Čudesni hleb koji peva spasavao srpske vojnike: Aleksin tain iz 1912. i danas se čuva u Pirotu (FOTO/RECEPT)

Tain je specifičan ražani hleb namenjen da srpskoj vojsci osigura vitalnost i mnogo energije u bitkama tokom Balkanskih ratova i Velikog rata. Ovaj hleb bio je obavezan u torbi kao zaštitnik života, i predstavljao je spas za svakog srpskog vojnika.

Tain je vrsta vojnog hleba načinjenog od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla je da traje dugo i da snagu srpskim vojnicima u borbi. Činjenica da je obavezni deo uniforme bila torbica za hleb svedoči o tome da je tain zaista bio svetinja za vojnika, koju je on morao sve vreme rata da koristi kako bi preživeo sve nedaće i oskudice.

Specifična mešavina raženog i belog brašna mogla je da traje dugo i da daje snagu i gipkost u borbi. Ime hleba „tain“ je turskog porekla i znači „sledovanje“. Svakom srpskom vojniku dnevno je sledovala vekna hleba od 800 grama da vojniku obezbedi dovoljnu energetsku vrednost, kako bi mogao da izvršava osnovne borbene zadatke, piše Nacionalna gografija.

Vojni muzej Beograd

O tome koliko je ovaj hleb bio svetinja za srpskog vojnika svedoči i činjenica da je obavezni deo uniforme bila i torbica za hleb. Tain je bio jedini način da srpski vojnik tokom rata preživi sve nedaće i oskudice u ishrani.

Istorija vojničkog hleba

Proizvodnja taina počela je odmah posle srpsko-turskih ratova.

Vojnici su najčešće jeli samo tain. Kada su za to postojale mogućnosti, tain se kombinovao sa slanim sirom, pasuljem, lukom ili paprikama. Slani sir trebalo je da zadovolji potrebe za belančevinama koje doprinose pokretljivosti, dok su pasulj, luk i paprika pored belančevina zadovoljavali i potrebe za vitaminima. Na početku rata dok je još uvek bilo uslova za to, vojnicima su deljene i suve šljive ili neko drugo sušeno voće.

Muzej Ponišavlja u Pirotu

Priča o vojniku kojeg je spasao hleb

Umešen i pečen 1912. godine, jedan tain i danas opstaje i čuva se u pirotskom muzeju. Bio je prvo sledovanje Alekse Zdravkovića iz Pirota, koga je majka zavetovala još kada je krenuo u balkanske ratove da prvo sledovanje hleba, odnosno taina, sačuva i da će ga taj tain čuvati od kuršuma.

Aleksa je prošao balkanske ratove, vojevao je u Prvom svetskom ratu i vratio se okićen brojnim oredenjem i sačuvanim tainom. Kada je polazio u Prvi balkanski rat, majka je zavetovala Aleksu da prvo sledovanje taina koje dobije ne pojede, već da ga sačuva kao amajliju. Prvi tain kao amajliju Aleksa je nosio tokom balkanskih ratova i u Velikom ratu.

Priča o čudesnom Aleksinom hlebu širila se među vojnicima, naročito posle bitke kod Bitolja, kada je metak namenjen Aleksi pogodio njegovu čuturicu. Aleksa nije dobio ni ogrebotinu, ali jeste brojne ponude da proda tain, čak i od savezničkih vojnika.

Muzej Ponišavlja u Pirotu

 

Aleksa nije bio jedini vojnik koji je ovaj crni hleb čuvao kao amajliju. Mnoge majke su savetovale svoje sinove da ne pojedu prvo vojničko sledovanje, kako bi ih tain kao amajlija čuvao na ratištu. Legenda kaže da su se posle svake bitke preživeli hvatali rukama za torbicu sa tainom, ljubeći parče već ubuđalog hleba i zahvaljujući Bogu što su preživeli.

Porodica i naslednici su godinama čuvali amajliju koju je Aleksa vratio iz rata. Prvo vojničko sledovanje Alekse Zdravkovića koje je dobio još davne 1912. godine čuva se kao eksponat u Muzeju Ponišavlja u Pirotu. Sastoji se od nekoliko “okamenjenih“ delova, a zbog stanja u kojem se nalazi retko kada se izlaže.

Muzej Ponišavlja u Pirotu

Recept za tain

Ovaj tradicionalni vojnički hleb možete pripremiti i sami.

Kako biste pripremili tain potrebni su vam sledeći sastojci:

3 čaše brašna

2 kašičice sitne soli

1/4 kašičice suvog kvasca

jedna i po čaša vode

Možete koristiti različite vrste brašna, bitno je samo da je ono integralno. Najbolje bi bilo da poštujete stari recept i da u smeši za tain bude odnos 70 odsto raženog brašna i 30 odsto belog.

Pomešajte brašno, so i kvasac i dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Zanimljivo je da ova smesa mora da stoji najpre 12 sati. Nakon toga se ponovo promeša i ostaje da stoji još 10 do 12 sati, ili duže, sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.

Na površini koju ste pre toga posuli brašnom, testo se najpre preklopi kao pismo, a zatim prevrne i prekrije plastičnom folijom. Nakon ovoga testo treba da odstoji otprilike još dva sata.

Posuda u kojoj ćete peći tain mora da ima poklopac i morate je zagrejati pre nego što hleb ubacite u nju. Hleb se peče poklopljen, oko pola sata, na 250 stepeni, a zatim se poklopac skida i peče se još dvadesetak minuta.

Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna korica, ako nije pecite još malo dok se ne uhvati, a zatim umotajte hleb u krpu i ostavite da se hladi sat vremena i tek onda je proces završen. Ono što je interesantno je to da hleb "peva" dok se hladi. To se odnosi na krckanje korice i to je znak da je hleb ispao kako treba.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi