godine, a priliv novca iz inostranstva je nestao. Porodice koje su se nekada snalazile danas jedva krpe kraj s krajem, a mnogi ne mogu da priušte ni hranu. Milioni su upali u neverovatno siromaštvo.

Rastući broj narkomana može se videti u Kabulu i na obodu grada, a žive u parkovima, kanalizacionim odvodima, pod mostovima ili su rasuti po brdima i proplancima.

Istraživanje UN iz 2015. je procenilo da je oko 2,3 miliona ljudi koristilo droge te godine, što je u to vreme činilo pet odsto celokupnog stanovništva.

Sedam godina kasnije, broj zavisnika nije poznat, ali se smatra da se znatno povećao.

Talibani su, stupanjem na vlast, krenuli u agresivnu kampanju uništavanja useva maka. Istovremeno, nasledili su politiku prethodne vlasti kojom se narkomani okupljaju i šalju u kampove.

Primera radi, talibani su jedne letnje večeri upali u dve oblasti gde se zavisnici okupljaju, ispod mosta i na brdima. Okupili su oko 1.500 ljudi koje su ukrcali u kamione i automobile i odveli ih u bolnicu za lečenje zavisnosti "Avisena". U pitanju je nekadašnja američka vojna baza koja je 2016. pretvorena u kliniku za lečenje zavisnosti od narkotika.

Narkomani su obrijani do glave i u barakama držani 45 dana. Nisu primili nikakvu terapiju dok su se skidali sa droge.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Kamp nema dovoljno sredstava ni za prehranu pacijenata otkad su talibani stupili na vlast.

Međutim, ti kampovi ne čine mnogo u borbi sa drogama. Samo nedelju dana nakon racije, brda i mesta ispod mosta su ponovo bila puna.

Među zavisnicima je bio i jedan muškarac sa baterijskom lampom koji je zagledao narkomane. Tražio je svog brata koji se "navukao" na drogu pre nekoliko godina i napustio kuću. Ide od mesta do mesta u potrazi za njim.

- Nadam se da ću ga jednog dana naći - rekao je.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Smrad kanalizacije i đubreta ispod mosta u Kabulu je nepodnošljiv. Nazer, u svojim tridesetim godinama, čini se da je poštovan među drugim zavisnicima jer rešava sporove među njima i prekida tuče.

Kako je rekao, dane uglavnom provodi ispod mosta, ali do svoje kuće ide s vremena na vreme. Narkomanija je rasprostranjena u celoj njegovoj porodici. 

- Svakog dana ovde ima sve više i više ljudi... Nema kraja - istakao je.

Kada neko od njih umre, od predoziranja, gladi ili od života u prljavšitini, nema dostojanstva ni u smrti. Ponekad ih "saborci" ili članovi porodice sahrane, a drugi budu ostavljeni da istrule, pa ih možda čak pojedu i psi.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Jedu mačke, a ima i kanibalizma

Uslovi koji vladaju u ustanovama za lečenje zavisnosti su užasavajući. U krevetima spavaju i po trojica muškaraca, dobijaju malo hrane, pa su primorani da jedu bilo šta kako bi zavarali glad, a prema navodima pojedinih stranih medija, pribegavaju i jedenju mačaka, pa čak i kanibalizmu.

- Ubili su čoveka i zapalili vatru. Pojeli su mu utrobu - rekao je jedan od zavisnika danskom novinaru.

Kako je naveo izvesni Abdul, uobičajeno je da pacijenti ne jedu nekoliko dana i da ima i onih koji padaju mrtvi od iznemoglosti i gladi.

- Jeli su mačke u parku - rekao je Abdul Danskom radiju (DR), koji je posetio zloglasnu ustanovu.

Doktori koji vode ustanovu žele da pomognu, ali su im ruke vezane jer plate nisu redovne, pa često moraju da izdvajaju sredstva iz sopstvenih ušteđevina.

Ipak, portparol talibana Hasibula Ahmadi je negirao pomenute navode.

- Ti ljudi su bolesni i ne znaju šta pričaju - poručio je on.

AP Photo/Felipe Dana

Nakon što je Avganistan ponovo pao u ruke talibana, neizvesna je sudbina mnogih Avganistanaca. Dobro je poznato da žene pod njihovom vlašću nemaju gotovo nikakva prava, iako su militanti uveravali da će promeniti svoju ideologiju.

Ipak, veoma brzo se ustanovilo da je devojkama zabranjeno da se školuju, a ne smeju ni da se kreću bez pratnje.

Osim toga, narodu preti velika glad, jer nema ni međunarodne pomoći, a zemlja je pod sankcijama. Ujedinjene nacije upozoravaju da Avganistanu preti najgora humanitarna katastrofa na planeti.

AP Photo/Felipe Dana

Jedini biznis koji cveta

Pandemija koronavirusa je mnoge industrije u Avganistanu bacila na kolena, ali jedan sektor i dalje cveta, a to je trgovina opijumom.

Veruje se da je Avganistan izvor za više od 90 odsto opijuma u svetu, a od njega se prave heroin i drugi opijati.

U Avganistanu se koristi više obradivog zemljišta za uzgajanje maka nego što je slučaj sa uzgajanjem koke u Latinskoj Americi. Proizvodnja ove droge direktno upošljava oko pola miliona ljudi.

Zemlja je već dugo povezana s heroinom, a poslednjih godina se povećala proizvodnja kristal meta.

AP photo

Prema jednom izvoru, oko 3.000 kilograma kristal meta se napravi svakog dana u više od 500 improvizovanih fabrika.

Rast proizvodnje ove droge povezuje se sa efedrom, biljkom koja se lokalno zove oman, od koje se pravi ključni sastojak droge - efedrin.

Talibani, koji su nekada naplaćivali porez na efedru, nedavno su proglasili zabranu uzgajanja te biljke.

Međutim, smatra se da, za sada, dozvoljavaju narko-laboratorijama da nastave sa radom.

Jedan Avganistanac je za BBC rekao da je zabrana efedre samo dovela do porasta cena meta preko noći, a da proizvodnja nije prestala.

Nije preterano teško uzgajati opijum. Mak raste u toplim i suvim uslovima, daleko od močvara i vetra, tako da je većina srednje i zapadne Azije pogodno tle za njegovu proizvodnju.

AP photo

Posebno se uzgaja u južnim avganistanskim provincijama, poput Helmanda, nadomak tromeđe gde se zemlja sastaje sa Pakistanom i Iranom.

U punom cvatu, polja maka izgledaju spektakularno, a pod cvetovima se mogu naći mahune semena koje farmeri potom cede kako bi se dobila smola. Ona se zatim transportuje tzv. južnom rutom, kroz Pakistan ili Iran, ali dosta se “prospe” usput, što u tim oblastima utiče i na porast broja zavisnika.

Broj Avganistanaca koji žive u siromaštvu se od 2007. do 2016. povećao sa devet na 19,3 miliona.

Prema jednom istraživanju Galupovog instituta, Avganistanci su proglašeni za najtužnije ljude na svetu.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi