Šta smo naučili tokom pandemija koje su nas zadesile i koliko će se svet promeniti posle koronavirusa?

Osećaj da se vreme podelilo na dva dela i da je pandemija napravila podelu na „pre” i „posle” nje povezan je sa mnogim traumatičnim događajima. To je stav Elizabet Autke, profesorke engleskog na Univerzitetu u Ričmondu i autorke knjige „Virusni modernizam: pandemija gripa i međuratna književnost”.

Društveni fenomen je i psihički i praktično relevantan, jer pandemija – uključujući i pandemiju gripa 1918. i pandemiju koronavirusa – značajno utiče na to kako procenjujemo rizik i kako reagujemo na njega, ali i na to kako radimo, kako se igramo i družimo.

Fatalne posledice gripa 1918. izazvale su osećaj opreza i u određenim slučajevima imale su trajne implikacije na reakcije ljudi na pandemije u narednim decenijama – kao što su izolovanje i karantin, navodi Nensi Toums, profesorska istorije sa Univerziteta Stoni Bruk.

Isto će biti i sa pandemijom koronavirusa – kad bude okončana, „neki postojeći trendovi će ostati”, kaže Žaklin Golan, profesorka psihijatrije i bihejvioralne nauke na Univerzitetu u Čikagu.

Na primer, onlajn kupovina i drugačiji način rada mogli bi da postanu trajna posledica, dok bi se zbog toga razvijala tehnologija koja omogućava virtuelno okupljanje, smatra Golan. Osim toga, „s obzirom na naše iskustvo sa globalnim krizama”, verovatno ćemo „zadržati inventar sredstava za čišćenje i za ličnu zaštitu”, a velika je verovatnoća i da ćemo „usvojiti navike koje poboljšavaju higijenu, i spostvenu i našeg okruženja”.

Kako se svet postepeno bude vraćao u normalu, poredićemo svoje životne navike pre pandemije sa onima koje smo imali tokom nje, kaže medicinska analitičarka doktorka Lina Ven i profesor zdravstvene politike i menadžmenta.

Način pozdravljanja

Iako su zvaničnici javnog zdravlja savetovali ljude da se uzdržavaju od nepotrebnog kontakta sa drugima tokom pandemije 1918, neki su prekršili pravila na vrhuncu pandemije – što znači da nakon pandemije isto tako nisu svi poštovali mere predustrožnosti kako bi se sprečilo novo izbijanje pandemije.

Kako se restriktivne mere uvedene zbog kovida 19 ublažavaju, neki ljudi, uključujući i stručnjake za zarazne bolesti, ponovo su počeli da se pozdravljaju kao i ranije, dok su drugi oprezni iako su vakcinisani.

– Nadam se i da će alternative rukovanju, kao što su kontakt laktom ili naklon, postati uobičajene, naročito kada se pozdravljaju stranci – rekla je Ven.

Način putovanja

Posle pandemije 1918. nisu svi prestali da koriste sredstva javnog transporta, ali su bili oprezni, znajući kako se virus širi na takvim mestima.

Kako je kanadski lekar Vilijam Osler primetio, grip je putovao brzo koliko i moderna sredstva prevoza, što znači da su ga „prenosili ljudi, a ne da se širio sam od sebe”.

Bilo je teško sačuvati velike grupe ljudi posle gripa 1918, ali minimalizovanje kontakta izolacijom i karantinom delovali su kao „najbolja šansa za kontrolisanje gripa”, napisao je pokojni bakteriolog Edvin O. Džordan 1925.

U zavisnosti od budućeg broja obolelih od gripa ili drugih virusa, ljudi mogu uzeti u obzir faktore o kojima ranije nisu razmišljali, rekla je Ven.

Turisti širom sveta sve više se odlučuju da se voze na destinacije koje nisu mnogo udaljene od njihovih domova umesto da lete do dalekih mesta, što ukazuje na to da i dalje postoji strah od kovida 19, objašnjavaju stručnjaci.

– U narednih nekoliko godina videćemo divljanje koronavirusa u delovima sveta koji nisu uspeli da ga obuzdaju – smatra Ven.

Nošenje maske i druge mere predustrožnosti

– Pandemija gripa pojačala je kontrast između sigurnog doma i opasnog javnog prostora koji je već postao važna tema krajem 19. veka – napisao je Toums.

Usvajanje mera predustrožnosti kao što je kašljanje u maramicu ili izbegavanje velikih okupljanja radi kontrolisanja brzine širenja gripa nije imalo dalekosežni pozitivan uticaj, jer su neki ljudi prestali to da rade kad su pomislili da je opasnost prošla. Ipak, to je uticalo na način na koji su institucije reagovale na kasnije pandemije.

Kada je pandemija gripa izbila 1928, na primer, neki univerziteti i fakulteti odmah su izolovali boleste, napisao je Toums.

– Brzim delovanjem, uprava koledža na Univerzitetu u Oregonu ograničila je širenje gripa na manje od 15 odsto studenata – navodi on.

Međuratni prosvetni radnici, oglašivači i službenici javnog zdravlja „prihvatili su znanje o bacilima sa velikim entuzijazmom“, napisao je Toums. Novi nastavni planovi i programi uveli su dvadesetih godina 20. veka maramice u vrtiće, a deca u osnovnim školama učena su da „precizno duvaju u njih”.

Promovisanje higijene podsećanjem na grip, neki oglasi za ispiranje usta, kapi i tonici opomenuli su ljude „da prehlada može biti nešto daleko opasnije“. Žene su ohrabrene da nauče da prepoznaju rane znakove zaraznih bolesti kako bi mogle da podsete svoju decu i muževe na pažljivo kašljanje i kijanje i da ih što pre odvedu kod lekara.

Nakon više od godinu dana života sa maskama tokom pandemije kovida 19, neki stručnjaci predviodeli su da bi maske mogle da postanu trajni deo našeg arsenala za borbu protiv koronavirusa i drugih bakterija.

Napredak nauke

Naučna istraživanja bila su 1918. znatno ređa negao danas, dok je savremeni odgovor naučne zajednice bio solidan, jer su svi pauzirali projekte na kojima su radili i počeli da rade na zaustavljanju pandemije. Pandemija 1918. nije mogla da se obuzda tako lako, niti je vakcina mogla brzo da se razvije jer tada nisu znali ni šta je patogen.

Istraživanje koje je definisalo viruse sprovedeno je nekoliko godina nakon pandemije 1918. Tako će i posle kovida 19 doći do promena u nauci i napretka, smatraju eksperti. Predviđa se da će biti sprovođeno više interdisciplinarnih istraživanja i da će mnoge države zajednički raditi na nekim projektima.

Na primer, tim sa Univerziteta Džons Hopkins, koji se sastoji od stručnjaka za infektivne bolesti, inženjera podataka, programera koji razvijaju softvere i naučnika koji se bave istraživanjima, stvorio je mapu za praćenje broja obolelih i mrtvih u realnom vremenu u saradnji sa vladom, zdravstvenim ustanovama i medijskim kućama. Ova infrastruktura za analizu podataka mogla bi da bude korisna za poduhvate koji bi ublažili uticaj budućih pandemija i da doprinese proučavanju načina na koji su klima i ostali foktori mogli da doprinesu širenju koronavirusa.

Drugačije detinjstvo

Nakon što su zbog pandemije kovida 19 mnoga deca počela da uče virtuelno, umesto u društvu vršnjaka, neki roditelji širom sveta odlučili su da se posvete podučavanju kod kuće, dok su drugi jedva čekali da im se deca vrate u škole.

– Prema istraživanju koje je sproveo „EdChoice”, 64 odsto roditelja reklo je da je njihov pogled na podučavanje od kuće postao pozitivniji nakon pandemije. Sa druge strane, mnogi od onih koji su bili prisiljeni na to kažu da je to bilo veoma teško i da to ne bi nikako ponovili – kaže Džošua Koleman, psiholog sa privatne škole u Ouklandu u Kaliforniji.

Bez obzira na to da li ih roditelji podučavaju kod kuće, mnoga deca mogla bi da nastave da nastave obrazovanje bez odlaska u školu.

– Iako sam proučavao učenje na daljinu i podučavanje onlajn, uvek sam smatrao da je bolje da moja deca na časovima oboe i likovnog prisustvuju lično, pošto je podučavanje na daljinu nedovoljno za takve aktivnosti. Ipak, iznenadio sam se koliko su onlajn časovi slični onima koji se održavaju uživo i sada sam za njih više nego što sam bio ranije – kaže Ravi S. Gajendran sa Internacionalnog univerziteta u Floridi.

Budućnost poslovanja

Prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, tokom smrtonosnog drugog talasa gripa 1918. godine zdravstvene vlasti preporučile su da prodavnice i fabrike smanje radno vreme i da ljudi pokušavaju da na posao idu pešaka kako bi ih što manje bilo u javnom prevozu. Ipak, te preporuke nisu opstale posle pandemije. Suprotno tome, kovid 19 primorao je mnoga preduzeća da se zatvore ili da postanu potpuno virtuelna, a jedno od najznačajnijih područja u kojima ćemo verovatno videti trajne promene posle pandemije jeste način na koji se posao obavlja, rekao je Gajendran.

– Kompanije će verovatno razmišljati o radu na daljinu kao o mehanizmu koji bi održao kontinuitet poslovanja u slučaju da se pojave nove varijante koronavirusa koje nadmašuju zaštitu koju današnje vakcine mogu da pruže. Ovo bi takođe moglo da doprinese tome da hibridni rad postane ključni način obavljanja posla, jer pruža ne samo fleksibilnost u slučaju pandemije, nego nudi i način za održavanje funkcioniosanja sistema tokom drugih vanrednih situacija kao što su prirodne katastrofe i teroristički napadi – smatra Gajendran.

Pročitajte još

Premijer Luksemburga pozitivan na koronavirus posle sastanka sa Angelom Merkel i Makronom

“Više sam se plašio života nego smrti”: Bolovao je 10 meseci od korone, pet puta su mu spremali sahranu

Većina svakodnevnih aktivnosti, kao što su sastanci, obuke i aktivnosti koje se obavljaju na poslu i van njega, mogle bi da se izvode onlajn.

– Kancelarije bi mogle da budu redizajnirane uz pretpostavku da će se veći deo posla i interakcija može bez problema obavljati onlajn – zaključuje Gajendran.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi