Ubijen sin čileanskog poglavice: Iza ovog sukoba se krije priča o narodu Mapuče i njihovoj viševekovnoj borbi

Sina lidera naroda Mapuče u Čileu policija je ubila u petak, u nemirnoj provinciji Arauko, što bi moglo da ugrozi pokušaje poboljšanja odnosa između države i starosedelačkih naroda.

U saopštenju vlasti se navodi da je žrtva Ernesto Laitul, sin Hektora Laitula, poglavice naroda Mapuče, a sukob je izbio između policije i ljudi iz kompanije koja se bavi pošumljavanjem.

Pročitajte još

Istorija umire: Zbog alarmantne situacije s koronavirusom domoroci u Brazilu su na ivici istrebljenja

Starosedelački narod već decenijama tvrdi da su poljoprivredne i šumarske kompanije u saučesništvu sa državom nelegalno zauzele njihovu teritoriju.

The Chilean police have murdered tonight the son of one of the defenders of the rights of the Mapuche people that the world knows that we will not continue to endorse human rights violations pic.twitter.com/czydyFFM7v

— Florcita De Durazno . (@Anastas99103938) July 10, 2021

Incident se dogodio popodne na farmi Santa Ana-Tres Palos u mestu Karaue, 55 kilometara zapadno od regionalne prestonice Temuko.

Policija je saopštila da je grupa ljudi u kapuljačama stigla na farmu i pucala na zaposlenog, što je podstaklo oružanu policijsku operaciju.

Institut za ljudska prava u Čileu saopštio je da će ovaj incident dodatno pogoršati složenu situaciju u regionu i pozvao je na brzu, temeljnu i transparentnu istragu.

Pre tri godine, 2018, Kamilo Katrilanka, unuk lokalnog domorodačkog lidera, pogođen je iz vatrenog oružja u glavu tokom policijske operacije u seoskoj zajednici u blizini grada Erkila, što je izazvalo proteste širom zemlje, posle čega je osuđeno sedam policajaca.

Prošle nedelje 155 Čileanaca koji pripremaju novi ustav zemlje izabralo je naučnicu iz naroda Mapuče Elisu Lonkon, što je značajan preokret jer domorodački narodi nisu priznati u ustavu usvojenom za vreme diktatora Augusta Pinočea.

Ko je narod Mapuče?

Više od 2.000 godina starosedelački narod Mapuče živeo je u južnim regionima Južne Amerike, a otkad su u to područje došli evropski kolonijalisti domoroci na sve načine pokušavaju da očuvaju svoju teritoriju, tradiciju, istoriju i običaje.

Mapuče se odnosi na nekoliko različitih indijanskih grupa koje su bile nastanjene na jugu Čilea i Argentine, a svi su delili jezik mapudungun, kao i mnoge običaje. Srce naroda Mapuče nalazi se između reka Itata i Tolten, u Čileu. Arheolozi tvrde da ima dokaza da su tu živeli i u petom veku pre nove ere. Sam naziv mapuče znači “ljudi zemlje”.

Kako piše portal Culture trip, narod Mapuče je pokušao da se odupre španskim osvajačima koji su prethodno pokorili Peru i krenuli u nove pohode na čileanske teritorije. Junački su se borili sve do 19. veka kada su rascepkani u manje zajednice, a većina njihove zemlje prodata je farmerima i šumarskim kompanijama. Čile je u 19. veku postao nezavisna država i želeo je da pripoji što više teritorija, a tokom tog perioda vladali su glad i mnoge bolesti. Mapuče su tada znatno izgubili na brojnosti, a mnogi su oterani sa svojih poseda. Nisu mogli da se naviknu na novonastalo čileansko društvo, pa je to postalo pitanje života i smrti.

Verovanja

“Ljudi zemlje” su duboko povezani sa prirodom i drevnom zemljom koja im je nekada pripadala. Poznati su po ceremonijama ozdravljenja i medicini zasnovanoj na lekovitom bilju. Jedna od najvažnijih figura je šaman, a mači (koji su obično žene) održavaju ceremonije kojima se tera bolest ili štiti žetva. Takođe, poznati su i po tekstilu i to mnogo pre nego što su došli Španci. Žene bi prenosile sa kolena na koleno tehnike tkanja i tako bi se pravila ćebad ili ogrtači (pončo) koji su bili dobra roba za trgovinu. U 18. veku počeli su da proizvode i srebrninu.

Mapuče danas

Oko 10-12 odsto Čileanaca se identifikuju kao pripadnici naroda Mapuče. Oko 1,5 miliona njih živi u Čileu, a oko 200.000 u Argentini. Svima im je želja da se vrate u svoju domovinu, na zemlju koja im je nekada pripadala.

Borba za prava

Još od vremena Pinočea, zahvaljujući kome je Čile jedina zemlja koja u Latinskoj Americi koja ne prihvata starosedeoce, bore se da im se Ustavom obezbede osnovna ljudska prava.

Ukoliko bi konačno bili prepoznati po Ustavu, to bi bio početak nove ere u Čileu. Tokom Pinočeove vladavine, mnoga zemljišta Mapučea su predata bogatim preduzetničkim porodicama. 90-ih, kada se u zemlju vratila demokratija, Vlada je rekla da će pojedine oblasti vratiti starosedeocima, ali to je veoma dug i mukotrpan proces. Trenutni vlasnici takođe odbijaju da prodaju zemlju, a sve to dovodi i do nasilja. Zabeležen je veliki broj napada na kamione koji prevoze drvo za kompanije, pucnjava i upada u državne objekte. Osim toga, u ovim krajevima i trgovci drogom koriste sukobe da preuzmu određene oblasti.

#Chile: Police withdrew from Plaza Dignidad. Protesters continue to protest for the freedom of political prisoners and Mapuche prisoners.

Via @FLagos_Neumannpic.twitter.com/ZAcNGreb5m

— Persona (@PersonalEscrito) July 9, 2021

Pripadnici naroda Mapuče se bore da budu više zastupljeni u parlamentu i da se više novca ulaže u njihovo obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

Želeli bi i da se Čileanci više upoznaju sa njihovom herbalnom medicinom i da imaju pristup mačijima, tradicionalnim travarima.

Elisa Lonkon bi mogla da donese velike promene

Naučnica Elisa Lonkon iz naroda Mapuče je izabrana da učestvuje u naporima da se osmisli novi ustav. Ona je politički nezavisna, univerzitetska profesorka i zagovornica da se Mapuče obrazuju i da njihov jezik bude prepoznat.

“Pozdravljam Čileance sa severa Patagonije, od mora do planina, do ostrva, i sve koji su nas gledali”, rekla je posle izbora.

Delegati koji treba da rade na novom ustavu su obećali da će se pozabaviti pitanjima vode i prava nad zemljištem, pravima radnika i slično. To je zabrinulo investitore da će doći do velikih promena na tržištu.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi