Posle deset godina "mira", moć ponovo u rukama vojske: Šta stvarno znači povratak generala u Mjanmaru

Neobično poznat prizor dominirao je ove nedelje na naslovnim stranama mjanmarskih državnih novina: fotografije muškaraca u zelenim vojnim uniformama koji sede ispred najvažnijih državnih institucija.

Po toj sceni bi se reklo da se vreme u ovoj zemlji vratilo za samo desetak godina.  Od 1962. do 2011, uzastopni vojni režimi vladali su Mjanmarom, ranije poznatim kao Burma, gvozdenom pesnicom – dokazujući svoju apsolutnu moć nad narodom kroz strah i brutalnost.

Prva demorkratska vlada u Mjanmaru

Pre šest godina bilo je nade za promene kada je Aung San Su Ći – dobitnica Nobelove nagrade za mir i bivša politička zatvorenica – formirala prvu demokratsku vladu sa svojom strankom, Nacionalnom ligom za demokratiju (NLD), nakon što je pobedila na izborima.

Sve se promenilo u ponedeljak, kada je vojska pučem preuzela vlast, uhapsila 75-godišnju Su Ći, ukinula internet i počela da “kontroliše” vesti koje će se puštati na svim platformama. Voditeljka je u vestima na TV kanalu u vojnom vlasništvu objavila da 64-godišnji vojni komandant Min Aung Hlaing sada upravlja državom.

– General drži govor na sastanku vlade – bio je naslov u novinama „Novo svetlo“, što je momentalni znak da se Mjanmar vratio pod vojnu vlast, bar tokom sledećih 12 meseci.

Besni stanovnici najvećeg grada Jangon rekli su da se istorija ponavlja. Iako mnogi od njih i dalje nose mentalne i fizičke ožiljke iz prošlosti, izrazili su bojazan da sve te godine nisu bile uzaludne.

Mjanmar se značajno promenio u godinama nakon poslednje vladavine vojske, postao je zemlja sa više socijalnih sloboda, stranih investicija i rastućom srednjom klasom. Na primer, SIM kartice koje su pre jedne decenije koštale 1.000 američkih dolara, sada su jeftine i sveprisutne, a istovremeno se stanovništvo brzo “prebacilo” na društvene mreže.

Iako su ostala duboka ekonomska pitanja, problemi nejednakosti i sukobi, Mjanmar je danas daleko slobodniji nego pre 10 ili 20 godina, posebno u većim gradovima. Ipak, tranzicija, onakva kakva je bila, nije uspela da zaživi u svim mestima.

Vojska je svoje preuzimanje opravdala navodima da su izbori održani u novembru 2020. godine neregularni.

Pročitajte još:

“Izgubili smo slobodu, treba nam pomoć!”: Hiljade ljudi na ulicama Mjanmara, vojska ne popušta

Vojska nastavlja da hapsi sve redom u Mjanmaru: Visoki funkcioner iza rešetaka

Ali, prema navodima analitičara, jednostavnije objašnjenje je da je puč, kao što je to obično slučaj, bio vođen silom i ličnom ambicijom komandanta koji je osećao da gubi kontrolu i poštovanje.

– Ovo predstavlja sukob između dvoje ljudi kojima nije bilo dozvoljeno da postanu predsednici države, a oboje su to želeli: Aung San Su Ći i vrhovni komandant. I on je svoju ličnu ambiciju stavio ispred dobra vojske i dobra zemlje – rekao je analitičar iz Jangona Ričard Horsei.

Šta je Tatmadav i ko je Min Aung Hlaing?

Prvo što treba znati o mjanmarskoj vojsci – zvanično poznatoj kao Tatmadav, jeste da se nikada nije stvarno odrekla političke moći.

Pre nešto više od decenije, vojni načelnici su uspostavili plan koji će zemlji omogućiti održavanje izbora, liberalizaciju ekonomije i tranziciju u poludemokratiju, a da će i dalje zadržati svoj autoritet.

Ustavom iz 2008. godine, vojsci je dodeljena četvrtina mesta u parlamentu, dajući joj efektivno pravo veta na ustavne amandmane, a generali su zadržali kontrolu nad tri ključna ministarstva – odbrane, graničnih i unutrašnjih poslova.

General Ne Vin, koji je vlast preuzeo pučem 1962. godine, svojom katastrofalnom ekonomskom i socijalističkom politikom odvukao je zemlju u siromaštvo. General je navodno donosio političke odluke na osnovu saveta astrologa, a štednja građana izbrisana je preko noći.

Njegov naslednik je dobio nadimak “mesar iz Ranguna” (nekadašnje ime Jangona), zbog brutalnog suzbijanja masovnih prodemokratskih demonstracija u tadašnjoj prestonici tokom kasnih osamdesetih.

Politički progon, uznemiravanje i nasilje nad protivnicima, novinarima i manjinskim grupama nastavili su se poslednjih godina pod vođstvom vojnih šefova i vlade.

Min Aung Hlaing, koji je izabran za vrhovnog komandanta kada je tranzicija Mjanmara počela 2011. godine, nadgledao je kampanju nasilja nad stanovništvom etničkih manjina Rohindža na zapadu zemlje. Oko 720.000 ljudi pobeglo je u susedni Bangladeš nakon sprovedenih akcija 2016. i 2017. godine.

Istražitelji Ujedinjenih nacija rekli su da je ofanziva izvedena sa “genocidnom namerom”, optužujući vojsku za stravične zločine, poput grupnog silovanja, mučenja, paljenja i ubistava. Vojska i vlada su negirale te tvrdnje, rekavši da su ciljale teroriste.

Godine 2019, Sjedinjene Države sankcionisale su Min Aung Hlaing zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava povezanih sa zločinima počinjenim nad Rohindžima. Slučaj genocida u Međunarodnom sudu pravde (ICJ) je u toku.

Vojska u Mjanmaru je izuzetno bogata jer kontroliše ogromnu mrežu kompanija koje imaju veze sa industrijama poput rudarstva, duvana, piva, turizma, bankarstva i transporta. Prošle godine je istraga Amnesti internešnala otkrila da je gotovo svaka vojna jedinica imala udela u osnovanom konglomeratu Mianmar Economic Holdings Limited (MEHL), koji vodi ogromno poslovno carstvo.

Izveštaj UN za 2019. godinu otkrio je da je vojska koristila svoje poslove i poslove s oružjem za podršku brutalnim operacijama protiv etničkih grupa koje uključuju prisilni rad i seksualno nasilje.

– Ovo je potpuno nereformisana i nekonstruisana, autoritarna, gruba institucija koja u svom DNK ima nasilje i okrutnost – rekao je David Mejtson, nezavisni analitičar sa sedištem u Jangonu.

Loši odnosi – generali potcenjivali popularnost Su Ći

Kontinuirana snaga i uticaj vojske doveli su liderku Su Ći u delikatnu poziciju, dok je NLD pokušavao da nastavi sa svojim reformskim planom, izbegavajući natezanje i potencijalno raspirivanje puča.

Analitičari kažu da su odnosi Su Ći i Min Aung Hlaing bili loši od trenutka kada je preuzela dužnost 2015. godine, ali su se nedavno pogoršali, što je dovelo do, kako se veruje, prekida komunikacije između dva tela za podelu vlasti.

Kada je stupila na funkciju, Su Ći je bila izuzetno popularna zbog svoje višedecenijske borbe protiv vojne vlasti. Međutim, za razliku od njenog položaja na Zapadu, njena popularnost se održala kod kuće tokom njenog prvog mandata.

Vojska – najmoćnija institucija u zemlji

Tokom 50 godina, vojska je bila najmoćnija institucija u zemlji, jer je imala kontrolu nad vladom, ekonomijom i svim aspektima života. Zbog njenog kontinuiranog sukoba sa etničkim manjinama raseljeno je stotine hiljada ljudi, a grupe za zaštitu prava već dugo povezuju vojnike sa zločinima i kršenjem ljudskih prava, poput silovanja, mučenja i drugih ratnih zločina.

Neuspeh Su Ći da osudi zločine nad Rohindžima doveo je do njenog “međunarodnog pada”, ali njen nastup koji brani zemlju – i vojsku – od optužbi za genocid povećao je podršku u zemlji uoči izbora.

Analitičari kažu da su generali možda potcenjivali njenu dalju popularnost i bili su oprezni u pogledu onoga što su smatrali njenom prevelikom ulogom u upravljanju državom.

Vojni nacrt ustava prvobitno je napravljan da ograniči njenu moć. Klauzula zabranjuje svima kojima su članovi porodice stranci da postanu predsednici, a zbog toga što je Su Ći bila udata za Britanca, zabranjeno joj je da obavlja glavni posao.

Da bi zaobišao ovu klauzulu, NLD je stvorio položaj državnog savetnika, čineći Su Ći faktičkim liderom zemlje, moćnijim nego što su generali ikada nameravali da ona postane.

Šta sada?

Vojni puč, koji se dogodio tokom kriznog perioda zbog pandemije koronavirusa i zanemarivanja volje miliona, sugeriše na to da nova generacija generala nije drugačija od svojih prethodnika. Pretnja daljim međunarodnim sankcijama, rekli su stručnjaci, verovatno im ne bi smetala.

– Min Aung Hlaing je diktator. Sve vreme je bio diktator, i ovo je puč protiv demokratije – rekao je Mejtson.

Šta će se dalje dešavati i u kom smeru će zemlju voditi Min Aung Hlaing, zasada je nepoznato.

Sve je veći strah zbog odnosa prema kritičarima, aktivistimaa i novinarimaa. Mjanmarska organizacija za ljudska prava, Asocijacija za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP), dokumentovala je privođenje najmanje 133 vladina zvaničnika i zakonodavca i 14 aktivista. Su Ći je u kućnom pritvoru, optužena za kršenje zakona o uvozu i izvozu, dok je svrgnuti predsednik Vin Mint optužen za kršenje zakona o upravljanju prirodnim katastrofama – i to su optužbe koje su opisane kao izmišljene.

U nedelju su hiljade ljudi izašle na ulice Jangona drugi dan zaredom u sklopu velikih organizovanih protesta protiv preuzimanja vlasti od strane vojske.

Gomila, u kojoj su mnogi bili viđeni kako mašu zastavama i drže transparente, pozvala je vojsku da pusti Su Ći i druge demokratski izabrane poslanike.

U ovoj fazi malo je toga što nagoveštava da vojska želi da umanji napredak nastao u proteklih 10 godina ili drastično promeni način života građana. Istraga izborne prevare i borba protiv pandemije su prioriteti, prema navodima novog režima.

Mjanmar će biti pod kontrolom vojske – i u vanrednom stanju – najmanje godinu dana, a Min Aung Hlaing je rekao da će izbori biti održani nakon završetka istrage, iako analitičari kažu da će želeti da se osiguraju da Su Ći ne učestvuje na tim izborima.

Ko je Aung San Su Ći?

Aung San Su Ći od aprila 2016. nalazi se na novoosnovanom položaju državne savetnice Mjanmara. Osim toga, izabrana je i za ministra spoljnih poslova. Su Ći po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara. Nakon hapšenja, ona je pozvala stanovništvo da “ne prihvati” vojni puč, navodi se u pismu koje je na društvenim mrežama objavila njena stranka.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi