Prof. dr Jagoda Jorga savetuje šta da jedete tokom praznika: Poštujte pravilo broja 1!

Nikada više nego danas ljudi nisu razmišljali o zdravlju i zdravoj ishrani, a nikada nisu bili više zbunjeni jer na dnevnom nivou čuju mnogo saveta šta da rade, jedu i piju kako ne bi pali u kandže smrtonosnog virusa. Zbog sveopšte zbunjenosti pozvali smo prof. dr Jagodu Jorgu, supspecijalistu za ishranu/ dijetoterapeuta, da nam otkloni nekoliko nedoumica i da prave smernice kako da se hranimo tokom pandemije da bismo ostali zdravi, a sve to uz prazničnu trpezu, koja je po običaju gozba sa puno masti i šećera.

možda če vas i ovo zanimati

Biljke nam čuvaju zdravlje i sprečavaju bolesti, a koje treba da imamo u svom domu, otkriva nam novinar i narodni travar Momčilo Antonijević

Sa dijabetesom se može normalno živeti, birajte hranu iz božje bašte, kaže prof. dr Draško Gostiljac, endokrinolog

Poslednjih meseci usled pandemije bombardovani smo savetima za podizanje imuniteta. Da li je moguće imunitet podići hranom? Kako se gradi imunitet? Kako čovek da se hrani?

‒ Takozvano podizanje imuniteta je složena priča. Imunitet je deo ukupnog zdravlja, a priča o instant podizanju imuniteta je marketinški trik. Imunitet se gradi godinama a ima i genetsku komponentu na koju ne možemo da utičemo. Da bismo bili zdravi i fit u svakom smislu, da bi naš organizam mogao da odgovori na pravi način uvek kada smo izloženi stresu, a i virusi su stres za njega, treba da se zdravo i izbalansirano hranimo i da se redovno upražnjavamo neku fizičku aktivnost. A optimalna ishrana je izbalansirana i raznovrsna , ona  koja ne isključuje nijednu grupu namirnica, uz smanjen unos slobodnih šećera i dodatih masnoća. Ovo ne obuhvata medicinske, terapijske dijete koje slede sasvim druga pravila, a što se ponekad radi i sa zdravim ljudima, nažalost. Tu spada, na primer, sada raširena moda bezglutenskih dijeta, koja je inače rezervisana isključivo za osobe sa celijakijom.

Kako se postaviti prema suplementima? Koja je tajna vitamina D? I koje sve vitamine vi preporučujete?

‒ Čovek je pobegao od sunca, što zbog stila života, što zbog raznih priča o karcinomu kože, a dodatno ovih nekoliko meseci smo više-manje zatvoreni.
Istraživanja širom sveta pokazuju da i van ove pandemije, od 25 do 45 odsto stanovništva ima deficit vitamina D jer, bez sunca, hrana ni pod kojim uslovima ne može da zadovolji potrebe našeg organizma za njim. Zbog toga su mnoge zemlje pribegle fortifikaciji namirnica – dodavanjem vitamina D – ili omogućile besplatnu suplementaciju. Najjeftiniji i najlakši način da ljudi dobiju optimalnu dozu ovog vitamina jeste da se njime obogate namirnice, a to već decenijama rade mnoge zemlje u Evropi, kao što su Finska i Francuska.
Vitamin D je inače jako neophodan ne samo za koštano zdravlje već i za ukupni imuni odgovor organizma, pa i za prevenciju nekih karcinoma.

E sad, ima li vitamin D veze sa kovidom? Od početka pandemije studije beleže da je kod ljudi sa nižom koncentracijom vitamina D mnogo teža klinička slika kovida-19. Pri tome je nepoznanica da li do bolesti dolazi zbog nedostatka ovog vitamina ili pak sama bolest uzrokuje njegov deficit. U svakom slučaju, velike doze vitamina D postale su deo protokola za lečenje. To ide od 4.000 do 10.000 i.j. dnevno. I to ostavljamo kliničarima!

Ovakvu praksu ne treba primenjivati u prevenciji, što je sada čest slučaj. To znači da ostatak populacije, oni koji nisu bolesni, ne treba dnevno da uzimaju više od 400–800 i.j.
U praksi su često preparati od 2.000 i.j. Pa je moja preporuka, to uzmite dva puta nedeljno, biće sasvim dovoljno za prevenciju, a potpuno bezbedno u smislu neželjenih efekata.
Zbog svega toga, a imajući u vidu da kupovina preparata za četvoročlanu porodicu nije beznačajan trošak, ja sam se obratila Ministarstvu poljoprivrede s predlogom da se, za ove svrhe pogodna namirnica, obogati vitaminom D i tako pomogne u boljoj prevenciji i očuvanju zdravlja ukupnog stanovništva. Da li će od toga nešto biti, videćemo.

A koje još dodatke ishrani preporučujete? 

‒ Selen. Njega nema dovoljno u hrani jer u zemljištu u našoj zemlji nema ovog elementa. Kao što smo utvrdili da nema dovoljno joda pa smo jod dodali u so, tako treba obogatiti hranu selenom, a do tada treba uzimati selen u potrebnoj dnevnoj dozi – što je inače u većini preparata prisutnih kod nas. Takođe, ženskom delu populacije, posebno u reproduktivnom dobu, preporučujem folnu kiselinu.
Ostalo sve treba i može da se dobije pravilnom ishranom. Znači, ne treba se zatrpavati vitaminom C, magnezijumom…

Kako obezbediti dovoljnu količinu tih vitamina kroz hranu?

‒ Kiseli kupus i paprika jesu apsolutno sjajni izvori vitamina C. A inače, ishrana treba da bude u boji: šargarepa i bundeva za vitamin A, meso i riba, u njima ima gvožđa i cinka, B12, B6 vitamina. Ostali B vitamini iz žitarica koje su pritom najbolji izvor dijetskih vlakana, koja su nezamenljiva hrana dobrim crevnim bakterijama, a tu je jedan od centara našeg ukupnog imuniteta!

Sa druge strane, sveže ceđenim sokovima hranimo loše crevne bakterije jer im dajemo injekciju šećera, pa je to najgore što možete da uradite za vaš imunitet, da ne pominjem metabolizam glikoze, insulinsku rezistenciju i ukupno metaboličko zdravlje.
Uopšte, zapadni način ishrane, koji uključuje mnogo visokoprerađene i instant hrane, ono što nosi epitet kremasto, direktno hrani loše bakterije i direktno pogoduje razvoju loših crevnih bakterija i stanju disbioze – čitaj lošeg imunog odgovora.

Znači, bez biljnih vlakana i proteina, da ne govorimo stalno samo o vitaminima, nema dobrog imuniteta.

Bombardovani smo stalno oprečnim informacijama o tome šta je dobro jesti i piti da bismo bili zdravi i mršavi. Evo, recite nam nešto o „čudotvornoj“ toploj vodi s limunom.

‒ To je, najblaže rečeno, smehotresno. Zna se šta je higijenska temperatura vode, ni ledena ni pretopla, voda sobne temperature. A dodatak limuna vodi nema nikakve specijalne efekte.

Iako smo u pandemiji, život teče, stiže Nova godina, mnogi ljudi su se usedeli jer ne rade teretane, pa možda razmišljaju o dijeti.

‒ U ovom periodu apsolutno treba zaboraviti na dijete, posebno na one koje isključuju čitave grupe namirnica. One nisu dugoročno efikasne jer se zasnivaju na pogrešnim premisama. Dešavalo se da ljudi umru zbog dijete. Čuveni operski pevač Mario Lanca umro je na dijeti sa šejkovima. Sad nije situacija da bilo ko drži neku rigoroznu dijetu.

Da, ali stalno se pojavljuju neke novotarije čija popularnost eksplodira, kao što je recimo autofagija.

‒ Autofagija nema veze s regulacijom težine jer je bazično nepravilno postavljena.

Ali često se pominje da je lekar koji je dokazao taj proces dobio Nobelovu nagradu.

‒ Autofagija je proces koji se dešava u svakoj našoj ćeliji, odnosno svaka ćelija čisti se od sopstvenih metaboličkih nusprodukata. Pripisivanje autofagiji zasluge za gubljenje kilograma je pseudonauka, jer nije dokazano da ima uticaja na gubljenje težine.

A šta ćemo sa brojnim zabludama koje svakodnevno slušamo. Čas je doručak zdrav, čas ga treba preskočiti, treba jesti pet puta dnevno, čas gladovati, ceđeni sokovi od voća i povrća detoksikuju organizam, izbegavati jaja zbog holesterola, jesti jaja jer su zdrava, jesti voće – ujutru, jesti voće popodne, pržiti na masti ili ulju…

‒ Spisak zabluda je beskonačan. Neke su smešne, a neke opasne.

Koja je najopasnija, odnosno koju ishranu smatrate najgorom?

‒ U vrhu štetnosti su sve dijete koje isključuju čitave grupe namirnica, zatim paleo, ishrana sirovim namirnicama, a pobednik je liposukcijska dijeta, ona je uvreda za mozak. Takođe, štetna je i dijeta proteinskim šejkovima jer kako ćeš u 600 kalorija da ubaciš sve što je potrebno organizmu?! A organizmu je dnevno neophodno 50 esencijalnih nutrijenta koje on ne proizvodi. Takođe, test intolerancije je kvazinauka, i on može da ugrozi zdravlje, a posebno je opasan za decu.

Kako naći balans između uživanja u hrani sada za praznike, potrebe jačanja imuniteta i ograničenog kretanja. Ljudi će krajem ove godine definitivno više biti kod kuće i više će kuvati.

‒ To što će više kuvati jeste dobra stvar jer onda mogu pripremati i zdravije obroke sa manje masnoća i smanjiti količinu šećera. Svaki čovek treba da unese od jedne do tri kašičice ulja dnevno, s tim što treba koristiti suncokretovo i maslinovo ulje, kao i ulje repice, sve ostale egzotične vrste ulja su besmislene. Mogu da koriste i svinjsku mast, ali nikako da im ona bude jedina. Pedesetih godina bili smo prvaci sveta po kardiovaskularnim bolestima jer je većina ljudi spremala hranu isključivo na masti. Onda je mast proterana, a ja sam dobila naslovnu stranu u jednom domaćem dnevniku kada sam pre 30 godina rekla da ljudi mogu povremeno da pojedu masti na hlebu. Masnoće možete da unosite i kroz orašaste plodove, orahe i bademe, treba da budu što raznovrsnije.

Dakle, ljudi bi mogli malo da se opuste za praznike?

‒ Ja ne volim zabrane za praznike. Izuzetak nikada nije pokvario stvar. Za praznik možete da naprave izlet, samo ostanite na pristojnim količinama. Poštujte pravilo broja jedan – jedan tanjir, jedan komad, jedna šnicla, jedna kriška, jedno parče, jedna kocka a ne jedna tabla čokolade. Kada se čovek ničega ne lišava, može lakše da se suzdrži.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi