Narkomani tumaraju Kabulom kao duhovi: Odvode ih u klinike u kojima vlada pravi horor, kruže priče i o kanibalizmu (FOTO)

Kada su talibani ponovo došli na vlast, zavetovali su se da će se obračunati sa trgovinom drogom i velikom zavisnišću od narkotika koja vlada u toj zemlji.

Militanti sprovode racije u Kabulu u kojima kupe beskućnike, koji često žive ispod mostova, i odvode ih u centre za rehabilitaciju. Veliki broj muškaraca zavisan je od heroina i metamfetamina koji se naširoko proizvode u Avganistanu.

Nakon racija, u centre odvode i po 150 zavisnika. Kada ih okupe, prvo ih tuku, a onda šalju u bolnicu za lečenje zavisnosti "Avisena" u predgrađu prestonice.

Na tom mestu nekada je bio kamp "Feniks", vojna baza koju je uspostavila američka vojska 2003. godine, a danas služi za lečenje narkomana. U njemu može da smesti oko 1.000 ljudi, ali ih često ima triput više.

Talibani narkomanima oduzmu sve što poseduju - drogu, novčanike, prstenje, upaljače... i onda sve to zapale. Većina članova porodica zavisnika ne zna gde su oni odvedeni.

- Te ljude praktično kidnapuju tokom tri meseca i drže ih pod ključem. Primiće skromnu medicinsku pomoć, a na njihove potrebe neće odgovoriti. Čim ih puste, nastaviće da se drogiraju - rekao je Met Sautvel, britanski tehnički savetnik za pitanja narkomanije pri NVO u Avganistanu, a preneo je "Vajs njuz". Inače, Sautvel je imao priliku da poseti "Avisenu".

Talibani se protive konzumiranju droga jer smatraju da je to protivno islamu. Pojedini zdravstveni radnici se slažu sa tim načelima, pa odobravaju njihove stroge metode.

- Upotreba sile je jedini način da se tretiraju ovi ljudi - rekao je za AP doktor Fazalrabi Majar.

Avganistan je jedan od najvećih svetskih proizvođača heroina i prepoznatljiv je po svojim mnogobrojnim poljima maka, a u poslednje vreme cveta i proizvodnja metamfetamina. Međutim, to je dovelo i do zavisnosti koja razara zemlju.

Profimedia

Prema procenama, u Kabulu ima između 100.000 i 150.000 zavisnika od heroina. Mnogi od njih koriste i metamfetamine. Veliki broj onih koji su smešteni u bolnicama pati i od mentalnih bolesti.

Hodnicima tumaraju poput duhova, a iako pojedinci istuču da ne dobijaju dovoljno hrane, doktori kažu da je glad deo apstinencije i povlačenja droge iz organizma.

- Mesto je nalik na koncentracioni logor, jer ljudima obriju glave i onda im daju pidžame da obuku - dodao je Sautvel.

Užasni uslovi

Uslovi koji vladaju u ustanovama za lečenje zavisnosti su užasavajući. U krevetima spavaju i po trojica muškaraca, dobijaju malo hrane, pa su primorani da jedu bilo šta kako bi zavarali glad, a prema navodima pojedinih stranih medija, pribegavaju i jedenju mačaka, pa čak i kanibalizmu.

- Ubili su čoveka i zapalili vatru. Pojeli su mu utrobu - rekao je jedan od zavisnika danskom novinaru.

Kako je naveo izvesni Abdul, uobičajeno je da pacijenti ne jedu nekoliko dana i da ima i onih koji padaju mrtvi od iznemoglosti i gladi.

AFP/Profimedia

- Jeli su mačke u parku - rekao je Abdul Danskom radiju (DR), koji je posetio zloglasnu ustanovu.

Doktori koji vode ustanovu žele da pomognu, ali su im ruke vezane jer plate nisu redovne, pa često moraju da izdvajaju sredstva iz sopstvenih ušteđevina.

Ipak, portparol talibana Hasibula Ahmadi je negirao pomenute navode.

- Ovi ljudi su bolesni i ne znaju šta pričaju - poručio je on.

Povratak u neizvesnost

Avganistan je doživeo ekonomski kolaps posle haotičnog povlačenja američke vojske prošlog avgusta, nakon 20 godina ratovanja u toj zemlji. 

Tokom dve haotične avgustovske nedelje, sprovedena je evakuacija više od 100.000 Avganistanaca, a među njima su bili mnogi koji su godinama sarađivali sa američkom administracijom i NATO i njihovim saveznicama. Međutim, veliki broj njih ostao je zarobljen u zemlji.

Profimedia

Nakon što je Avganistan ponovo pao u ruke talibana, neizvesna je sudbina mnogih Avganistanaca. Dobro je poznato da žene pod njihovom vlašću nemaju gotovo nikakva prava, iako su militanti uveravali da će promeniti svoju ideologiju.

Ipak, veoma brzo se ustanovilo da je devojkama zabranjeno da se školuju, a ne smeju ni da se kreću bez pratnje.

Osim toga, narodu preti velika glad, jer nema ni međunarodne pomoći, a zemlja je pod sankcijama. Ujedinjene nacije upozoravaju da Avganistanu preti najgora humanitarna katastrofa na planeti.

Jedini biznis koji cveta

Pandemija koronavirusa je mnoge industrije u Avganistanu bacila na kolena, ali jedan sektor i dalje cveta, a to je trgovina opijumom.

Veruje se da je Avganistan izvor za više od 90 odsto opijuma u svetu, a od njega se prave heroin i drugi opijati.

U Avganistanu se koristi više obradivog zemljišta za obradu opijuma nego što je slučaj sa uzgajanjem koke u Latinskoj Americi. Proizvodnja ove droge direktno upošljava oko pola miliona ljudi.

AP Photo/Felipe Dana

Trgovina drogom je veliki biznis u Avganistanu, a i pod talibanima ona buja.

Zemlja je već dugo povezana s heroinom, a poslednjih godina se povećala proizvodnja kristal meta.

Prema jednom izvoru, oko 3.000 kilograma kristal meta se napravi svakog dana u više od 500 improvizovanih fabrika.

Rast proizvodnje ove droge povezuje se sa efedrom, biljkom koja se lokalno zove oman, od koje se pravi ključni sastojak droge - efedrin.

Talibani, koji su nekada naplaćivali porez na efedru, nedavno su proglasili zabranu uzgajanja te biljke.

Međutim, smatra se da, za sada, dozvoljavaju narko-laboratorijama da nastave sa radom.

Jedan Avganistanac je za BBC rekao da je zabrana efedre samo dovela do porasta cena meta preko noći, a da proizvodnja nije prestala.

AP photo

Kako je rekao doktor Dejvid Mensfild, stručnjak za trgovinu drogom u Avganistanu, zabrana je naređena nakon što je usev već sakupljen, pa se pravi uticaj te mere ne može osetiti do sledeće žetve.

Mensfild, koji uz pomoć satelitskih snimaka proučava rad laboratorija, kaže da bi proizvodnja kristal meta mogla da nadmaši proizvodnju heroina, po kome je zemlja i poznata.

Samo dva dana od pada Kabula portparol talibana Zabihula Mudžahid obećao je da Avganistan pod talibanima neće biti narko-država.

- Avganistan neće biti mesto za uzgoj narkotika, pa bi međunarodna zajednica trebalo da nam pomogne da nađemo alternativno sredstvo za život za uzgajivače opijuma - izjavio je on.

Kako će talibani to da postignu, još nije sasvim jasno.

Heroinom protiv tužne svakodnevice

Nije preterano teško uzgajati opijum. Mak raste u toplim i suvim uslovima, daleko od močvara i vetra, tako da je većina srednje i zapadne Azije pogodno tle za njegovu proizvodnju.

Posebno se uzgaja u južnim avganistanskim provincijama, poput Helmanda, nadomak tromeđe gde se zemlja sastaje sa Pakistanom i Iranom.

AP Photo/Felipe Dana

Većina sistema za navodnjavanje potpomognuta je USAID-om, organizacijom koja se ponaša kao “CIA u javnosti”. U punom cvatu, polja maka izgledaju spektakularno, a pod cvetovima se mogu naći mahune semena koje farmeri potom cede kako bi se dobila smola. Ona se zatim transportuje tzv. južnom rutom, kroz Pakistan ili Iran, ali dosta se “prospe” usput, što u tim oblastima utiče i na porast broja zavisnika.

Između 2005. i 2015. godine broj odraslih zavisnika u Avganistanu skočio je sa 900.000 na 2,4 miliona, što znači da je svako treće domaćinstvo pogođeno ovom epidemijom. A na sve to treba dodati i 20-godišnji rat sa Zapadom.

Broj Avganistanaca koji žive u siromaštvu se od 2007. do 2016. povećao sa devet na 19,3 miliona.

Prema jednom istraživanju Galupovog instituta, Avganistanci su proglašeni za najtužnije ljude na svetu.

AP photo

To, naravno, nema veze samo sa Avganistanom. Širom sveta je za 71 odsto povećan broj smrti povezan sa opijatima u poslednjih 10 godina. Većina droge koju su proizveli avganistanski gospodari rata završi na ulicama zapadnih zemalja.

– Ne znam kako može biti slučajnost da imate eksplozivnu proizvodnju opijuma u Avganistanu i svetsku krizu kada je reč o zavisnosti od opijata – rekao je Metju Hoh, bivši kapetan u redovima američkih marinaca. Hoh je 2009. godine dao ostavku na svoju poziciju u Stejt departmentu jer se protivio daljoj okupaciji Avganistana.

Droga koja razara Ameriku pravi se u Kini, a onda na scenu stupaju i Meksikanci: Ovako izgleda smrtonosni biznis

Zvanično, američka DEA kaže da se sav opijum koji ulazi u SAD uzgaja u Latinskoj Americi, međutim, Hoh se ne slaže s tim.

– Kada vidite njihove izveštaje o proizvodnji u Meksiku i Južnoj Americi, jasno je da nema dovoljno hektara za proizvodnju kako bi se podmirile sve potrebe u SAD – naveo je on za Mint press.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi