Izdajnik, pragmatičar ili patriota? Knez Pavle - poslednji čuvar kraljevine

Dana 28.septembra 2012. godine posmrtni ostaci kneza Pavla Karađorđevića, njegove supruge Olge i sina Nikole ekshumirani su u Lozani u Švajcarskoj i preneti u Srbiju, gde su sahranjeni u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole, poznatoj i kao mauzolej srpske kraljevske porodice Karađorđević.

O složenosti istorijskog trenutka u kome je vladao knez Pavle Karađorđević za naš portal govori istoričar Petar Panić.

– Knezu Pavlu istorija je namenila jednu vrlo nezahvalnu ulogu. Na vlast je došao nakon ubistva njegovog brata Aleksandra u Marselju. Iako je zemljom formalno vladalo trojno namesništvo u ime maloletnog Petra II, ipak je knez bio vodeća figura. U takvim okolnostima, jedna blaga ličnost kakva je bio knez Pavle, nasledio je brata, vojnika i upravljača kralja Aleksandra. Ovo su bile reči čuvenog francuskog književnika Pola Morana koje su tačno opisale karakter kneza Pavla. Neko bi mogao da nasluti da takva ličnost i nije sasvim pogodna da vodi državu u tako teškim istorijskim okolnostima.

Kakva je bila politička klima u Evropi kada je knez Pavle preuzeo vođenje države?

– Kada je postao namesnik, Hitler je bio već godinu dana na vlasti i svako sa malo pronicljivosti mogao je da pretpostavi da se Evropa i svet nepovratno menjaju. S početkom II svetskog rata, 1939. godine jedina želja kneza Pavla bila je da zemlju sačuva od užasa rata i stradanja, kao i da preda presto septembra 1941. Petru II, kada napuni 18 godina. Istorija mu je pak namenila sasvim druge okolnosti. Kako se rat primicao granicama Jugoslavije, bilo je sasvim jasno da ona neće moći da ostane izolovano ostrvo. U takvim okolnostima, kada su sve susedne zemlje osim Grčke pristupile Trojnom paktu, knez je pokušao da odugovlači. Marta 1941. to više nije bilo moguće. Jugoslavija je potpisala pristupnicu Trojnom paktu.

Javnost u zemlji, a naročito u srpskim krajevima, bila je posebno protiv Pakta. Crkva je takođe igrala značajnu ulogu, a sve ove okolnosti zajedno dovele su do sudbonosnog prevrata 27. marta 1941. U tom puču, knez je okarakterisan kao pronemački, a potpisivanje Pakta kao nacionalna izdaja, objašnjava ispričar Panić i dodaje da je:

– Takav tretman – tretman izdajnika, poneo i knez Pavle, koji je posle puča otišao u emigraciju. O tome koliko je on bio omražen govori i pismo britanskog ministra Idna o tome da se Pavle pošalje nigde drugde nego u Keniju, gde je trebalo da okajava svoje grehe.

Knez Pavle je bio engleski đak. Misli se pre svega na njegovo školovanje, ali i na veliki uticaj koji su Britanci izvršili na njega. Međutim, u pitanjima spoljne politike i pristupanja Trojnom paktu, knez Pavle je bio veoma pragmatičan. Na sednici Krunskog saveta 6. marta 1941. jasno je naglašeno da bi se vojska Kraljevine Jugoslavije morala povući u bosanskohercegovačke planine, te da odatle može pružati otpor šest nedelja. Nakon toga bi morala da kapitulira.

– Poređenja radi, Nemačka je za napad na SSSR mobilisala 240 divizija. Na Francusku je poslato 130 divizija, a Kraljevina Jugoslavija je na bojno polje potpuno mobilisana mogla izvesti svega 30 divizija. U takvoj očiglednoj nesrazmeri i s obzirom na to da je stanje u vojsci bilo veoma loše, jedini logičan izlaz i način da se izbegne sukob bilo je potpisivanje Trojnog pakta – kaže Panić.

Knez je vrlo dobro znao kakav će odjek među narodom taj pakt izazvati. Znao je da su protiv pakta Srbi, Crkva i dobar deo vojske. Bez obzira na to, knez je bio ubeđen da je svaki pakt i sporazum neuporedivo bolje rešenje za zemlju od rata sa Nemačkom, koji je unapred izgubljen.

Kako sud istorije gleda na napore kneza Pavla da izbegne rat i sačuva narod i državu?

– Nove komunističke vlasti su posle II svetskog rata kneza označile kao izdajnika i narodnog neprijatelja, pa je i ukaz koji ga tereti bio onaj o oduzimanju svih građanskih prava i konfiskacijii imovine (8. marta 1947). Knez Pavle je odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovan 2011, a sahranjen na Oplencu iduće, 2012. godine.

Ljubitelj umetnosti, slikarstva i književnosti, figura koja više priliči nekakvom pesniku negoli knezu i vladaru. Pavle je, kako god okarakterisali njegovu vladavinu, pokušao nemoguće, a to je da pomiri zavađene narode u tadašnjoj Jugoslaviji i da zemlju nekako izbavi iz vihora II svetskog rata, zaključuje istoričar Petar Panić.

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi