Ko profitira od ukrajinske krize: Američki kongresmeni, istog dana kada je počela ruska operacija, kupili deonice moćnih proizvođača oružja

Ruske trupe ušle su u Ukrajinu 24. februara, a istog dana je republikanski kongresmen sa Floride Džon Raterford kupio akcije kompanije "Rejtion", velikog proizvođača oružja.

Inače, "Rejtion" proizvodi i projektile koje će SAD i NATO slati u Ukrajinu kao vid pomoći. U pitanju su rakete "Stinger" i protivoklopni raketni sistem "Džavelin", koje dve kompanije proizvode zajedno.

Kako prenosi Biznis insajder, Raterford je kupio akcije u vrednosti 15.000 dolara, dok je istovremeno na Tviteru poručio: "Ono što vidimo u Ukrajini je tragična posledica zle i agresivne diktature. Putin je okupirao suverenu državu bez ikakvih legitimnih razloga i mora da odgovara za to. SAD i njeni saveznici moraju da nametnu najviše moguće sankcije."

Raterford je samo jedan od najmanje 18 članova američkog Kongresa koji su od 2020. godine trgovali deonicama proizvođača oružja - "Rejtiona" ili "Lokhid Martina".

Američki političari profitiraju od ukrajinske krize u vreme kada predsednik Džo Bajden potpisuje zakon kojim se Kijevu šalje 6,5 milijardi dolara pomoći.

Raterford je član Komiteta za aproprijacije koji je zadužen za potrošnju federalne vlade, a takođe je i član potkomiteta za nacionalnu bezbednost, kao i potkomiteta za vojnu izgradnju, pitanja veterana i slično.

Nema zakona koji bi poslanicima zabranio da sede u komitetima, pišu zakone ili glasaju za njih ukoliko na njih to utiče finansijski. Međutim, postoje i oni koji smatraju da je vreme da se to promeni, kako bi se poslanicima zabranilo da čine takve investicije, pogotovo zato što se potežu pitanja sukoba interesa.

Kongresmeni moraju da prijave svoja trgovanja, međutim, to se ne radi veoma detaljno, pa je teško ući u trag pojedinačnim investicijama.

Iz Raterfordovog kabineta se nisu oglašavali o ovom pitanju, a čini se da su akcije bile deo njegovog ličnog penzionog računa, kojim upravlja treća strana, kako se navodi.

Prethodno je zabeleženo da je najmanje 15 političara uložilo u deonice kompanija iz sektora odbrane dok su bili na moćnim pozicijama u Predstavničkom domu ili komitetima Senata koji se bave upravo vojnom politikom SAD.

AP Photo/Elise Amendola, File

Biznis insajder dodaje i da je Raterford naveo u svom nedavnom finansijskom izveštaju još 32 trgovanja koja su obavljena 17. februara. Radi se o ulaganju u nekretnine i automobilsku industriju. Kupovina deonica "Rejtiona" jedina je realizovana 24. februara, baš kada je vojna operacija započeta.

Ta trgovanja su prijavljena na vreme, iako je republikanac ranije sa zakašnjenjem prijavljivao finansijske aktivnosti od 2020. godine.

Članovi Kongresa imaju mala ograničenja kada je reč o trgovini deonicama, ali to moraju prijaviti u roku od 30 do 45 dana, u zavisnosti od toga kada su prvi put saznali za trgovanja. Pedeset osam kongresmena je zakasnilo sa prijavljivanjem trgovanja u datom roku.

Uskoro bi trebalo da se održi saslušanje na kome će da se raspravlja i o tome da li postojeća pravila treba da se menjaju.

Veze političara i vojnoindustrijskog kompleksa

Najmanje 15 političara koji kroje američku vojnu politiku finansijski je povezano sa prominentnim proizvođačima namenske industrije koji su u 2020. zajedno vredeli skoro bilion dolara.

I prošle godine su i demokrate i republikanci, koji služe u komitetima za oružane snage, nastavili da ulažu u moćne igrače u vojnoj i odbrambenoj industriji ili da povlače novac iz njih.

U finansijskim izveštajima političara pominju se neki od najpoznatijih svetskih proizvođača oružja, kao i kompanije za razvoj tehnologija za odbranu poput "Lokhid Martina", "Boinga", "Rejtiona", "Hanivela" i "Dženeral elektrika". Sve te kompanije godišnje troše milione lobirajući kod vladinih zvaničnika kako bi uticale na njih i na zvaničnu politiku ili kako bi dobile unosne poslove i ugovore.

AP Photo/Matt Dunham, FILE

Na vrhu liste članova Predstavničkog doma nalazi se demokrata iz Tenesija Džim Kuper, predsedavajući Potkomiteta za strateške snage. Prijavio je da poseduje deonice "Dženeral elektrika" vredne 65.000 dolara i akcije vrednosti 50.000 dolara na penzionom računu, izuzetog od plaćanja poreza, kao i sredstva od 15.000 dolara na računu otvorenom za jedno od njegove dece.

Supruga demokrate Roa Kane, Ritu Kana, uložila je nekoliko stotina hiljada dolara tokom 2020. godine u deonice nekoliko kompanija poput "Boinga", "Dženeral dajnamiksa", "Dženeral elektrika", "Rejtiona"... Iako je većinu deonica prodala do 2021. godine, imala je dodatna četvorocifrena ili petocifrena trgovanja sa kompanijom "Hanivel" (Honeywell).

Među članovima Predstavničkog doma koji trguju deonicama ima još dosta primera, a njihovi portparoli često kažu da to nije ništa neobično jer "poseduju akcije poput miliona američkih porodica".

Kada je reč o senatorima, slična je situacija. Primera radi, republikanac Tomi Tabervil iz Alabame je prijavio deonice od 200.000 dolara, a radi se o akcijama kompanija "Hanivel", "Lokhid Martin", "Dženeral elektrik", "Dženeral dajnamiks" i "Rejtion". I on je sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja ili meseci prijavljivao svoja trgovanja. Tokom 2021. godine nastavio je sa trgovanjem, pa je 18. oktobra prodao deonice "Dženeral elektrika" i "Dženeral dajnamiksa", a svaka je bila vredna i do 50.000 dolara.

Među američkim političarima ima i onih koji su ulagali i u kinesku kompaniju "Alibaba", pa je Tabervil prodavao i kupovao deonice, prošlog septembra, u vrednosti od 215.000 dolara.

Njegova portparolka Rajen Durant navela je da Tabervil dugi niz godina ima finansijske savetnike koji rukovode njegovim portfoliom bez njegovog svakodnevnog uplitanja. Kada se kandidovao za određene pozicije 2020. godine, primio je donacije od skoro 90.000 dolara od ljudi iz sektora odbrane, između ostalih.

Demokrata iz Nevade Džeki Rozen i njen muž Leri Rozen prijavili su da poseduju 110.000 dolara vredne deonice "Dženeral elektrika".

Bilo da drže rukovodeće pozicije u komitetima ili ne, svih 15 političara koji su ulagali u odbrambenu industriju članovi su panela Predstavničkog doma ili Senata koji su zaduženi da svake godine pišu zakon kojim se finansiraju vojno osoblje i podizvođači u njihovim distriktima. Dakle, kontrolišu budžet kojim se finansira vojska.

Sukob interesa i korupcija

Odbrambena industrija takođe ima veliki uticaj i na druge kongresne panele, uključujući i Komitet za aproprijaciju. Dešava se i da izvođači radova, odnosno proizvođači oružja, zovu političare kada se razmatraju izdvajanja za vojsku, kako bi ih upozorili da će ljudi izgubiti poslove ukoliko se smanje finansiranja.

- Najteže je glasati "protiv vojske" ili "protiv trupa". Zbog toga svake godine možete videti da Pentagon povećava svoj budžet - naveo je Dilan Hedtler-Godet, menadžer za vladine poslove iz nestranačkog Projekta za vladin nadzor, koji ovakve investicije političara naziva jasnim sukobom interesa.

Pixabay

Kritičarima se ne sviđa da američki zakonodavci trguju deonicama odbrambene industrije, naročito kada su u pitanju članovi komiteta koji se direktno bave poslovima budžeta i trošenja.

- Nemoguće je izbeći sukob interesa kada imate pojedinačne deonice u kompaniji na čiju industriju treba da utičete i možete da izaberete pobednike i gubitnike - rekao je Kendrik Pejn, generalni savetnik i viši direktor zadužen za etiku u neprofitnoj organizaciji "Campaign Legal Center".

Razdvajanje politike i ličnog bogaćenja je ključno u očuvanju demokratije, naveli su čelnici organizacije "Građani za odgovornost i etiku u Vašingtonu" (Citizens for Responsibility and Ethics in Washington).

- Amerikanci ne bi trebalo da strahuju da su kongresmeni više fokusirani na njihove deonice nego na probleme u zemlji i interese ljudi koje zastupaju - navela je direktorka organizacije Megan Fokner.

- U najgorem slučaju, ovo je primer korupcije - poručio je još jedan saradnik te organizacije koji je ostao anoniman.

Uiticaj na kreiranje politike

Već smo pisali o tome kako postoji veliki broj političara i javnih ličnosti koji zagovaraju da se iznad Ukrajine uvede zona zabrane letova, iako bi to sa sobom moglo da donese katastrofalne posledice po ceo svet.

Prećutkuje se uloga proizvođača oružja, fosilnih goriva i pojedinih bogataša.

U tekstu za portal Jacobin, analitičar Branko Marčetić iz Čikaga piše da je zona zabrane letenja lukavi eufemizam za rat koji bi uključivao obaranje ruskih aviona i uništavanje ruske protivvazdušne odbrane. Čim bi američke snage uništile rusku letelicu, ubivši njihovog pilota, vojna operacija u Ukrajini bi se pretvorila iz regionalnog sukoba u nešto bliže svetskom ratu. Jedina razlika bi bila u tome što bi, ovoga puta, sukob podrazumevao i stotine hiljada nuklearnog oružja koje nije postojalo kada je, primera radi, Adolf Hitler okupirao Poljsku.

Profimedia

Među najvećim zagovornicima te ideje nalaze se upravo ljudi koji su blisko povezani sa odbrambenom industrijom ili rade za organizacije koje finansira vojnoindustrijski kompleks.

Kako je izbio sukob u Ukrajini, počeli su da trljaju ruke i sada postoje priče da će proizvođači oružja svoje akcije rebrendirati u "društveno odgovorne" investicije.

Jednostavno, postoje kompanije koje imaju veliki interes u ratovima i sukobima, tako da bogato plaćaju i promovišu glasove koji se zalažu za još rata. Takvi pojedinci mogu se naći u vladama, tink-tankovima koje finansiraju korporacije i firmama koje su sami osnovali profitirajući od svega toga. Kada se pojavi mogućnost izbijanja rata u nekoj oblasti, uvek u javnosti nastupa grupa ratobornih ljudi kako bi zagovarala još više rata.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi