Biljke nam čuvaju zdravlje i sprečavaju bolesti, a koje treba da imamo u svom domu, otkriva nam novinar i narodni travar Momčilo Antonijević

Njegova strast su reči, putovanja i biljke. Novinar, gerila baštovan, travar i osnivač sajta Snaga bilja, Momčilo Antonijević, dok sanja o novim destinacijama i priprema drugu knjigu, otkrio nam je koje su to trave koje moraju da se nađu u svakom domu i uz koje ćemo čajeve lakše prebroditi viruse. Autor je knjige “Kako sam postao putnik i prestao da budem turista” u kojoj je sakupio svoje turističke i gastronomske avanture iz najrazličitijih delova zemaljske kugle. Tvrdi da se najbolje jede u Parizu, te da je najbolji provod bio na pustom ostrvu na Filipinima.

Kada je i kako počelo tvoje zanimanje za biljke. Od koga si naučio prve važne stvari o njima?

-Ove godine u julu bilo je tačno 27 godina kako se bavim lekovitim biljkama. U Zapadnoj Srbiji ljudi znaju puno o lekovitosti trava. Svi umeju da prepoznaju zovu, hajdučicu i kantarion. Kada si okružen prirodom u detinjstvu, kao što sam ja bio, stvari idu same svojim tokom. Biljke su prepoznale mene, na je njih. Ipak, prve i najvažnije stvari o fitoterapiji naučio sam iz knjige profesora Jovana Tucakova, “Lečenje biljem.”

Kažu da u prirodi postoji lek za svaku bolest. Koliko ima istine u toj tvrdnji?

-Trenutno između 65% i 80% svetske populacije leči se tradicionalnom medicinom koja se u najvećoj meri oslanja na biljke. Ipak, tradicionalna medicina treba da bude komplementarna zvaničnoj, modernoj medicini, a ne da joj bude alternativa. Biljke su najbolja preventiva i treba ih prvenstveno koristiti da sačuvamo zdravlje i sprečimo bolest.

Aktuelna je pandemija i svi doktori ističu da je imunitet ključ. Koje biljke i koji čajevi mogu da nam pomognu da ga ojačamo i da kroz sezonu virusa i prehlada prođemo što lagodnije?

-U biljke koje se tradicionalno, sa uspehom, upotrebljavaju protiv respiratornih infekcija ubrajaju se kleka, majčina dušica, zova, vranilova trava izop. Matičnjak i slatki koren, takođe, spadaju u biljke sa antivirusnim delovanjem. Ehincea stimuliše stvaranje T limfocita, belih krvnih zrnaca koja su prva linija odbrane našeg tela.

Koje biljke, lekovite i začinske, treba da imamo u svom domu u svakom trenutku? Da li se spisak razlikuje ako imamo decu?

-Kopriva, neven, nana, matičnjak, bokvica, žalfija… Sve sa izuzetkom poslednje smeju da se daju i deci.

Imaš svoj YT kanal “Snaga bilja.” Koliko su ljudi zainteresovani da saznaju nešto o biljkama i koja ti pitanja najčešće postavljaju?

-Interesovanje ljudi za lečenje biljem raste, posebno u mlađoj populaciji. Trenutna situacija je po svoj prilici uticala na to da se u većoj meri okrenemo prirodi i uzmemo sve blagodati koje ona pruža. Jutjub kanal Snaga bilja već sedam godina trudi se da ljudima lekovite biljke približi na zanimljiv i pristupačan način. Takođe, želja mi je da na njemu predstavim ljude koji se travarstvom bave dugi niz godina i koji imaju ogromno znanje koje bi bilo šteta izgubiti.

Sem što si novinar i travar, ti si i gerila baštovan. Da li se Beograd pretvorio u beton?

-Nažalost, sve više se pretvara. Kao da iza svega stoji neki zli um koji prezire drveće i travu. Nadam se da će Beograd uskoro postati zeleniji.

Tvoja knjiga “Kako sam postao putnik i prestao da budem turista” doživela je drugo izdanje. U njoj si spojio pisanje, kuvanje i putovanje. Gde si najbolje jeo, gde se najbolje proveo?

-Najbolje se jede u Parizu, najbolje se provodi na pustom ostrvu na Flipinima. I za prvo, i za drugo potrebno je umeće i prirodni talenat za uživanje.

Koji recept iz knjige uvek iznova spremaš?

-Znam da nije egzotično, ali zima nije zima bez svadbarskog kupusa u zemljanom loncu iz Zlakuse.

Svet je trenutno zaključan, ali možemo da maštamo. Razmišljaš li o novoj destinaciji za putovanje?

-Naravno. Na listi želja su Etiopija, Japan, Meksiko i Prokletije.

Ili možda o novoj knjizi?

-O da! Nova knjiga će biti o biljkama.

U poslednje vreme ljudi se sve više vraćaju prirodi, čak i pre pandemije. Da li će nas dočakti raširenih ruku ili je šteta koju je učinio čovek nepopravljiva?

-Sasvim sigurno šteta je ogromna, plašim se da je možda i nepopravljiva. Ipak, priroda nas uvek iznenadi svojom moći regeneracije, ali i svojim surovim kažnjavanjem naše lakomislenosti. Ono što mi možemo da uradimo su male stvari koje dugotrajno imaju veliki efekat: ne ostavljajte iza sebe đubre u prirodi ili na terasi, posadite makar jednu medonosnu biljku i tako olakšajmo život pčelama, zvanično najvažnijim živim organizmima na planeti.

Saznaj više:

Namirnice koje pomažu kod upalnih procesa

Ako ne perete zube dva puta dnevno, možete da dobijete četiri opasne bolesti

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi